II

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K br.94/21 od 15.03.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.719/23 od 23.12.2024. godine, i to u preostalom delu zahtev branioca okrivljenog Gorana Mitrovića – advokata Uroša Zejaka u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, branioca okrivljenog Gorana Mitrovića – advokata Žarka Šurbatovića, u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, branioca okrivljenog AA – advokata Miodraga Jankovića u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, branioca okrivljenog BB – advokata Momčila Kovačevića u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, i branioca okrivljenog VV – advokata Žarka Šurbatovića u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, te u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti navedenih branilaca ODBACUJU.

III

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV – advokata Saše Kneževića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K br.94/21 od 15.03.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.719/23 od 23.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu K br.94/21 od 15.03.2023. godine okrivljeni Goran Mitrović oglašen je krivim zbog izvršenja dva produžena krivična dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u saizvršilaštvu, u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika, za koja dela su mu utvrđene kazne zatvora u trajanju od po osam meseci, te zbog dva krivična dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, za koja dela su mu utvrđene kazne zatvora u trajanju od po četiri meseca, nakon čega je okrivljeni primenom člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 03.07.2013. godine do 28.10.2013. godine.

Istom presudom, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u saizvršilaštvu, u vezi člana 33. i 61. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci, jedno krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u saizvršilaštvu, u vezi člana 33. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, te zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, nakon čega je okrivljeni primenom člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koja će se izvršiti tako što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 03.07.2013. godine do 05.11.2013. godine. Istovremeno je određeno da okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija a ukoliko jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Istom presudom, okrivljeni BB oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u saizvršilaštvu, u vezi člana 33. i 61. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, koja će se izvršiti tako što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, bez primene elektronskog nadzora, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 07.08.2013. do 28.10.2013. godine, a okrivljeni VV oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, i jednog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, nakon čega je okrivljeni primenom člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, koja će se izvršiti tako što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, bez primene elektronskog nadzora, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 07.08.2013. do 17.10.2013. godine.

Na osnovu odredaba članova 91. i 92. KZ, od okrivljenih je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela, i to od okrivljenog Gorana Mitrovića u iznosu od 5.900,00 dinara i 10 evra, od okrivljenog AA u iznosu od 3.250,00 dinara i 10 evra, a od okrivljenog BB u iznosu od 3.650,00 dinara, a od okrivljenog VV u iznosu od 1.000,00 dinara. Okrivljeni su obavezani i da sudu na ime paušala plate iznos od po 40.000,00 dinara svaki, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, istom presudom okrivljeni Goran Mitrović i okrivljeni GG oslobođeni su od optužbe da su izvršili jedno krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u saizvršilaštvu, u vezi člana 33. KZ, okrivljeni VV oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo odavanje službene tajne i podstrekavanje iz člana 369. stav 1. KZ u vezi člana 34. KZ, a okrivljeni GG da je izvršio krivično delo odavanje službene tajne iz člana 369. stav 1. KZ, te određeno da u odnosu na okrivljenog GG troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.719/23 od 23.12.2024. godine, delimično su usvojene žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu, okrivljenog VV, njegovog branioca i branilaca okrivljenih Gorana Mitrovića, AA i BB, pa je presuda Višeg suda u Nišu K br.94/21 od 15.03.2023. godine preinačena tako što je okrivljeni Goran Mitrović oglašen krivim zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci i dva krivična dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, za koja su mu utvrđene kazne zatvora u trajanju od po jedne godine, nakon čega je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 03.07.2013. godine do 28.10.2013. godine; okrivljeni AA i BB zbog izvršenja po jednog produženog krivičnog dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, za koje delo su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po dve godine i šest meseci, u koje kazne im je uračunato vreme provedeno u pritvoru, i to okrivljenom AA od 03.07.2013. godine do 05.11.2013. godine, a okrivljenom BB od 07.08.2013. godine do 28.10.2013. godine, dok je okrivljeni VV oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 07.08.2013. godine do 17.10.2013. godine.

Istom presudom na osnovu člana 91. i 92. KZ, oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela, i to od okrivljenog Gorana Mitrovića u iznosu od 4.850,00 dinara i 10 evra, od okrivljenog AA u iznosu od 2.750,00 dinara i 10 evra, a od okrivljenog BB u iznosu od 2.600,00 dinara, a od okrivljenog VV u iznosu od 1.000,00 dinara, koja se ima uplatiti u budžet Republike Srbije u roku od 15 dana. Istovremeno, okrivljeni Goran Mitrović, AA, BB i VV obavezani su da, pored troškova krivičnog postupka koji su nastali u prvostepenom postupke, naknade i troškove drugostepenog postupka koji su nastali pred Apelacionim sudom u Nišu.

Navedenom presudom prema okrivljenima AA i VV na osnovu člana 422. tačka 3 ZKP odbijena je optužba za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi čl. 33 i 61. ZKP.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Gorana Mitrovića – advokat Uroš Zejak, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) – 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine u celini ili delimično pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu, sa nalogom da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, ili da preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog Gorana Mitrovića osloboditi od optužbe;

-branilac okrivljenog Gorana Mitrovića – advokat Žarko Šurbatović, ne navodeći zakonski osnov, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP, te na povrede odredaba člana 84, 163. stav 1, 367. stav 1, 446, 448, 449. stav 1. i 2, 450. stav 2, 3. i 4. i 451. ZKP, te na povredu odredaba člana 40. stav 3. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz naredbu da se predmet dodeli drugom sudskom veću;

-branilac okrivljenog BB – advokat Momčilo Kovačević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog BB osloboditi od optužbe ili tako što će mu izreći blažu kaznu – kućni pritvor u trajanju do pet meseci;

-branilac okrivljenog AA – advokat Miodrag Janković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje, pred izmenjenim većem;

-branilac okrivljenog VV – advokat Saša Knežević zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, sa naredbom da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, ili da preinači drugostepenu presudu tako što okrivljenog VV osloboditi od optužbe;

-branilac okrivljenog VV – advokat Žarko Šurbatović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine u celini ili delimično pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, sa nalogom da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog VV osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda, protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Osnovano se zahtevom zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Mitrovića – advokata Uroša Zejaka ističe da je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer su protivpravne radnje okrivljenog Gorana Mitrovića, opisane u izreci pravnosnažne presude, pogrešno pravno kvalifikovane kao dva krivična dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, na štetu policijskih službenika DD i ĐĐ.

Naime, prema činjeničnom opisu predmetnog krivičnog dela, datom u izreci pravnosnažne presude, u vreme i na mestu opisanom u izreci, okrivljenom Goranu Mitroviću i AA, koji su vršeći kontrolu saobraćaja zaustavili teretno motorno vozilo kojim je upravljao vozač EE, prišli su oštećeni policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole policije DD (koji se legitimisao i pokazao službenu značku okrivljenima), i ĐĐ (koji je okrivljenima rekao da uđu u vozilo, a okrivljenom Goranu Mitroviću i da odloži oružje), nakon čega im je okrivljeni Goran Mitrović uputio pretnje da će ih napasti i mašeći se za službeni pištolj koji je nosio u futroli na službenom opasaču, oštećenom DD uputio pretenju da će ga ubiti, a oštećenom ĐĐ rekao „ubiću te, je.o te Bog, ko pseto ću da te ubijem, ti ne znaš ko sam ja, zadaviću te“, pri čemu je bio uračunljiv, svestan zabranjenosti i protivpravnosti svoga dela, čije izvršenje je hteo.

Iz navedenog činjeničnog opisa krivičnog dela proizilazi da je okrivljeni Goran Mitrović istom prilikom, u isto vreme i na istom mestu, dakle, u okviru jednog događaja, preduzeo radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, i to tako što je preduzeo napad i uputio pretnje napadom prema dva službena lica u vršenju službene dužnosti – oštećenima DD i ĐĐ, a što je sve bilo obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem. Time je ostvario biće krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. KZ prema dva lica, ali se i pored toga, po nalaženju Vrhovnog suda, ima smatrati da je učinjeno jedno krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, obzirom da u konkretnom slučaju postoji prividni idealni sticaj po načelu konsumpcije, u kom slučaju se uzima da postoji samo jedno krivično delo.

Sledstveno navedenom, po nalaženju Vrhovnog suda, i prvostepeni i drugostepeni sud su u pogledu ovog krivičnog dela primenili zakon koji se ne može primeniti, jer su navedene protivpravne radnje okrivljenog Gorana Mitrovića pravno kvalifikovali kao dva krivična dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ na štetu policijskih službenika DD i ĐĐ, umesto kao jedno krivično delo, te su učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Mitrovića – advokata Uroša Zejaka.

Stoga je Vrhovni sud usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Uroša Zejaka u ovom delu i otklonio napred navedenu povredu krivičnog zakona, tako što je preinačio prvostepene presude u pogledu pravne kvalifikacije ovog krivičnog dela, i protivpravne radnje okrivljenog Gorana Mitrovića bliže opisane u izreci prvostepene presude, pravno kvalifikovao kao jedno krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ.

Nadalje, polazeći od ovako izmenjene pravne kvalifikacije dela, Vrhovni sud je okrivljenom za ovo krivično delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, te je zadržavajući kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci za produženo krivično delo primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, okrivljenog na osnovu člana 60. i 63. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 03.07.2013. godine do 28.10.2013. godine, nalazeći da je ovako odmerena kazna zatvora srazmerna težini izvršenih krivičnih dela, te olakšavajućim i otežavajućim okolnostima koje su u smislu člana 54. KZ utvrđene na strani okrivljenog u redovnom postupku.

Stoga su nižestepene presude u odnosu na okrivljenog Gorana Mitrovića preinačene na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP.

U preostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Mitrovića – advokata Uroša Zejaka, te zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Gorana Mitrovića i VV – advokata Žarka Šurbatovića, branioca okrivljenog BB – advokata Momčila Kovačevića i branioca okrivljenog AA – advokata Miodraga Jankovića u odnosu na povrede zakona bliže opredeljene u stavu II izreke ove presude, odbijeni su kao neosnovani, iz sledećih razloga:

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, branilac okrivljenog Gorana Mitrovića – advokat Uroš Zejak i branilac okrivljenog VV – advokat Žarko Šurbatović, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti iznose stav da je Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, navedenu povredu zakona učinio na taj način što je iz izreke presude, u odnosu na produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, zbog kog su okrivljeni oglašeni krivim „uklonio“ dve radnje izvršenja koje su stavljene na teret okrivljenom Goranu Mitroviću i okrivljenom VV, uz zaključak da izreka drugostepene presude ne sadrži odluku o ovom predmetu optužbe, niti odluku o izreci prvostepene presude koja je osuđujuća u tom delu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca Uroša Zejaka i Žarka Šurbatovića Vrhovni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane.

Naime, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, o čemu se može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Po nalaženju ovog suda, pobijanom drugostepenom presudom u potpunosti je rešen predmet optužbe, imajući u vidu činjenicu da je okrivljenima Goranu Mitroviću i VV optužnicom stavljeno na teret izvršenje po jednog produženog krivičnog dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, za koja dela su i oglašeni krivim prvostepenom presudom, te da je drugostepeni sud nakon održanog pretresa okrivljenog Gorana Mitrovića oglasio krivim zbog produženog krivičnog dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, pri čemu je iz izreke izostavio radnje koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela, za koje je našao da nisu dokazane (o čemu je dao razloge na strani 16 svoje odluke), dok je okrivljenog VV olgasio krivim za jedno krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, koje mu je optužnicom i stavljeno na teret, dok je odbio optužbu za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja (o čemu je takođe izneo razloge na strani 18 svoje odluke).

Iz navedenih razloga, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca Uroša Zejaka i Žarka Šurbatovića u ovom delu odbijeni su kao neosnovani.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca Žarka Šurbatovića ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP u odnosu na okrivljenog Gorana Mitrovića, i s tim u vezi ističe da, imajući u vidu da je presuda Višeg suda u Nišu K br.94/2021 od 15.03.2023. godine doneta u ponovljenom postupku (nakon ukidanja prethodne prvostepene presude), ova presuda nije smela da se izmeni na štetu okrivljenog u pogledu krivične sankcije.

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da je protiv prvostepene presude Višeg suda u Nišu K br.107/14 od 26.12.2019. godine, koja je ukinuta presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.738/2020 od 15.09.2021. godine, pored branilaca okrivljenih, žalbu izjavio i Viši javni tužilac (Kt br.155/13 od 25.06.2020. godine), zbog odluke o kazni u odnosu na sve okrivljene, te da je i protiv pobijane prvostepene presude Višeg suda u Nišu K br.94/21 od 15.03.2023. godine Viši javni tužilac u Nišu izjavio žalbu, pored ostalog i zbog odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na sve okrivljene, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Mitrovića, advokata Žarka Šurbatovića, da je pobijanom prvostepenom presudom učinjena povreda zakona iz člana 453. ZKP i da je pravnosnažnom presudom, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Branioci okrivljenog Gorana Mitrovića – advokati Uroš Zejak i Žarko Šurbatović, branilac okrivljenog BB – advokat Momčilo Kovačević, branilac okrivljenog AA – advokat Miodrag Janković i branilac okrivljenog VV – advokat Žarko Šurbatović u podnetim zahtevima ističu i da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer su zasnovane na nezakonitim dokazima.

S tim u vezi, branioci Uroš Zejak, Žarko Šurbatović i Miodrag Janković kao nezakonite dokaze označavaju audio i video zapise, koji su pribavljeni primenom posebnih dokaznih radnji, shodno članu 504e ZKP, i ističu da shodno stavu 3. navedenog člana mere određuje istražni sudija obrazloženom naredbom, te da naredbe u odnosu na okrivljene Gorana Mitrovića, AA i VV nisu potpisane od strane istražnog sudije, već od strane sudije koji je u to vreme vršio funkciju predsednika suda, a branilac Miodrag Janković ističe i da u odnosu na okrivljenog AA ova naredba nije ni postojala.

Suprotno izloženim navodima zahteva, Vrhovni sud nalazi da su dokazi koji se odnose na pribavljene audio i video materijale primenom posebnih dokaznih radnji, shodno članu 504e ZKP, zakoniti, obzirom da su ove naredbe potpisale istražne sudije Višeg suda u Nišu, a ne vršilac dužnosti predsednika tog suda. Pored toga, istovetne navode, branioci okrivljenih Gorana Mitrovića, AA i VV isticali su i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, ocenio je ove žalbene navode neosnovanim i za ovakav svoj stav na strani 15 stav treći i četvrti obrazloženja svoje odluke izneo jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na njih u smislu člana 491. stav 2. ZKP, upućuje. Pri tome, činjenica da u odnosu na okrivljenog AA nije postojala naredba suda u vezi sa preduzimanjem posebnih dokaznih radnji, nije od uticaja, imajući u vidu da je prvostepeni sud u toku dokaznog postupka izvršio uvid u DVD materijal koji se odnosio i na ovog okrivljenog, a koji je prikupljen na osnovu naredbi za primenu posebnih dokaznih radnji u odnosu na okrivljene ŽŽ i Gorana Mitrovića Kri.Pov 36/13 i 37/13, te je u odnosu na okrivljenog AA ovaj materijal mogao biti cenjen kao dokaz imajući u vidu odredbu člana 164. ZKP, kojom je propisano da, ukoliko je preduzimanjem posebnih dokaznih radnji prikupljen materijal o krivičnom delu ili učiniocu koji nije bio obuhvaćen odlukom o određivanju posebnih dokaznih radnji – takav materijal se u postupku može koristi ako se odnosi na krivično delo iz člana 162. ZKP, kao u konkretnom slučaju.

U vezi sa istom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, branilac okrivljenog BB – advokat Momčilo Kovačević u podnetom zahtevu ističe da ni u odnosu na okrivljenog BB nije bilo naredbe za snimanje a zbog čega DVD snimci predstavljaju nezakonit dokaz, tim pre što je kamera za snimanje bila postavljena na objektu koji je u privatnom vlasništvu. Suprotno izloženim navodima zahteva, iz spisa predmeta proizilazi da je u odnosu na okrivljenog BB istražni sudija Višeg suda u Nišu izdao naredbu za optičko snimanje Kri.Pov.100/13 od 24.04.2013. godine, shodno odredbi člana 504e ZKP, pa kako su navedenu meru sproveli organi PU u Nišu – Sektor unutrašnje kontrole policije, to su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ovog branioca ocenjeni neosnovanim.

Branilac okrivljenog Gorana Mitrovića – advokat Uroš Zejak i branilac okrivljenog VV – advokat Žarko Šurbatović u zahtevima za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja, navode i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, i s tim u vezi ističu da izreka pravnosnažne presude ne sadrži opis radnji izvršenja krivičnog dela zbog kog je okrivljeni VV oglašen krivim, jer je u izreci navedeno da je kritičnom prilikom okrivljeni AA vršio kontrolu vozila, a ne on, dok branilac Uroš Zejak navodi da je „u ogromnoj većini radnji zbog kojih je okrivljeni Goran Mitrović oglašen krivim u svojstvu saizvršioca krivičnog dela primanje mita – novac zahtevao ili primio u vidu poklona drugi policijski službenik“. I jedan i drugi branilac u podnetim zahtevima navode da u izreci pravnosnažne presude nisu dovoljno individualizovane radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenih VV i Gorana Mitrovića, i da su ih pravnom konstrukcijom „stavili u poziciju saizvršilaca, pogrešno primenjujući krivični zakon“. S tim u vezi, branilac Žarko Šurbatović u podnetom zahtevu navodi i da se radnje okrivljenog VV nisu mogle pravno kvalifikovati kao krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u saizvršilaštvu – u vezi člana 33. i 61. KZ, već eventualno kao krivično delo iz člana 367. stav 4. KZ.

Suprotno izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca Uroša Zejaka i Žarka Šurbatovića, Vrhovni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Naime, iz izreke pravnosnažne presude proizilaze svi bitni elementi produženog krivičnog dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, zbog kog je okrivljeni Goran Mitrović, pored ostalog, oglašen krivim, kao i bitni elementi krivičnog dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ, zbog kog je okrivljeni VV oglašen krivim.

Prevashodno, Vrhovni sud ukazuje da je kompleksni činjenični opis krivičnog dela, zbog kog je okrivljeni Goran Mitrović oglašen krivim, u izreci presude sistematizovan tako da sadrži uvod ili tzv. „kapu“, u kojoj su opisane sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja produženog krivičnog dela iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, a zatim i tačke i odeljke kojim su pojedinačne radnje okrivljenog Gorana Mitrovića konkretizovane i detaljnije opisane, a koje je zajedno sa okrivljenima AA i BB izvršio, zahtevajući novčani poklon da u okviru svojih službenih ovlašćenja ne izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti. Takođe, izreka pravnosnažne presude jasno sadrži i sve bitne elemente krivičnog dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ, zbog kog je okrivljeni VV oglašen krivim, a koje delo je, prema izreci pravnosnažne presude, izvršio zajedno sa okrivljenim AA, pri čemu su u izreci jasno individualizovane i određene pojedinačne radnje obojice okrivljenih.

Kako su, dakle, u izreci pravnosnažne presude precizno navedene konkretne radnje koje je svaki od okrivljenih preduzimao, zajedno sa ostalim okrivljenima, prilikom vršenja službenog zadatka kontrole saobraćaja, a kojom prilikom su zahtevali i primali novčane poklone da u okviru svog službenog ovlašćenja ne izvrše službene radnje koje su morali izvršiti, pri čemu su bili uračunljivi, svesni zabranjenosti i protivpravnosti svog dela, te hteli njihovo izvršenje, to Vrhovni sud nalazi da pobijanom pravnosnažnom presudom nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca Uroša Zejaka i Žarka Šurbatovića. Iz istih razloga, nalazeći da u radnjama okrivljenog VV, stoje svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ, zbog kog je pravnosnažnom presudom i oglašen krivim, a ne bitni elementi krivičnog dela iz člana 367. stav 4. KZ, kako se to neosnovano ukazuje u zahtevu branioca Žarka Šurbatovića, to je zahtev navedenog branioca u ovom delu, kojim se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odbijen kao neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV – advokata Saše Kneževića u celini, kao i zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca Uroša Zejaka, Žarka Šurbatovića, Momčila Kovačevića i Miodraga Jankovića u ostalom delu odbačeni su kao nedozvoljeni, odnosno zbog toga što nemaju zakonom propisan sadržaj, iz sledećih razloga:

Branilac okrivljenog VV – advokat Saša Knežević u podnetom zahtevu, kao razlog podnošenja, ističe pored ostalog bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP. Istu povredu u podnetom zahtevu navodi i branilac okrivljenog AA – advokat Miodrag Janković.

Međutim, navedeni branioci samo formalno u uvodu zahteva navode navedenu povredu zakona, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, međutim u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuju u čemu se konkretno sastoji navedena povreda, pa po oceni Vrhovnog suda podneti zahtevi u ovom delu nemaju zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koji nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti kako razloga za njegovo podnošenje, tako i obrazloženje u čemu se konkretna povreda zakona sastoji.

Branilac Saša Knežević u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, međutim u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se ova povreda zakona sastoji, već s tim u vezi ističe da je „glavni dokaz“ na kom se zasniva osuđujuća presuda u odnosu na okrivljenog VV iskaz svedoka ZZ iz predkrivičnog postupka, koji nikada nije saslušan na glavnom pretresu, a čiji iskaz je, prema stavu branioca, sud paušalno i bez detaljnog razmatranja obrazloženja u celosti prihvatio kao jasan, uz sopstveni zaključak da na osnovu izvedenih dokaza nije nesumnjivo utvrđeno da je okrivljeni bilo kakav poklon zahtevao, niti primio. Kako se izloženim navodima ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, koje u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Pored toga, isti branilac, kao razlog podnošenja, ističe i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ali u obrazloženju zahteva ne navodi na koji način su nižestepeni sudovi učinili povredu zakona po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo i na koji način je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, već s tim u vezi u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, isticanjem da u toku postupka sud nije utvrdio dogovaranje i kordinisano postupanje okrivljenih, te da se na video zapisima ne može utvrditi da su policijski službenici izvršili bilo koje krivično delo, niti da su postupali u dogovoru i nameri da zajednički izvrše krivično delo. Takođe, branilac u obrazloženju zahteva polemiše sa pregledanim video i audio materijalom i dovodi u pitanje njegovu dokaznu vrednost, obzirom da prema stavu branioca na video zapisima ne postoji jasan kadar koji bi potvrdio da je došlo do primanja novca. Kako se izloženim navodima zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza i dovodi u pitanje dokazna vrednost audio i video materijala, iz kojih razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Saše Kneževića i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Branilac Saša Knežević u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, međutim, kako s tim u vezi u obrazloženju zahteva navodi da je drugostepeni sud „bez jasnog i ubedljivog obrazloženja koje bi opravdalo drastično povećanje sankcije na štetu okrivljenog“, ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, zbog koje nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je podneti zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Branioci Saša Knežević, Miodrag Janković i Žarko Šurbatović u podnetim zahtevima ukazuju i na povredu odredaba člana 165. ZKP, jer prema navodima zahteva sud nije poštovao princip tajnosti podataka, obzirom da je dokazni materijal upotrebljavan u disciplinskom postupku protiv okrivljenih, a branioci Miodrag Janković i Žarko Šurbatović ukazuju i na povredu odredaba člana 163. stav 1. ZKP i s tim u vezi ističu da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost pokretanja i vođenja krivičnog postupka jer od dana pribavljanja snimaka i od dana kada su snimci predati tužilaštvu prošlo je više od šest meseci, a optužnica nije podignuta u zakonskom roku. Zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca Žarka Šurbatovića, Miodraga Jankovića i Saše Kneževića ukazuje se i na povredu odredaba člana 395. ZKP, isticanjem da drugostepeni sud na pretresu nije izveo sve dokaze koje je odbrana predložila, a istim zahtevima ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, 367. stav 1. ZKP, 446, 448, 449. stav 1. i 2, 450. stav 2, 3. i 4, 451. i 338 stav 2. tačka 1), 2) i 3).

Kako zbog svih navedenih povreda zakona podnošenje ovog vanrednog pravnog leka nije dozvoljeno okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to su zahtevi i u ovom delu odbačeni kao nedozvoljeni.

Branioci Uroš Zejak i Žarko Šurbatović (u zahtevu koji je podneo u korist okrivljenog Gorana Mitrovića) u uvodu zahteva ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, međutim u obrazloženju zahteva ne navode uopšte u čemu se konkretno sastoji navedena povreda zakona, pa je Vrhovni sud zahteve za zaštitu zakonitosti navedenih branilaca u ovom delu odbacio jer nemaju zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti kako razloga za njegovo podnošenje, tako i obrazloženje u čemu se konkretno ove povrede zakona sastoje.

Branilac Momčilo Kovačević u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, međutim u obrazloženju ne navodi na koji način je pravnosnažnom presudom učinjena ova povreda zakona, već s tim u vezi ističe da postojanje bitnih elemenata krivičnog dela zbog kog je okrivljeni BB oglašen krivim nije utvrđeno u postupku, te dakle izloženim navodima ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP. Isti branilac u uvodu zahteva ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, međutim s tim u vezi u suštini ukazuje na povredu odredaba člana 441. stav 1. ZKP i polemiše sa utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima na strani okrivljenog, smatrajući da mu je izrečena „drakonska kazna“. Kako zbog povreda zakona iz člana 440. ZKP i iz člana 441. stav 1. ZKP u smisu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Najzad, branioci Žarko Šurbatović i Miodrag Janković u podnetim zahtevima ističu i da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda člana 40. stav 3. Ustava Republike Srbije.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se shodno odredbi člana 484. ZKP uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i sloboda okrivljenog i drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, pa kako podnosioci zahteva u konkretnom slučaju uz zahteve za zaštitu zakonitosti nisu dostavili navedene odluke, to je Vrhovni sud podnete zahteve u ovom delu odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, nalazeći da nemaju zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 491, člana 492. stav 1. tačka 2), člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković