Okrivljeni Saša Antić i AA obavezani su na plaćanje troškova krivičnog postupka Višem javnom tužilaštvu u Vranju, te na plaćanje sudskog paušala Višem sudu u Vranju, u iznosima navedenim u izreci presude, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Prema okrivljenom AA izrečena je, na osnovu člana 87. i člana 246a stav 5. KZ mera bezbezdnosti oduzimanja predmeta – smeša opojne droge heroin ukupne neto mase 0,61 gram.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.479/24 od 14.04.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Saše Antića i AA, a presuda Višeg suda u Vranju K br.32/23 od 15.05.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Saše Antića – advokat Jelena Marković Rosić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, uz istovremeni zahtev da okrivljeni i branilac budu obavešteni o sednici veća Vrhovnog suda u smislu člana 488. stav 2. ZKP, te da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP, Vrhovni sud odloži izvršenje pravnosnažne presude do donošenja odluke po zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio pravnosnažnu presudu protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP je osnovan.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž2 br.419/2023 od 15.06.2023. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Saše Antića, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Vranju Kv br.70/23 od 11.05.2023. godine, kojim je potvrđena optužnica Višeg javnog tužilaštva u Vranju Kt br.72/22 od 16.03.2023. godine, kojom je okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ. Ovo rešenje donelo je veće sastavljeno od sudija Mirjane Đorđević, kao predsednika veća i Saše Boškovića i Aleksandra Perunovića kao članova veća.

Nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, okrivljeni Saša Antić je presudom Višeg suda u Vranju K br.32/23 od 15.05.2024. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu po zakonu. Postupajući po žalbama branilaca okrivljenih, veće Apelacionog suda u Nišu, sastavljeno od sudija Zorana Popovića, kao predsednika veća, Aleksandra Perunovića i Jelene Miladinović kao članova veća, donelo je presudu Kž1 br.479/24 od 14.04.2025. godine, kojom su žalbe branilaca okrivljenih odbijene kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Vranju K br.32/23 od 15.05.2024. godine, potvrđena.

Dakle, nesporna je činjenica da je sudija Aleksandar Perunović kao član veća odlučivao o žalbi podnetoj protiv rešenja o potvrđivanju optužnice, a nakon toga je učestvovao i u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom, kao član veća Apelacionog suda u Nišu koje je donelo odluku povodom izjavljenih žalbi branilaca okrivljenih na prvostepenu presudu.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP, propisani su razlozi iz kojih sudija mora biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu i to tačkom 4) ukoliko je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Dakle, ustanova izuzeća u krivičnom postupku uvedena je u cilju obezbeđenja pretpostavke nepristrasnosti sudije, te po nalaženju Vrhovnog suda sudija koji je u određenom krivičnom postupku odlučivao po žalbi na rešenje o potvrđivanju optužnice, ima formirano predubeđenje kako u odnosu na krivično delo, tako i u odnosu na okrivljenog, koje je takvog kvaliteta i značaja da je učešće tog sudije u donošenju odluke po podnetom redovnom pravnom leku protiv presude u tom istom predmetu isključeno, te da je morao biti izuzet u smislu navedenih procesnih odredaba.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud nalazi da je pobijanom drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi člana 37. tačka 4) ZKP, jer je u donošenju ove odluke učestvovao sudija Aleksandar Perunović koji je morao biti izuzet, pa je navedenu odluku ukinuo i predmet vratio Apelacionom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje.

S obzirom da je zbog učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u vezi člana 37. tačka 4) ZKP, ukinuta drugostepena presuda, Vrhovni sud se nije upuštao u ocenu ostalih istaknutih povreda zakona, na koje se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje, s tim što će drugostepeni sud u ponovnom postupku najpre otkloniti povredu zakona na koju je ukazano ovom presudom, a uz to će imati u vidu i ostale navode iznete u podnetom zahtevu, nakon čega će biti u mogućnosti da donese zakonitu i pravilnu odluku.

Imajući u vidu da je odredbom člana 489. stav 2. ZKP propisano da će Vrhovni sud, ako nađe da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog postoje i za kojeg od saoptuženih u pogledu kojih nije podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, postupiti po službenoj dužnosti kao da takav zahtev postoji (beneficium cohaesionis), to je ovaj sud, postupajući po službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 489. stav 2. ZKP, ukinuo navedenu pravnosnažnu presudu i u odnosu na saokrivljenog AA, nalazeći da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog Saše Antića postoje i u odnosu na okrivljenog AA u pogledu kojeg nije podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je i u odnosu na okrivljenog AA primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Iz napred iznetih razloga, sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković