Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Nebojša Simić zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači i prema okrivljenima odbije optužbu, a da privatnog tužioca obaveže da okrivljenima naknadi troškove krivičnog postupka.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno ukazuje da je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja. Naime, imajući u vidu da se kritični događaj desio 24.05.2023. godine, a da je privatna tužba podneta 29.11.2023. godine, odnosno nakon proteka od tri meseca za podnošenje privatne tužbe u smislu člana 65. stav 2. ZKP, to je, po navodima branioca, privatna krivična tužba neblagovremena i ista nije mogla biti ocenjena kao blagovremena od strane suda.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je krivično delo izvršeno 24.05.2023. godine i da je policijska stanica Ćićevac dostavila OJT-u u Kruševcu izveštaj o događaju od 24.05.2023. godine PU br. 2064/23 od 09.06.2023. godine, u kome je detaljno objašnjen sporni događaj i dostavljena je i službena beleška o obaveštenju primljenom od građana - oštećenog privatnog tužioca VV. Spisi predmeta Osnovnog javnog tužilaštva u Kruševcu sadrže i službenu belešku PS Ćićevac od 24.05.2023. godine, u kojoj je navedeno da je sa okolnostima prijave VV upoznat dežurni javni tužilac Dejan Milenković koji je dao uputstva, ali i službenu belešku PS Ćićevac od 01.06.2023. godine gde se navodi da je dežurni javni tužilac Ivan Filipović upoznat sa navodima prijave VV u vezi događaja od 24.05.2023. godine i da se tužilac izjasnio da ovaj događaj ima elemenata krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. Krivičnog zakonika. Nakon toga, dopisom Osnovnog javnog tužilaštva Ktr. br. 1331/23 od 05.10.2023. godine oštećeni - privatni tužilac VV obavešten je da nema elementa krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti.

Imajući u vidu da je privatni tužilac po dobijanju obaveštenja od strane OJT u Kruševcu da nema elemenata krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, podneo lično privatnu tužbu, a s obzirom na napred navedene utvrđene činjenice, to po oceni ovog suda pravilno je nižestepenim presudama zaključeno da je podneta privatna tužba blagovremena. Samim tim što je Policijska stanica Ćićevac Osnovnom javnom tužiocu u Kruševcu dostavila izveštaj o događaju koji se odigrao 24.05.2023. godine, u kom je detaljno objašnjen sporni događaj i priložena službena beleška sa obaveštenjem primljenim od građana-oštećenog privatnog tužioca VV, pa i službena beleška PS Ćićevac od 24.05.2023. godine u kojoj je objašnjeno da je sa okolnostima prijave VV upoznat dežurni javni tužilac Dejan Milenković, te je bez sumnje u konkretnom slučaju oštećeni - privatni tužilac, nakon što je obavešten od strane Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu da nema elemenata krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, blagovremeno podneo privatnu tužbu, u zakonom propisanom roku, pa su suprotni navodi branioca u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je činjenično stanje prvostepeni sud utvrdio na osnovu iskaza privatnog tužioca i svedoka GG, dok ne prihvata odbranu okrivljenih i iskaz svedoka DD u delu koji potvrđuje tvrdnje okrivljenih, a ceni i iskaz svedoka ĐĐ iako se to lice ne pojavljuje u postupku, kojim navodima branilac polemiše sa zaključkom suda u pogledu ocene iskaza pojedinih svedoka, te ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je u pobijanim presudama nejasna odluka o krivičnoj sankiciji jer sud nije pravilno cenio činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, a kojim navodima suštinski ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti brnioca okrivljenih u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                       Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković