Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao da je zahtev branioca okrivljenog AA – advokata Duška Kovačevića, nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), te da se u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog AA – advokat Duško Kovačević u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno nijednu povredu zakona koja shodno citiranoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, već navodi da je pobijanim rešenjem povređen Zakon o krivičnom postupku, jer je sud izneo apstrakne razloge za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru, bez ozbiljne i individualizovane analize konkretnog slučaja, na koji način je učinjena povreda odredaba člana 213. ZKP i člana 189. ZKP, obzirom da sud nije vodio računa o tome da će se blažom merom, postići ista svrha.

Pored toga, branilac u podnetom zahtevu pobija razloge za produženje pritvora prema okrivljenom koji se odnose na opasnost da će okrivljeni ponoviti krivično delo i ističe da ne postoje dokazi koji bi ukazivali da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret i polemiše s veštačenjem DNK tragova, te dakle ukazuje na povredu člana 440. ZKP.

Kako navedene povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, to je podneti zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da insistiranje na produženju pritvora prema okrivljenom, bez individualnih i uverljivih razloga, predstavlja kršenje zakonskih odredbi i standarda Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se prema odredbi člana 484. ZKP uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva nije dostavio odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema zakonom propisan sadržaj, te je zahtev i u ovom delu odbačen na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković