U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dragice Đekić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-151/25 od 08.04.2025. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1-166/25 od 31.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 04.11.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dragice Đekić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-151/25 od 08.04.2025. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1-166/25 od 31.07.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-151/25 od 08.04.2025. godine ostavljena je na snazi pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-347/23 od 25.01.2024. godine u odnosu na okrivljenog AA, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1-226/24 od 26.09.2024. godine. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1-166/25 od 31.07.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-151/25 od 08.04.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA – advokat Dragica Đekić u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (čl. 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označava „prepoznavanje“ učinjeno od strane oštećenog na samom glavnom pretresu, a koje, po stavu odbrane, nije moglo da služi kao dokaz jer isto nije sprovedeno u skladu sa odredbom člana 100. stav 1. u vezi člana 90. ZKP. Pored iznetog, kao nezakonit dokaz branilac okrivljenog označava i iskaz policijskog službenika BB iz razloga što se ovaj policijski službenik nije izjašnjavao o onome što je lično video, već se izjašnjavao o onome što je policiji rekla saokrivljena.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud, ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani 2, stav četiri u odnosu na nezakoniti dokaz – iskaz policijskog službenika i na strani 2, stav pet u odnosu na „prepoznavanje“, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac navodi i da je sud zasnovao svoju odluku u odlučujućoj meri na iskazu saokrivljene, a što je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke, na koji način je učinio i bitnu povredu iz člana 481. stav 2. ZKP. U vezi s tim, branilac se poziva na odluku Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1142/2017 od 23.11.2017. godine.

I po stavu Vrhovnog suda, iznetim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 481. stav 2. ZKP.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizlaze, suprotno činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama i u vezi sa tim analizira fotodokumentaciju poruka sa viber i fejsbuk profila, veštečenje, izvod iz evidencije o prebivalištu okrivljenog, te navodi da nijedna od činjenica koje su izvedene kao dokaz u postupku ne ukazuje da okrivljeni ima veze sa krivičnim delom za koje je oglašen krivim.

Međutim, kako povrede zakona iz člana 440. i 481. stav 2. ZKP nisu predmet razmatranja Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to iste nisu bile predmet ocene u ovom postupku.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje da, kako povreda zakona iz člana 481. stav 2. ZKP nije bila predmet ocene u ovom postupku, to se ovaj sud nije posebno izjašnjavao ni na odluku Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1142/2017 od 23.11.2017. godine, na koju se branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti poziva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                         Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković