Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 262/25 od 04.06.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici i branilaca okrivljenog Đorđa Jakovljevića, advokata Vladimira Đuričića i advokata Ljubice Silić, a presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-98/23 od 31.01.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog Đorđa Jakovljevića:

- advokat Vladimir Đuričić zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oglasi krivim da je izvršio krivično delo silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika u dobrovoljnom odustanku iz člana 32. stav 1. Krivičnog zakonika pa da ga primenom člana 57. stav 4. Krivičnog zakonika osudi na adekvatnu kaznu zatvora, i

- advokat Ljubica Silić zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1, 2. i 4. Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, i pobijane presude ukine ili samo drugostepenu presudu i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, ili da pobijane presude preinači ili samo drugostepenu presudu, te da okrivljenog oslobodi optužbe ili prekvalifikuje krivično delo i izrekne mu blažu krivičnu sankciju.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužicou shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda u zahtevima našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Ljubice Silić je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je isti zahtev u preostalom delu kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Vladimira Đuričića u celosti, nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, advokat Ljubica Silić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati odnosno da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Kao nezakonit dokaz branilac označava mišljenje Centra za socijalni rad Opštine Ruma broj 561-90-1451/2023 od 05.04.2023. godine, koje je dato u Obaveštenju o žrtvi nasilja, iz razloga što za navedeno mišljenje ne postoji naredba od strane postupajućeg organa i na istom se, po navodima branioca, ne može zasnivati sudska odluka, kao i Bezbednosni plan Centra za socijalni rad Opštine Ruma broj 561-90- 1451/2023 od 03.04.2023. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su ocenjeni kao neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP propisano je da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenica koje se utvrđuju u postupku (član 83. stav 1. i 2. ZKP).

Po nalaženju ovog suda, Obaveštenje o žrtvi nasilja u porodici Centra za socijalni rad Opštine Ruma broj 561-90-1451 od 05.04.2023. godine sa mišljenjem Centra za socijalni rad, kao i bezbednosni plan Centra za socijalni rad Opštine Ruma broj 561-90-1451/2023 od 03.04.2023. godine sastavljeni su od strane ovlašćene institucije i stručnog lica, - socijalnog radnika, kod obaveštenja o žrtvi nasilja u porodici, a kod bezbednosnog plana, pored socijalnog radnika i od strane koordinatora internog tima, Marije Čučković i psihologa Maje Kresojević, a sve u skladu sa odredbama Pravilnika o organizaciji i normativima i standardima rada centra za socijalni rad, koji sami po sebi, a i po načinu pribavljanja, nisu u suprotnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku. Imajući u vidu da su Obaveštenje o žrtvi nasilja u porodici sa mišljenjem Centra za socijalni rad i Bezbednosni plan Centra za socijalni rad sačinjeni od strane stručnih lica, u svemu prema pravilima struke, te da predstavljaju ispravu izdatu od strane nadležnog državnog organa u zakonom propisanoj proceduri, koja je u smislu člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP podobna da se koristi u krivičnom postupku, to navedeni dokazi suprotno navodima zahteva, ne predstavljaju nezakonite dokaze, te su navodi zahteva u ovom delu ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog, advokat Ljubica Silić, dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama ista povreda učinjena jer se pobijane presude zasnivaju na Zapisniku o pretresanju opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi RS MUP PU Novi Sad, Odeljenja kriminalističke policije, Odseka za operativnu forenziku broj 216-2023 od 19.5.2023. godine koji je sačinjen na osnovu pretresa telefona i sim kartice oštećene, a nezakonitost se ogleda u činjenici da o dokaznoj radnji veštačenja nisu bili obavešteni branioci i okrivljeni shodno članu 300. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda su neosnovani.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisano je da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka.

Odredbom člana 152. stav 3. ZKP propisano je da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi preduzima na osnovu naredbe suda i po potrebi uz pomoć stručnog lica.

Iz spisa predmeta proizlazi da je prilikom podnošenja krivične prijave dana 29.03.2023. godine od strane oštećene AA, ista dobrovoljno predala svoj telefon i pokazala službenim licima prepisku na mobilnom telefonu u službenim protorijama Policijske stanice Ruma, kao i da je od strane forenzičara PS Ruma izvršeno fotografisanje povreda, garderobe i poruka sa telefona oštećene o čemu je sačinjena fotodokumentacija, a da je pretres telefona izvršen na osnovu naredbe za pretres uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kpp-26/23 od 15.05.2023. godine i naredbe Višeg javnog tužilaštva Kti-36/23 od 15.05.2023. godine, te da su predmeti privremeno oduzeti od oštećene AA po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PS Ruma broj 25026/23 od 08.05.2023. godine i na osnovu ovako obavljenog pretresa dat je nalaz i mišljenje od 19.05.2023. godine sa prilogom fotografije uređaja i snimaka ekrana.

Imajući u vidu napred navedene odredbe zakona i činjenicu da je u konkretnom slučaju pretres telefona izvršen na osnovu naredbe Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kpp-26/23 od 15.05.2023. godine i naredbe Višeg javnog tužilaštva Kti- 36/23 od 15.05.2023. godine, a da za obavljanje veštačenja istog, suprotno navodima u zahtevu, odredbom člana 300 ZKP nije predviđeno obaveštenje branioca i okrivljenog, već upućivanje poziva samo za ispitavanje veštaka, to su suprotni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog, advokat Ljubica Silić u podnetom zahtevu kao nezakonit dokaz označava i nalaz i mišljenje tima veštaka Specijalne zatvorske bolnice broj 513-186-04 od 17.08.2023. godine, obrazlažući ovu povredu navodima da se nezakonitost ovog veštačenja ogleda u činjenici da braniocima i okrivljenom nije omogućeno da u pogledu navedenog veštačenja postavljaju pitanja.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog ocenjeni su takođe kao neosnovani. Naime, odredbom člana 120. ZKP propisan je sam postupak veštačenja, pa kako se iz obavljenog veštačenja utvrđuje da je isto izvršeno u svemu shodno zakonskoj odredbi kojom je propisan postupak veštačenja, to obavljeno veštačenje ni samo po sebi, a ni prema načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, pri čemu odredbe člana 120 i 300 ZKP kojima se reguliše veštačenje ne propisuju obavezu obaveštavanja branioca o predmetnom veštačenju, pa su suprotni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Đorđa Jakovljevića, advokat Vladimir Đuričić je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz član 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim, obrazlažući ovako istaknutu povredu, branilac suštinski ukazuje na pogrešno utvrđenu činjenicu u pogledu dobrovoljnog odustanka od izvršenja ovog krivičnog dela koja je imala za posledicu i pogrešnu odluku o krivičnoj sankciji, s obzirom da je, po navodima branioca, nesporno da je okrivljeni dobrovoljno odustao od radnje izvršenja krivičnog dela silovanja, jer ga u tome nisu omeli nikakvi spoljni faktori, već je sam doneo odluku da odustane od izvršenja krivičnog dela, na koji način suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Đorđa Jakovljevića, advokat Ljubica Silić ukazuje da u konkretnoj situaciji nije postojala prinuda, niti otpor oštećene i osporava utvrđeni intenzitet primenjene sile. Branilac navodi da oštećena u momentu dolaska da prijavi događaj nije plakala i nije bila vidno uznemirena, a osim toga u spisima predmeta postoje fotografije samo povreda na vratu, a ne i na unutrašnjoj strani butine niti je u izveštaju lekara konstatovano crvenilo u predelu butina, kojim navodima dovodi u pitanje navedenu povredu, ukazuje na činjenicu da okrivljeni nije dovršio predmetno krivično delo, već je odustao od daljeg preduzimanja radnje izvršenja pod uticajem unitrašnjih motiva, u kom slučaju se jedino može raditi o krivičnom delu nedozvoljene polne radnje iz člana 182. Krivičnog zakonika, ističući i činjenicu da kod okrivljenog nije postojao polni nagon da pokuša izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret. Ovakvim navodima branilac suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje, polemiše sa zaključcima prvostepenog suda u pogledu izvršenja ovog krivičnog dela i na osnovu sopstvenih zaključaka izvodi zaključak o nepostojanju krivičnog dela te ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Istim zahtevom branilac okrivljenog advokat Ljubica Silić je ukazao da je sud pogrešno primenio zakon odnosno odredbe člana 30, 32. i 54. Krivičnog zakonika, s obzirom da prilikom odmeravanja kazne nije cenjen dobrovoljni odustank te je pogrešno doneta odluka o krivičnoj sankciji, kojim navodima suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Ljubice Silić u ovim delovima, kao i zahtev advokata Vladimira Đuričića u celini ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija 

 Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković