Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br.977/24 od 19.03.2025.godine usvojena je žalba branioca okrivljenog AA, advokata Nikole Sekulića, pa je preinačena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br.1581/22 od 24.09.2024. godine samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i to tako što je Viši sud u Beogradu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. Krivičnog Zakonika, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., ul. ..., uz primenu elektronskog nadzora, u koju kaznu je uračunato vreme provedeno na zadržavanju od 05.07.2022 godine do 06.07.2022.godine, te okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ako okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samostalno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok je u nepreinačenom delu presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br.1581/22 od 24.09.2024 godine, ostala neizmenjena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Sekulić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nikole Sekulića je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. KZ. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da u činjeničnom opisu nije navedeno da je bilo fizičkog kontakta između okrivljenog i oštećene, već iz opisanih radnji samo proizilazi egzibicionističko ponašanje okrivljenog, što ne predstavlja nedozvoljenu polnu radnju iz člana 182. stav 1. KZ, iz razloga što navedeno krivično delo podrazumeva aktivni oblik polnih radnji, odnosno da učinilac polnu radnju vrši na telu žrtve. U konkretnom slučaju toga nije bilo, već su oštećena i okrivljeni sve vreme bili obučeni, okrivljeni je pokušao da je poljubi u usta, ali nije ležao svojim telom preko njenog tela, već je onanisao ispred oštećene, ali je nije dodirivao, što znači da radnje okrivljenog nisu preduzete sa namerom zadovoljenja seksualnog nagona, niti su ušle u sferu koje bi predstavljale radnje krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 1. KZ. Po oceni branioca, sve što ne predstavlja penetraciju muškog polnog organa, a ima seksualni karakter sobzirom na svoju usmerenost, nema dovoljne elemente nedozvoljenih polnih radnji.

Odredbom člana 178. stav 1. KZ je propisano da ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom od pet do dvanaest godina.

Odredbom člana 182. stav 1. KZ je propisano da ko pod uslovima iz člana 178. stav 1. KZ izvrši neku drugu polnu radnju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Izrekom presude Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br.1581/22 od 24.09.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim da je dana 04.07.2022. godine u Beogradu, u ulici ..., GO ..., u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela čije je izvršenje hteo i svestan zabranjenosti istoga, upotrebom sile prinudio maloletnu oštećenu BB da nad njom izvrši neku drugu polnu radnju, na taj način što je prethodnog dana iznajmio stan maloletnoj oštećenoj BB i njenom dečku GG, na gore navedenoj adresi, da bi zatim iskoristio trenutak kada se dečko oštećene nalazio na poslu, uz izgovor da je potrebno da im donese usisivač za stan, došao u stan i nakon što je na kratko izašao, kako bi prethodnom stanaru vratio depozit i uzeo ključeve od tog stana, vratio se u stan i dok je oštećena BB sedela na krevetu, prišao i pokušao da je poljubi u usta, nagnuo se ka njoj i krenuo rukama da je dodiruje po telu i to prvo rukom po ramenu, kao i po grudima, dok je oštećena pokušavala da se odbrani i tom prilikom mu uputila reči: “nemojte, možete da mi deda budete", na šta joj je okrivljeni odgovorio; “ne boj se, neće ništa biti, što si se uplašila", da bi joj potom pocepao majicu, a zatim stavio svoju ruku između njenih nogu, te ponovo krenuo da je dodiruje po telu, pokušavajući pri tome da je poljubi, dok je oštećena pokušavala da skloni glavu od njega i vikala da to ne radi, okrivljeni joj je rukom vraćao glavu ka sebi i govorio "neće ništa biti, nemoj da se bojiš", da bi zatim skinuo bermude i gaće, stavio ruku na svoj polni organ i jednom rukom onanisao, dok ju je drugom rukom dodirivao po telu i ponovo joj stavio ruku u međunožje, da bi nakon što je otišao do kuhinje da opere ruke, vratio se u sobu i seo na krevet pored oštećene i nastavio da je dodiruje i privlači ka sebi, dok je ona pokušavala da se odmakne od njega, da bi se potom okrivljeni premestio na fotelju i pitao je da li je već imala seksualni odnos, kada je to bilo i da li se nekada ljubila, a potom joj zapretio da će nju i dečka izbaciti iz stana, ukoliko ne pristane da ima seks sa njim i ako ne pristane da ode kod njega u stan, da bi nakon toga ustao i na vratima joj uputio reči: "izvini, ako sam uradio nešto loše", a zatim izašao iz stana, čime je izvršio krivično delo Nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika.

Imajući u vidu navedeno, po oceni ovog suda, iz izreke pravnosnažne presude Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br.1581/22 od 24.09.2024.godine jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela Nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika i to kako objektivna koja se odnose na preduzete radnje okrivljenog odnosno da je okrivljeni na opisani način upotrebom sile prinudio maloletnu oštećenu BB da nad njom izvrši neku drugu polnu radnju, tako i subjektivna obeležja odnosno da je okrivljeni delo izvršio u stanju uračunljivosti, bio svestan svoga dela čije je izvršenje hteo i svestan zabranjenosti istoga.

Samim tim, navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve elemente krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. KZ, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, navedenu povredu branilac okrivljenog obrazlaže navodima da kazna zatvora u trajanju od godinu dana u kućnim uslovima može predstavljati problem za zdravlje okrivljenog, jer gotovo svakodnevno mora da ide kod lekara, a vreme za koje može napustiti prostorije u kojima stanuje je prekratko da bi završio sve svoje obaveze. Pored toga, branilac je istakao da je okrivljeni bolestan čovek, star osamdesetdve godine, dijabetičar i težak srčani bolesnik. Na ovaj način, branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković