Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti BB, brata okrivljenog AA, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Bečeju 7K.235/2022 od 03.07.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1372/25 od 25.08.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 05.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti BB, brata okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Bečeju 7K.235/2022 od 03.07.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1372/25 od 25.08.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Bečeju 7K.235/2022 od 03.07.2025. godine odbačen je podnesak BB, brata okrivljenog AA od 19.03.2025. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1372/25 od 25.08.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba BB, brata okrivljenog AA, koja je izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Bečeju 7K.235/2022 od 03.07.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je BB, brat okrivljenog AA, bez navođenja razloga pobijanja, sa predlogom da Vrhovni sud ispita pobijane odluke u skladu sa zakonom.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti BB, brata okrivljenog AA u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, našao da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac), okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, ovlašćena lica za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti su samo Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac) i okrivljeni i to okrivljeni isključivo preko branioca. Kako ovo ovlašćenje nijednom zakonskom odredbom nije dato drugim procesnim subjektima, već ova lica mogu podneti samo inicijativu Republičkom javnom tužiocu (sada Vrhovnom javnom tužiocu) za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u skladu sa ustavnim pravom podnošenja predloga državnim organima (član 56. Ustava Republike Srbije), to je shodno tome zahtev za zaštitu zakonitosti BB, brata okrivljenog AA podnet od strane neovlašćenog lica.

Sa svega izloženog Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. stav 1. ZKP, odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti BB, brata okrivljenog AA.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                              Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković