U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Kojić, predsednika veća, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Bojana Darabašića i dr, zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Darabašića - advokata Nikole Brkića i zahtevu za zaštitu zakonitosti advokata Veljka Delibašića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K.89/23 od 11.03.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 501/24 od 24.02.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 03.09.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

I ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Darabašića - advokata Nikole Brkića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K.89/23 od 11.03.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 501/24 od 24.02.2025. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

II ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Veljka Delibašića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K.89/23 od 11.03.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 501/24 od 24.02.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K.89/23 od 11.03.2024. godine, između ostalih, okrivljeni Bojan Darabašić je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 2) u vezi člana 30. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 12 (dvanaest) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 22.02.2021. godine pa do upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija.

Istom presudom delimično su dosuđeni imovinskopravni zahtevi oštećenima, pa je okrivljeni Bojan Darabašić obavezan da solidarno sa okrivljenima AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ i EE na ime naknade nematerijalne štete isplati i to oštećenom ŽŽ na ime fizičkih bolova iznos od 270.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 300.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 150.000,00 dinara, što ukupno iznosi 720.000,00 dinara, te oštećenom ZZ na ime fizičkih bolova iznos od 240.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 270.000,00 dinara, na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 150.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 50.000,00 dinara, što ukupno iznosi 710.000,00 dinara i oštećenom II na ime fizičkih bolova iznos od 270.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 270.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 50.000,00 dinara, što ukupno iznosi 590.000,00 dinara, a sve u roku od mesec dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja, dok su oštećeni sa viškom imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu, a za iznose bliže označene u izreci presude. Okrivljeni Bojan Darabašić je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka oštećenima, Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu i Višem sudu u Novom Sadu, kao i da plati sudski paušal, a sve kako je to bliže označeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 501/24 od 24.02.2025. godine, između ostalih žalbi, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog Bojana Darabašića - advokata Veljka Delibašića, pa je delimično preinačena presuda Višeg suda u Novom Sadu K.89/23 od 11.03.2024. godine, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, između ostalih okrivljenih, oglasio krivim okrivljenog Bojana Darabašića za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) KZ i osudio ga je na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.02.2021. godine pa do upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, dok su odbijene kao neosnovane i to u preostalom delu, između ostalih, žalba branioca okrivljenog Bojana Darabašića, kao i u celosti žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, pa je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Bojana Darabašića - advokat Nikola Brkić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da preinači pobijane presude u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela tako što će okrivljenog Bojana Darabašića oglasiti krivim za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ i krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ i izreći mu odgovarajuću krivičnu sankciju, kao i da, s obzirom na sadržaj zahteva, u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude, a okrivljenom na ime nagrade braniocu za sastavljanje zahteva za zaštitu zakonitosti dosudi iznos od 225.000,00 dinara;

- advokat Veljko Delibašić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 11), člana 438. stav 2. tačka 2), člana 439. tačka 2) i 3) i člana 453. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog Bojana Darabašića osuditi za krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ ili eventualno za krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. KZ ili eventualno za krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Darabašića - advokata Nikole Brkića Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda iznetih u dostavljenom zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Darabašića - advokata Nikole Brkića je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Veljka Delibašića je nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Bojana Darabašića - advokat Nikola Brkić u podnetom zahtevu ističe da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na nezakonito pribavljenim dokazima i to na snimcima sa kamera sa video nadzora iz ugostiteljskog objekta „...“ i snimcima sa nadzornih kamera JKP „Informatika“ iz Novog Sada, a koje nezakonito pribavljene dokaze je sud shodno odredbama članova 16. stav 1. i 84. ZKP trebalo da izdvoji iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti navedenih video snimaka, branilac ističe da su isti pribavljeni bez naredbe sudije za prethodni postupak, a koja je shodno odredbi člana 152. stav 3. ZKP neophodna kada se vrši pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka, pri čemu su snimci sa kamera sa video nadzora iz ugostiteljskog objekta „...“ pribavljeni od neovlašćenog lica i to od JJ koji je ... u ovom objektu, a ne od vlasnika navedenog objekta i uređaja i opreme na kojima se čuvaju elektronski zapisi. Nadalje, branilac ističe da su snimci sa nadzornih kamera JKP „Informatika“ iz Novog Sada za period pre vremenskog perioda na koji glasi naredba kojom je naređeno JKP „Informatika“ da ovlašćenim licima MUP-a RS predaju snimke, a takođe u spisima predmeta ne postoji zapisnik o izvršenom pretresanju uređaja za automatsku obradu podataka vezano za snimke sa nadzornih kamera JKP „Informatika“ iz Novog Sada. Pored toga, branilac okrivljenog kao nezakonite dokaze označava i veštačenja stalnog sudskog veštaka Jovana Bačića od 09.04.2021. godine i od 12.12.2022. godine, iz razloga jer po braniocu ovi dokazi predstavljaju plodove otrovnog drveta, pošto su proistekli iz nezakonito pribavljenih snimaka sa kamera sa video nadzora iz ugostiteljskog objekta „...“ i snimaka sa nadzornih kamera JKP „Informatika“ iz Novog Sada.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 112. stav 26. KZ je propisano da se ispravom smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose, kao i računarski podatak.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP je propisano da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Odredbom člana 139. stav 1. ZKP propisano je da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe člana 112. stav 26. KZ i člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP kojima je bliže određen pojam isprave, te da video snimci sa kamera sa video nadzora iz ugostiteljskog objekta „...“ i video snimci sa nadzornih kamera JKP „Informatika“ iz Novog Sada, koji su nastali kao vid opštih bezbedonosnih mera koje se preduzimaju na javnim mestima kao što je ulica ... u Novom Sadu ispred ugostiteljskog objekta „...“, odnosno u javnim objektima kao što je ugostiteljski objekat „...“, a u kojima se snimanje redovno obavlja iz bezbedonosnih razloga, po nalaženju Vrhovnog suda, predstavljaju predmet koji je podoban da služi kao dokaz neke činjenice koja ima značaj za pravne odnose, to se, dakle, navedeni video snimci sa nadzornih kamera shodno odredbama člana 112. stav 26. KZ i člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP mogu smatrati ispravama i kao takvi se mogu koristiti, odnosno izvesti kao dokazi u krivičnom postupku. Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud ove video snimke sa nadzornih kamera izveo kao dokaz na glavnom pretresu njihovom reprodukcijom - gledanjem video snimaka, a što je shodno odredbi člana 138. stav 1. ZKP predviđeno kao jedan od načina na koji se vrši dokazivanje ispravom.

Pored toga, ovlašćeni policijski službenici prilikom otkrivanja krivičnih dela i njihovih učinilaca, bez bilo čijeg posebnog naloga, preduzimaju potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, odnosno da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, pa, između ostalog, imaju pravo i da od građana prikupljaju predmete koji mogu poslužiti kao dokaz, a sve shodno članu 286. stav 1. i 2. ZKP, pri čemu je stvar ocene suda u svakom konkretnom slučaju da li će dokaze koji su pribavljeni sprovođenjem navedenih radnji na ovim predmetima prihvatiti ili ne, a odredbom člana 147. stav 1. ZKP je propisano da će predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku organ postupka privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje, a stavom 3. člana 147. ZKP je propisano da u predmete iz stava 1. ovog člana spadaju i uređaji za automatsku obradu podataka i uređaji i oprema na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elekronski zapisi. Imajući u vidu napred navedeno, to su, po nalaženju Vrhovnog suda, uređaj za snimanje i video snimke sa kamera video nadzora iz ugostiteljskog objekta „...“ zakonito pribavila ovlašćena službena lica policije shodno odredbama člana 286. stav 1. i 2. i člana 147. ZKP, a o čemu postoji materijalni dokaz u vidu potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP-a RS PU Novi Sad od 20.02.2021. godine kojom se oduzima jedan risiver za video nadzor marke „...“ model ... serijski broj ..., a koja potvrda je bez primedbi potpisana od strane JJ, ovlašćenog lica koje je radilo u ugostiteljskom objektu „...“ i dobrovoljno je predao policiji navedeni uređaj za snimanje i video snimke, pri čemu je odredbom člana 139. stav 1. ZKP kao jedan od načina pribavljanja isprave predviđeno i njeno pribavljanje po službenoj dužnosti od strane organa postupka. Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da je na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Novom Sadu broj KPPR.218/21 od 21.02.2021. godine izvršen pretres navedenog uređaja i opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi, a što je u skladu sa odredbom člana 152. stav 3. ZKP, a o čemu je sačinjen zapisnik o pretresanju uređaja za automatsku obradu podataka i opreme broj 005/2021 od 22.02.2021. godine, a u čijem prilogu su i navedeni CD sa narezanim snimcima.

Osim toga, kako iz spisa predmeta proizilazi da su video snimci sa nadzornih kamera JKP „Informatika“ iz Novog Sada pribavljeni od strane ovlašćenih službenih lica policije na osnovu naredbe VTJ u Novom Sadu broj KTR.248/21 od 22.02.2021. godine i to na osnovu odredbe člana 133. ZKP kojom se predviđa preduzimanje dokazne radnje uviđaja, te da su uz izveštaj PU Novi Sad OKP broj Ku.1089/21 od 01.03.2021. godine i potvrdu PU Novi Sad Grupa za suzbijanje krvnih delikata od 01.03.2021. godine na jednom kompakt disku (DVD) sa sadržajem snimaka dostavljeni VJT u Novom Sadu, kao i da u odnosu na navedene video snimke sa nadzornih kamera nije ni izvršena dokazna radnja pretresanja uređaja za automatsku obradu podataka i opreme, već je preduzeta dokazna radnja uviđaj stvari shodno odredbi člana 135. ZKP, to stoga, suprotno navodima branioca okrivljenog, u vezi navedenih video snimaka nije ni bila neophodna naredba za pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme, a takođe ni postojanje u spisima predmeta zapisnika o pretresanju uređaja za automatsku obradu podataka i opreme.

Ostalim navodima branioca okrivljenog Bojana Darabašića - advokata Nikole Brkića vezanim za video snimke sa kamera video nadzora iz ugostiteljskog objekta „...“ i sa nazdornih kamera JKP „Informatika“ iz Novog Sada se, po nalaženju Vrhovnog suda, ne osporava zakonitost navedenih video snimaka, već se zapravo samo osporava njihova dokazna snaga i to posebno vezano za video snimke sa nadzornih kamera JKP „Informatika“ iz Novog Sada isticanjem od strane branioca da je tokom postupka ostalo nerazjašnjeno od koga, sa čijeg uređaja, kada i u čijem prisustvu su izuzeti navedeni snimci, a takođe se navodima branioca osporava i autentičnost video snimka sa kamera video nadzora iz ugostiteljskog objekta „...“ navođenjem da se ne radi o originalnom snimku, već o narezanoj kopiji koja je neautentična, pa imajući u vidu da sve navedeno ne predstavlja dozvoljeni zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to stoga Vrhovni sud ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije posebno razmatrao.

Nadalje, imajući u vidu da se, i po oceni ovoga suda, video snimci sa kamera video nadzora iz ugostiteljskog objekta „...“ i video snimci sa nadzornih kamera JKP „Informatika“ iz Novog Sada smatraju zakonito pribavljenim dokazima na kojima se presuda može zasnivati, to su shodno tome, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovani i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Darabašića - advokata Nikole Brkića u kojima ističe da nezakonite dokaze predstavljaju veštačenja stalnog sudskog veštaka Jovana Bačića od 09.04.2021. godine i od 12.12.2022. godine, jer su navedena veštačenja kao plodovi otrovnog drveta proistekli iz, po stavu branioca, nezakonito pribavljenih video snimaka sa nadzornih kamera, pa se ne mogu koristiti kao dokazi u krivičnom postupku i na njima se ne može zasnivati presuda.

Navodima branioca okrivljenog Bojana Darabašića - advokata Nikole Brkića u kojima kao nezakonito pribavljen dokaz označava zapisnik o prepoznavanju okrivljenog Bojana Darabašića od strane svedoka oštećenog ZZ od dana 23.02.2021. godine se, po nalaženju Vrhovnog suda, ne osporava zakonitost navedenog zapisnika o prepoznavanju, već se faktički samo osporava njegova dokazna snaga. Ovo imajući u vidu da branilac u ovom delu samo iznosi sopstvene tvrdnje da su oštećenom ZZ prilikom prepoznavanja okrivljenog Bojana Darabašića, u vrsti za prepoznavanje, između ostalih lica, pokazana i lica koja su mu od ranije bila poznata, kao i da su lica koja su stajala u vrsti po svojim fizičkim karakteristikama i godinama života u potpunosti različita u odnosu na okrivljenog Bojana Darabašića, a što je faktički činjenično pitanje, pa sledstveno tome ovi navodi branioca ne predstavljaju dozvoljeni zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti kao vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, te stoga isti nisu posebno ni razmatrani od strane Vrhovnog suda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Darabašića - advokata Nikole Brkića u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog Bojana Darabašića - advokat Nikola Brkić u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog njegovog podnošenja, navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac svoj stav da krivičnopravne radnje okrivljenog Bojana Darabašića ne mogu predstavljati krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) KZ za koje je ovaj okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, već samo krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ u odnosu na oštećenog II, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski obrazlaže tako što osporava postojanje na strani okrivljenog Bojana Darabašića eventualnog umišljaja za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) KZ, odnosno pristajanje od strane okrivljenog na nastupanje smrti više oštećenih lica, iznoseći pri tome sopstvene tvrdnje i zaključke da iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da se ovaj okrivljeni kritičnom prilikom ponašao samo kao učesnik u tuči, ne pokazujući pri tome želju i nameru da nastavlja sa ubadanjem oštećenih i da pokušano dovrši. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje od strane nižestepenih sudova, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog Bojana Darabašića - advokat Nikola Brkić u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 2. ZKP), dok suštinski svojim navodima ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Bojana Darabašića - advokata Nikole Brkića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Veljka Delibašića je odbačen kao nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac), okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u krivičnom postupku protiv okrivljenog Bojana Darabašića u predmetu Višeg suda u Novom Sadu K.br.89/23, između ostalih branilaca, izabrani branilac okrivljenog bio i advokat Veljko Delibašić i to sve do njegovog pravnosnažnog okončanja presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 501/24 od 24.02.2025. godine, kojom je delimično preinačena presuda Višeg suda u Novom Sadu K.89/23 od 11.03.2024. godine. Iz spisa predmeta nadalje proizilazi da je okrivljeni Bojan Darabašić opozvao punomoćje advokatu Veljku Delibašiću i to posle podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti od strane advokata Veljka Delibašića dana 14.05.2025. godine, te da je za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti kao vanrednog pravnog leka ovlastio advokata Nikolu Brkića.

Imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe, te činjenicu da iz spisa predmeta proizilazi da je u konkretnom slučaju podnosiocu zahteva za zaštitu zakonitosti - advokatu Veljku Delibašiću, pre odlučivanja od strane Vrhovnog suda o podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti, okrivljeni Bojan Darabašić opozovao punomoćje i ovlastio advokata Nikolu Brkića, dakle da u trenutku odlučivanja od strane Vrhovnog suda o podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti advokat Veljko Delibašić nije punomoćjem ovlašćen od strane okrivljenog Bojana Darabašića za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti kao vanrednog pravnog leka, to je stoga Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Veljka Delibašića odbacio kao nedozvoljen, jer navedeni advokat u trenutku odlučivanja po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti nije ovlašćeno lice za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Darabašića - advokata Nikole Brkića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev ovog branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu zahtev ovog branioca odbacio kao nedozvoljen na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Veljka Delibašića je odbacio kao nedozvoljen na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                               Gordana Kojić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković