Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13902/2025
30.10.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Marine Milanović, Tatjane Đurica i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Ljiljana Živković i Milena Živković, advokati u ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milena Vakić, advokat u ..., radi podele bračne tekovine, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv odluke o troškovima postupka sadržanoj u presudi Apelacionog suda u Nišu Gž 1920/2024 od 02.06.2025. godine, u sednici održanoj 30.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv odluke o troškovima postupka sadržanoj u presudi Apelacionog suda u Nišu Gž 1920/2024 od 02.06.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv odluke o troškovima postupka sadržanoj u presudi Apelacionog suda u Nišu Gž 1920/2024 od 02.06.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1920/2024 od 02.06.2025. godine, u stavu prvom izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Nišu P 3788/2022 od 12.12.2023. godine. U stavu drugom usvojen je tužbeni zahtev tužilje prema tuženom i utvrđeno da tužilja po osnovu sticanja u braku sa tuženim ima pravo svojine na ½ objekta i zemljišta u označenoj površini, bliže opisanih u izreci. U stavu trećem usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog prema tužilji i utvrđeno je da tuženi po osnovu sticanja u braku sa tužiljom ima pravo svojine sa obimom udela od ½ na tri vanknjižna objekta, bliže opisana u ovom stavu izreke. U stavu četvrtom delimično je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog i utvrđeno je da tuženi ima pravo svojine sa obimom udela ½ na zemljištu i poslovnoj zgradi, bliže opisanim u ovom stavu izreke, dok je protivtužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na većem udelu od usvojenog do traženog od 1/1 po osnovu posebne imovine, odbijen. U stavu petom izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv odluke o troškovima postupka, sadržane u stavu petom izreke drugostepene presude, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju pozivom na odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima postupka ne može biti predmet ispitivanja po posebnoj reviziji jer se o troškovima postupka odlučuje prema okolnosti svakog konkretnog slučaja. Navedena odluka nije podobna da bude predmet ujednačavanja sudske prakse. Ne postoji ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenjem prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odrebe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužilje, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužilje nedozvoljena.

Kada je vrednost predmeta spora merodavna za izjavljivanje revizije, u smislu odredbe člana 28. ZPP, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).Kako se troškovi postupka ne uzimaju u obzir radi utvrđivanja relevantne vrednosti predmeta spora od koje zavisi pravo na izjavljivanje revizije sledi da protiv odluke o troškovima postupka revizija nije dozvoljena.

Kako revizija protiv odluke o troškovima nije dozvoljena, nema mesta ni primeni izuzetka propisanog odredbom člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP.