Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 10/23 – drugi zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Predmetni spor je pravnosnažno presuđen na taj način što je utvrđeno pravo svojine tužioca na gradskom građevinskom zemljištu bliže opisanom u stavu prvom izreke prvostepene presude, po osnovu održaja. Prema datom obrazloženju, nižestepene odluke su zasnovane na članovima 21, 28. stav 2, 30. stav 1. i 2, 33. i 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Utvrđeno je tokom postupka da tužilac ima pravni osnov za sticanje prava svojine na predmetnom zemljištu – Ugovor o izgradnji stambenog objekta od 10.08.1992. godine, overen pred Opštinskim sudom u Nišu dana 05.07.2000. godine, a koji je kao kupac, zaključio sa „Veletehna“ d.d. Beograd, kao prodacem, da je tim ugovorom konstatovano da je prodavac predao predmetnu nepokretnost tužiocu, da je tužilac isplatio cenu navedenom preduzeću, pri čemu tuženi nisu dokazali nesavesnost tužioca imajući u vidu da se savesnost u skladu sa članom 72. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pretpostavlja. Tužena Republika Srbija ne daje razloge koji opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji sa razloga propisanih članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugačije odluke donete u sporu zasnovanom na istom ili bitno sličnom činjeničnopravnom osnovu. Ne ukazuje se na postojanje šireg društvenog ili pravnog značaja zbog kojeg bi trebalo dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji u cilju razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, ne navode se ni argumenti koji bi ukazivali na to da postoji potreba za novim tumačenjem materijalnog prava primenjenog u pobijanoj presudi.

Suštinski, revident iznosi svoje viđenje činjeničnopravnih pojedinosti konkretnog slučaja, odnosno ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, usled pogrešne ocene dokaza, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Eventualna pogrešna primena materijalnog prava, sama po sebi takođe ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužene Republike Srbije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da nije dozvoljena.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja prava svojine u ovoj parnici podneta je 23.07.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude iznosi 1.748.656,00 dinara, odnosno 14.874,95 evra obračunato prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi revizijski cenzus od 100.000,00 dinara, propisan članom 485. Zakona o parničnom postupku, to Vrhovni sud nalazi da revizija tužene Republike Srbije nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković