Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga, kao posebnu, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88, „Službeni glasnik RS“ br. 46/95 ... 14/22) ocenio da revizija protivnika predlagača nije izuzetno dozvoljena.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Predmet ovog vanparničnog postupka je određivanje naknade za nepokretnosti eksproprisanih pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa uprave od 18.01.2021. godine. Eksproprisani delovi predmetnih nepokretnosti su površine od 4,30 ari i 25,66 ari, čiji je bivši vlasnik predlagač, a radi izgradnje dela auto-puta E 761 Pojate – Preljina, deonica Kruševac (Koševi) – Adrani na osnovu Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta i izgradnje infrastrukturnog koridora auto-puta E-761 deonica Pojate – Preljina i Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene infrastrukurnog koridora auto-put E-761 deonica Pojate – Preljina, a po predlogu protivnika predlagača, kao i da se navedene nepokretnosti u katastru nepokretnosti vode kao poljoprivredno zemljište njiva druge klase, svojina AA, predlagača, a da je iz Informacije o lokaciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 03.03.2022. godine utvrđeno da se iste nepokretnosti nalaze u obuhvatu Prostornog plana posebne namene infrastrukturnog koridora auto-puta E-761 deonica Pojate – Preljina („Službeni glasnik RS“ broj 10/20) u granicama planirane trase infrastrukurnog koridora, predviđene za javnu namenu.

Zadatak poreske uprave po oceni revizijskog suda nije da određuje tržišnu cenu eksproprisane nepokretnosti, već da vrši njenu procenu, pri čemu je, u slučaju da se ne zaključi sporazum o naknadi, jedino sud nadležan da u vanparničnom postupku odredi naknadu za eksproprisanu nepokretnost. Naknada koju je procenila poreska uprava predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost koju sud može odrediti.

Iz odredbi člana 136. stav 2. ZVP proizilazi da sud, pored procene koju je dala Poreska uprava, može da izvede druge dokaze koje učesnici predlože i odredi veštačenje, ukoliko proceni da su od značaja za utvrđivanje naknade. Na odluci nadležnog suda je da li je procenjena vrednost eksproprisanih nepokretnosti koju je dala ovlašćena Poreska uprava, zaista i tržišna vrednost koju garantuje član 58. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 98/06 i 16/22), pod uslovom da sud takvu vrednost odredi i utvrdi u postupku koji je u skladu sa zakonom.

Prema navedenoj Informaciji o lokaciji nadležnog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektora za prostorno planiranje i urbanizam od 03.03.2022. godine, katastarske parcele se nalaze u granicama planirane trase infrastrukturnog koridora, odnosno planiranog auto-puta E-761, na oko 40 kilometara puta, van granica građevinskog zemljišta u površinama namene poljoprivredno zemljište i predviđene su za javnu namenu i nalaze u okviru posebne namene i planirane su kao javna namena za trasu i objekte na auto-putu, regulacije Zapadne Morave, odbrambene nasipe i/ili planirano izmeštanje i izgradnju ostalih infrastrukturnih objekata u funkciji izgradnje auto-puta.

U konkretnoj situaciji, imajući u vidu razloge na kojima je zasnovano pobijano pravnosnažno rešenje u primeni materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje (tretirajući predmetne parcele kao građevinsko zemljište), prema oceni Vrhovnog suda ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, s obzirom na to da je odluka o određenoj novčanoj naknadi i obavezivanju na isplatu iste zasnovana na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava, kao i da se zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka posebna revizija ne može izjaviti, jer bitna povreda odredaba parničnog postupka nije propisana kao razlog za izjavljivanje posebne revizije odredbom člana 404. stav 1. ZPP. Navodi revizije koji se odnose na ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje ne mogu se uzeti u razmatranje kod ispitivanja uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, jer to nisu razlozi ni za reviziju iz člana 403. ZPP (redovna revizija) prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP, izuzev u slučaju iz člana 403. stav 2. ZPP, kao ni za posebnu reviziju iz člana 404. ZPP, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP, a u vezi člana 30. stav 2. ZVP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćena na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 413. i 420. ZPP i utvrdio da revizija protivnika predlagača nije dozvoljena.

Predlog za određivanje naknade i obavezivanje protivnika predlagača na isplatu iste je podnet 17.06.2021. godine. Predlagač je 25.01.2023. godine opredelio visinu naknade.

Odredbom člana 27. stav 2. ZVP je propisano da u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako u ovom vanparničnom postupku vrednost predmeta predstavlja iznos od 4.131.121,60 dinara (protivnik predlagača obavezan da plati predlagaču iznos od 4.131.121,00 dinara), a koja vrednost predmeta pobijanog dela pravnosnažnog rešenja ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan opredeljenja naknade (računajući da je 25.01.2023. godine 1 evro iznosio 117,3709 dinara i vrednost pobijanog dela izražena u evrima iznosila 35.197,15 evra), to revizija protivnika predlagača nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, a u vezi člana 30. stav 2. ZVP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković