Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Branislava Mitrovića, advokat Ivan Bajazit, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje,

- branilac okrivljenog Branislava Mitrovića, advokat Nikola Matić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da navedene presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje. Iako formalno ne označava, iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac suštinski ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branislava Mitrovića, advokata Ivana Bajazita, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i branioca okrivljenog Branislava Mitrovića, advokata Nikole Matića u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) su neosnovani.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Branislava Mitrovića, advokat Nikola Matić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, jer u izreci presude nisu opisani elementi krivičnog dela razbojnička krađa u pokušaju iz člana 205. stav 3. u vezi člana 30. KZ, s obzirom da primena sile prema oštećenom koji u svom posedu ima predmet krivičnog dela i kad okrivljeni nema državinu na stvari, ne može predstavljati navedeno krivično delo, jer okrivljeni nije mogao da primenjuje silu da bi zadržao stvar.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog Branislava Mitrovića, advokat Ivan Bajazit u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u obe pobijane presude na potpuno nejasan način opisuje krivično delo razbojništvo iz člana 206. KZ, a ne krivično delo razbojnička krađa iz člana 205. stav 3. KZ, pri čemu je izostavljen opis pokušaja, kao i pravni osnov, odnosno da li je delo izvršeno silom, pretnjom ili na neki drugi način, te se ni na koji način ne opisuje krađa kao deo složenog bića krivičnog dela iz člana 205. stav 3. KZ. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje od strane sudova, u konkretnom slučaju se eventualno može raditi o krivičnom delu prinuda iz člana 135. KZ ili krivičnog dela iznuda iz člana 214. KZ. I branilac okrivljenog Branislava Mitrovića, advokat Nikola Matić u svom zahtevu suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, tvrdeći da se u radnjama okrivljenog eventualno stiču elementi krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ.

Vrhovni sud je iznete navode branilaca okrivljenog ocenio kao neosnovane iz sledećih razloga:

Izrekom presude Višeg suda u Beogradu K.br.226/24 od 19.12.2024. godine okrivljeni Branislav Mitrović je oglašen krivim da je dana 10.04.2024. godine, u Beogradu, GO Zemun, Autoput za Novi Sad bb, na prilaznom putu ispred hotela „...“, u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, svestan svog dela, čije je izvršenje hteo i svestan da je njegovo delo zabranjeno, pokušao da oduzme tuđu pokretnu stvar u vrednosti preko 5.000.00 dinara i to putnički ranac u kome se nalazila garderoba, tako što je zatečen na delu krađe, pa u nameri da ukradenu stvar zadrži upotrebio silu prema oštećenom AA, tako što je sa umišljajem započeo izvršenje krivičnog dela, ali ga nije dovršio, u nameri da njenim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, pri čemu je oštećenom sa umišljajem naneo tešku telesnu povredu, na taj način što je, najpre, okrivljeni prišao oštećenom AA i licu BB, koji su navedenog dana sleteli na Aerodrom „Nikola Tesla“ i pri izlasku sa Aerodroma tražili bankomat na kome bi podigli novac i radnju gde da kupe SIM kartice, kada ih je okrivljeni upitao da li im je potreban taksi prevoz, na šta su oni odgovorili da im treba i pitali kolika je cena prevoza do njihovog rezervisanog smeštaja „...", na šta im je okrivljeni odgovorio da će im naplatiti po očitanoj tarifi. U toku vožnje oštećeni AA i lice BB su primetili da umesto na taksimetru, aplikacija na mobilnom telefonu okrivljenog očitava iznos od 15.000,00 dinara, opet upitali okrivljenog koliko košta vožnja do njihovog smeštaja „... ", na šta im je okrivljeni odgovorio da cena prevoza do njihovog smeštaja iznosi 30.000,00 dinara, te nakon što su objasnili okrivljenom da nemaju toliko novca, da se zaustavi i da će mu platiti samo za tu deonicu, okrivljeni je rekao da ne može da zaustavi vozilo, da bi tek pošto je oštećeni AA u razgovoru na engleskom jeziku sa licem BB rekao da će pozvati njihov smeštaj „...", kako bi ih pitao koliko iznosi cena taksi prevoza od Aerodroma do njihovog smeštaja, okrivljeni zaustavio svoje vozilo „..." serije „5“ reg. oznaka ..., pored puta nakon čega je oštećeni AA krenuo da izlazi iz vozila sa mesta suvozača i pošao da uzme svoj ranac koji se nalazio na zadnjem sedištu, pored lica BB. Tada je okrivljeni zgrabio ranac i uzeo ga, da bi potom oštećeni BB izašao iz vozila, došao do okrivljenog koji je sedeo na mestu vozača i držao ranac, kada su počeli da se otimaju oko ranca, usled čega se ranac pocepao i sa njega je otkinuta ručka i ranac je pao pored navedenog vozila. Nakon toga je oštećeni BB uzeo ranac i udaljio se od vozila, a potom je iz istog vozila izašao BB i za kojim je krenuo okrivljeni i zadao mu više udaraca zatvorenom šakom u potiljačnom delu glave i naneo mu laku telesnu povredu u vidu nagnječine potiljačnog dela glave, nakon čega je okrivljeni prišao oštećenom i zadao mu udarac zatvorenom šakom u predelu lica, tj. nosnog kompleksa, pri čemu mu je naneo telesne povrede i to laku telesnu povredu u vidu nagnječine u predelu korena nosa i tešku telesnu povredu u vidu preloma nosnih kostiju sa dislokacijom (sa pomeranjem prelomljenih fragmenata nosnih kostiju), koje povrede su u vreme nanošenja, u ukupnom dejstvu predstavljale jednu jedinstvenu tešku telesnu povredu. Tada su im prišli policijski službenici MUP RS DP PU za grad Beograd IJ92, čime su sprečili okrivljenog da završi započetu radnju, kojom prilikom je okrivljeni odbacio od sebe pokidani kaiš od ranca koji je imao u rukama i pokušao da sedne u pomenuto putničko motorno vozilo na mestu vozača, kada su ga policijski službenici legitimisali, dok su oštećeni AA i lice BB vozilom Službe hitne pomoći prevezeni u KBC „Zemun“ radi pružanja medicinske pomoći, čime je izvršio krivično delo razbojnička krađa u pokušaju iz člana 205. stav 3. u vezi člana 30. KZ.

Odredbom člana 205. stav 1. KZ je propisano da ko je na delu krađe (član 203) zatečen, pa u nameri da ukradenu stvar zadrži, upotrebi silu protiv nekog lica ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina, dok je stavom 3. istog člana propisano da ako je delo iz stava 1. do 3. ovog člana učinjeno od strane grupe ili je nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna povreda, kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude je navedeno da je okrivljeni na opisani način, u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, svestan svog dela, čije je izvršenje hteo i svestan da je njegovo delo zabranjeno, pokušao da oduzme tuđu pokretnu stvar u vrednosti preko 5.000.00, dinara i to putnički ranac u kome se nalazila garderoba, tako što je zatečen na delu krađe, pa u nameri da ukradenu stvar zadrži upotrebio silu prema oštećenom AA, tako što je sa umišljajem započeo izvršenje krivičnog dela, ali ga nije dovršio, u nameri da njenim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, pri čemu je oštećenom sa umišljajem naneo tešku telesnu povredu, pa su na taj način navedeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela razbojnička krađa u pokušaju iz člana 205. stav 3. u vezi člana 30. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Stoga su navodi izloženi u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Branislava Mitrovića, advokata Ivana Bajazita i Nikole Matića, kojima se ističe da opis radnje izvršenja dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela, i da se u radnjama okrivljenog eventualno stiču elementi krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121. stav 1. KZ, krivičnog dela prinuda iz člana 135. KZ ili krivičnog dela iznuda iz člana 214. KZ, odnosno da su pobijanim presudama učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iako je branilac okrivljenog Branislava Mitrovića, advokat Ivan Bajazit u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se navedena povreda zakona sastoji, odnosno ne navodi zbog čega smatra da je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branislava Mitrovića, advokata Ivana Bajazita u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, pa se u razmatranje i ocenu ove povrede nije upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                             Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković