Prema stanju u spisima, tužiočev zahtev za isplatu naknade na ime prekovremenog rada usvojen je presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2734/18 od 30.10.2020. godine, a kako stranke nisu izjavile žalbu, presuda je postala pravnosnažna i izvršna dana 09.12.2020. godine. Tužena je dana 26.01.2023. godine podnela predlog za ponavljanje postupka na osnovu člana 426. tačka 10. ZPP, a kao novi dokaz poziva se na presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1967/2021 od 25.03.2022. godine, koja je dostavljena zastupniku tužene 06.12.2022. godine. Predlog za ponavljanje postupka je odbijen rešenjem Osnovnog suda u Nišu P1 2734/2018 od 28.04.2023. godine, a rešenjem Višeg suda u Nišu Gž1 132/23 od 17.04.2024. godine odbijena je žalba tužene i potvrđeno prvostepeno rešenje. Po stavu drugostepenog suda, presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1967/2021 od 25.03.2022. godine doneta u drugom predmetu, posle pravnosnažnog okončanja postupka u ovom predmetu, ne predstavlja novi dokaz niti novu činjenicu u smislu člana 426. tačka 10. ZPP. Da bi neki dokaz u smislu ove zakonske odredbe predstavljao razlog za ponavljanje postupka, potrebno je da je taj dokaz postojao u vreme vođenja postupka pre donošenja ranije prvostepene presude, ali da za njega sud nije znao, a stranka bez svoje krivice nije mogla tada da ga upotrebi i da sudu ukaže na isti, što ovde nije slučaj.

O posebnoj reviziji tužene nije potrebno odlučivati radi ujednačavanja sudske prakse, a ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava. Pravnosnažna presuda redovnog suda opšte nadležnosti doneta u drugoj parnici i u njoj izražen pravni stav, ne mogu se smatrati novim dokazom zbog koga se, na osnovu člana 426. tačka 10. ZPP, može tražiti ponavljanje postupka koji je pravnosnažno okončan pre donošenja te presude.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odredom člana 420. stav 5. ZPP propisano je da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka. Kada je postupak ponavljanja pravnosnažno završen odbijanjem predloga za ponavljanje postupka, o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu prvog i drugog stava navedenog člana. Tim odredbama propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, ali da revizija protiv takvog rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. U konkretnom slučaju, pobijanim drugostepenim rešenjem potvrđeno je prvostepeno rešenje kojim je odbijen predlog za ponavljanje postupka, okončanog pravnosnažnom presudom kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca za isplatu neisplaćene uvećane zarade za prekovremeni rad za period od januara 2017. godine zaključno sa februarom 2018. godine, u ukupnom iznosu od 119.176,45 dinara. U parnicama iz radnog odnosa, revizija je po odredbi člana 441. ZPP uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Za imovinskopravne sporove, kakav je predmetni, za dozvoljenost revizije merodavan je opšti režim iz odredbe člana 403. stav 3. ZPP, po kojoj revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. U ovom sporu vrednost predmeta spora je očigledno niža od vrednosti koja je po navedenoj odredbi merodavna za izjavljivanje revizije, zbog čega nije dozvoljena ni revizija protiv rešenja kojim je pravnosnažno odlučeno o ponavljanju postupka u ovom sporu.

Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 420. stav 2. i 6. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković