Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2380/23 od 14.12.2023. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je delimično preinačena u stavu prvom izreke, tako što je utvrđeno da je tužilac zasnovao radni odnos kod tužene na neodređeno vreme 01.01.2021. godine (umesto 28.09.2020. godine). Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda u preostalom delu potvrđena. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Pravilnikom tužene o organizaciji i sistematizaciji poslova od 02.04.2018. godine, sistematizovani su poslovi „majstor ...“ u Službi za tehničke i uslužne poslove, sanitarni nadzor i sanitetski prevoz, Odseku kotlarnice, a za koje je tužena predvidela 6 izvršilaca i poslovi „poslovođe odseka“ za koje je predviđen 1 izvršilac. Dana 19.03.2020. godine doneta je i stupila na snagu Naredba o proglašenju epidemije zarazne bolesti COVID-19 od većeg epidemiološkog značaja - za teritoriju Republike Srbije. Jednom od šest izvršilaca poslova „majstora ...“ u Odseku kotlarnica BB prestao je radni odnos 14.09.2020. godine zbog ostvarivanja prava na penziju, dok je drugi izvršilac VV duže odsustvovao sa rada zbog bolesti usled epidemije virusa COVID-19 i korišćenja godišnjeg odmora. S obzirom da postojeći obim poslova „majstora ...“ nisu mogla izvršavati preostala četiri izvršioca, a da je epidemija virusom COVID-19 uslovila povećanu potrošnju tečnog kiseonika, samim tim i permanentnu potrebu da se boce sa kiseonikom za pacijente prenose na razna odeljenja tužene (odeljenje hirurgije, interno i infektivno odeljenje), a koje poslove su, između ostalih, obavljali i zaposleni na poslovima „majstora ...“ u Odseku kotlarnice, tuženi je, kako bi se taj obim posla mogao obavljati u tri smene, imao potrebu za prijem radnika na ovim poslovima, koji su po svojoj prirodi pomoćno-tehnički poslovi u vezi sa lečenjem obolelih od zaraznih bolesti, te od strane poslovođe sugerisano da se na upražnjeno radno mesto BB, koji je otišao u penziju, zaposli drugo lice, pa je tužena sa tužiocem zaključila ugovor o radu na određeno vreme počev od 28.09.2020. godine, najduže do 3 meseca zbog povećanog obima posla. U periodu od 28.09.2020. godine do 27.09.2022. godine, tužilac je sa tuženom, zbog povećanog obima posla, za obavljanje poslova tehničar ... u Odseku kotlarinica, Službi za tehničke i uslužne poslove, sanitarni nadzor i sanitetski prevoz, zaključio sedam sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme (od 28.09.2020. godine do 27.12.2020. godine, od 28.12.2020. godine do 27.03.2021. godine, od 28.03.2021. godine do 27.09.2021. godine, od 28.09.2021. godine do 27.11.2021. godine, od 28.11.2021. godine do 27.02.2022. godine, od 28.02.2022. godine do 27.05.2022. godine i od 28.05.2022. godine do 27.09.2022. godine), ukupnom trajanju od 24 meseca. Navedene poslove tužilac je obavljao savesno, posvećeno i odgovorno, a poslovođa nije imao nikakve primedbe na njegov rad. Rešenjem tužene od 13.09.2022. godine tužiocu je otkazan poslednji u nizu ugovora o radu na određeno vreme, zbog isteka roka na koji je zaključen.

U periodu trajanja radnog odnosa tužioca kod tužene na poslovima „majstora ...“ ove poslove je obavljalo faktički 5, iako je za njih bilo sistematizovano 6 izvršilaca. Jednom od 5 izvršilaca GG, koji je 03.05.2021. godine navršio 65 godina života, je produžen radni odnos za još dve godine, jer je dosta zaposlenih otišlo u penziju, a umesto njih niko nije primljen i nisu mogle da se pokriju smene, a šestom izvršiocu VV, koji je duže bio odsutan sa rada zbog bolesti i korišćenja godišnjeg odmora je 27.07.2022. godine prestao radni odnos zbog odlaska u penziju. Dakle, u toku 2020. godine i 2021. godine, kada je obim posla bio povećan u Odseku kotlarnice, ne samo zbog epidemije virusa COVID-19, već i zbog odlaska jednog od zaposlenih u penziju i duže odsutnosti jednog zaposlenog sa posla usled bolesti i korišćenja godišnjeg odmora, poslove „majstora ...“ je faktički obavljalo 5 izvršilaca. Početkom 2022. godine obim posla „majstora ...“ se postepeno smanjivao, međutim, krajem februara i krajem maja 2022. godine tužena je sa tužiocem zaključila ugovore o radu na određeno vreme. Takođe zbog povećanog obima posla, tužena je 07.06.2022. godine zaključila ugovor o radu na određeno vreme i sa DD, u trajanju od tri meseca, kome je radni odnos na određeno vreme i nakon isteka tri meseca produžavan i dalje.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005 ... 113/2017) i zaključili da su se stekli uslovi za preobražaj radnog odnosa tužioca kod tužene iz određenog na neodređeno vreme, jer je tužilac, po isteku ugovornog roka, nastavio da radi kod tužene po osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme u trajanju od 24 meseca na istim poslovima koji su kod tuženog sistematizovani, a koje je tužilac obavljao u kontinuitetu, dakle bez prekida, da je samim tim pobijano rešenje tužene o otkazu ugovora o radu nezakonito, i da je primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu tužena u obavezi da tužioca vrati na rad.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 37. Zakona o radu propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1.ovog člana, na osnovu kojih se radni odnos sa zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2.). Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona, ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6.).

Zakon o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009 ... 149/2020) u odredbi člana 27 k, propisuje novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. Stavom 1. te odredbe propisano je da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

Uredba o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“, br. 159/2020), u odredbi člana 1. predviđa da se tom Uredbom bliže uređuje postupak za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava i za lica utvrđena članom 27.k Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/09 ...149/20). Na osnovu člana 2. Uredbe, saglasnost iz člana 1. ove Uredbe daje Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava (u daljem tekstu: komisija), obrazovana odlukom o obrazovanju Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“, br. 113/13 ... 25/18), u sastavu utvrđenom tom odlukom i posebnim rešenjima. Sastav Komisije objavljuje se na internet stranice Vlade i ažurira se po potrebi, u slučaju bilo kakve izmene (stav 2.). Na osnovu člana 3. Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, molbu za novo zapošljavanje i za odobravanje dodatnog radnog angažovanja u smislu člana 27.k) stav 1, 2, 4. i 6. Zakona, korisnik javnih sredstava podnosi nadležnom ministarstvu, odnosno drugom nadležnom organu iz člana 4. stav 1. ove Uredbe.

Zakon o budžetskom sistemu, kojim je propisan poseban postupak za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava je lex specialis u odnosu na Zakon o radu, koji propisuje uslove za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, imajući u vidu da je odredbom člana 105. Zakona o budžetskom sistemu propisano da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim Zakonom, primenjuju se odredbe ovog Zakona. S tim u vezi, tužilac je bio dužan da dokaže da je tuženi imao saglasnost Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava za prijem u radni odnos na neodređeno vreme u periodu kada su se stekli uslovi za preobražaj njegovog radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, a on tu činjenicu nije dokazao, niti je na toj činjenici zasnovan njegov tužbeni zahtev. Kako iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi postojanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava u smislu odredbe člana 27.k Zakona o budžetskom sisitemu, to, suprotno zaključku nižestepenih sudova, nema uslova da radni odnos tužioca na određeno vreme po zakonu preraste u radni odnos na neodređeno vreme, pa je iz tih razloga Vrhovni sud na osnovu člana 416.stav 1. ZPP stavom prvim izreke preinačio nižestepene odluke i odbio osnovni tužbeni zahtev.

Članom 197. stav 2. ZPP propisano je da tužilac može dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj vezi da istakne u jednoj tužbi, na način da sud usvoji sledeći od tih zahteva, ako nađe da prethodni zahtev nije osnovan. Odbijanjem osnovnog tužbenog zahteva stekli su uslovi za odlučivanje o eventualnom tužbenom zahtevu i troškovima celog postupka, zbog čega je na osnovu člana 368. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković