Protiv pravosnažne presude donete u drugostepenom postupku tužilja AA je blagovremeno podnela reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, katastarske parcele stranaka se graniče (... i ...). Najpre je tuženi kupio kat. parcelu ..., površine 481m2, List nepokretnosti ... KO Kraljevo (koja je do konverzije 2018. godine bila u režimu prava korišćenja) i na njoj izgradio porodičnu stambenu zgradu, a zatim potporni zid i betonski parapet sa metalnim stubićima i žicom, koji su činili faktičku međnu liniju sa susednom kat. parcelom tužilja. Nakon toga (1973. godine), sada pok. GG, pravni prethodnik tužilja, kupio je kat. parcelu ..., površine površine 462m2, List nepokretnosti .. KO Kraljevo, ne znajući da postoji nesaglasnost faktičke međne linije sa katastarskom međnom linijom ove dve parcele. Odmah po kupovini, izgradio je na svojoj parceli dve porodične stambene zgrade, a 1980. godine i sporni pomoćni objekat - garažu, površine 27m2, smatrajući da ga zida na svojoj parceli.

Tuženi je ocu tužilja 2008. godine usmeno ukazao da je zauzeo deo njegove parcele .... Uprkos ovom upozorenju, otac tužilja je od 1980. godine do 2015. godine (kada je preminuo) nesmetano koristio sporne delove parcele tuženog (koji su pod predmetnim pomoćnim objektom - garažom, putem i delom dvorišta). Nakon njegove smrti, kat. parcela ... upisana je kao vlasništvo tužilja (po osnovu nasleđa) sa po ½ dela, dok su objekti na njoj (porodična stambena zgrada br.1 i br.2) upisani na osnovu njihovog sporazuma tako da se na svaku od njih vodi po jedan od njih kao njihova privatna svojina (sa upisom iz 2012. godine u G listu da se radi o objektima iz legalizacije), dok je objekat br.3 - pomoćna zgrada (izgrađen bez odobrenja za izgradnju) upisan na njihovog oca kao držaoca, oblik svojine privatna. U oba Lista nepokretnosti ... i .. za predmetni pomoćni objekat je 21.01.2009. godine u „G“ listu izvršen identičan upis - da je ukupne površine 27m2 (od čega deo od 18 m2 na spornoj kat. parceli tuženog ..., deo od 8 m2 na kat. parceli .., a deo od 1 m2 na kat. parceli tužilja ...).

Tužilje su sve do 2018. godine mirno koristile sporne delove parcele tuženog, kada im se on suprotstavio u tome tako što je na katastarskoj međi njihovih parcela postavio drvene kočiće. Tužilje su tada izvele geometra na lice mesta koji je utvrdio da postoji nesaglasnost faktičke međne linije i katastarske međne linije između njihovih parcela. Rešenjem Grada Kraljeva – građevinska inspekcija od 16.01.2019. godine, pravnosnažno 12.03.2019. godine, ponovo je naloženo tužiljama (pre toga to je učinjeno rešenjem od 05.03.2018. godine) da u ostavljenom roku uklone predmetni prizemni pomoćni objekat - garažu (koji je podigao njihov pravni prethodnik), kao bespravno podignuti objekat, koji se nalazi na kat. parcelema .., ... i .. KO Kraljevo.

Veštačenjem preko veštaka geodetske struke utvrđeno je da je granična linija između kat. parcela stranaka prema faktičkom stanju na terenu, u celoj svojoj dužini materijalizovana prvo (gledano iz pravca sever – jug) većim betonskim potpornim zidom (koji je izgradio tuženi), zatim starom ogradom od pletene metalne žice sa metalnim stubićima na niskom betonskom parapetu (koju je podigao tuženi) i na kraju spoljnom zapadnom ivicom nelegalno podignutog pomoćnog objekta (koji je izgradio otac tužilja). Zauzeće kat. parcele tuženog ... od strane faktičkog puta na terenu, dvorišta i dela pomoćnog objekta (u državini pravnog prethodnika tužilja, odnsono tužilja) iznosi ukupno 34 m2 (realni udeo od 34/481), od čega: 1) deo ispod puta u površini od 7 m2 (odgovara realnom udelu od 7/481); 2) dvorište u površini od 12 m2 (odgovara realnom udelu od 12/481) i 3) ispod prizemnog nelegalnog ucrtanog i uknjiženog pomoćnog objekta – garaže u površini 15 m2 (odgovara realnom udelu od 15/481), sve definisano u merama i granicama na način kako je to utvrđeno u nalazu i mišljenju veštaka geodetske struke i opisano u izreci prvostepene presude.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, s pozivom na članove 20 stav 1., 28. stavovi 2. i 4., 30. stavovi 1. i 2. i 72. stavovi 2. i 3. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Ovo stoga što su pravni prethodnik tužilja, a nakon njegove smrti tužilje, duže od 20 godina, računajući početak roka od sticanja svojine pravnog prethodnika tužilja na parceli ..., odnosno od izgradnje pomoćnog objekta bili u savesnoj i nesmetanoj državini spornih delova kat. parcele tuženog ... (čije su mere i granice utvrđene ocenom nalaza i mišljenja veštaka geodetske struke). Prvostepeni sud je bio stava da se okolnost da je 2008. godine tuženi usmeno ukazao pravnom prethodniku tužilja da deo parcele tuženog koji on drži nije u sklopu njegove kat. parcele ne može tumačiti u pravcu nesavesnosti pravnog prethodnika tužilja, kasnije nesavesnosti tužilja imajući u vidu da je izostalo bilo kakvo aktivno suprotstavljanje tuženog korišćenju ovog dela njegove parcele, a da raniji pravni status sporne kat. parcele ... nije od uticaja na drugačiju odluku.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, smatrajući da je prvostepeni sud zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu utvrđenih činjenica izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica. Kako je do donošenja rešenja o konverziji SKN Kraljevo iz 2018. godine parcela tuženog ... bila u režimu društvene, odnosno državne svojine, sa upisanim pravom korišćenja u korist tuženog, to se vreme potrebno za održaj računa počev od 04.07.1996. godine. Međutim, po stavu drugostepenog suda u periodu od 04.07.1996. godine do 12.03.2018. godine (kada je podneta tužba) pravni prethodnik tužilja, a potom tužilje, nisu bili u neprekidnoj savesnoj državini spornog dela parcele tuženog u smislu člana 72. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa koja bi vodila sticanju svojine vanrednim održajem protekom roka od 20 godina iz člana 28. stav 4. ovog zakona. Ovo stoga što je otac tužilja od 2008. godine znao i mogao znati da stvar koju drži nije njegova, na šta ga je usmeno upozorio tuženi, odnosno od 2009. godine imajući u vidu da je identičan upis u G listu oba Lista nepokretnosti ... i .. KO Kraljevo izvršen dana 21.01.2009. godine za predmetni pomoćni objekat - deo broj 3, kao objekat izgrađen na spornoj kat. parceli tuženog ... bez dozvole, kao i da se prostire na još dve parcele, a na njegovoj samo 1m2, dodatno imajući u vidu da je uspeo da legalizuje samo dve porodične stambene zgrade 2012. godine, dok su tužilje još od 2015. godine (po smrti oca) bile upoznate sa stanjem upisa kod nadležne Službe za katastar.

Osnovano se revizijom ukazuje da je pobijana drugostepena presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Članom 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa propisano je da savesni držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa („Službeni list SRJ“ br. 29/96), brisana je odredba člana 29. navedenog zakona kojom je bilo propisano da se na stvari u društvenoj svojine pravo svojine ne može steći održajem, tako da tek od stupanja na snagu navedenih zakonskih izmena (04.07.1996. godine), može se steći pravo svojine održajem i na zemljištu u društvenoj, a kasnije državnoj svojini i od kada teku rokovi propisani članom 28. navedenog zakona. Članom 30. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa propisano je da održaj počinje teći onog dana kad je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj. Prema stavu 2. ovog člana, u vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci. Prema stavu 3. ovog člana, na prekid, odnosno zastoj održaja shodno se primenjuju odredbe o prekidu, odnosno zastoju zastarelosti potraživanja. Članom 72. stavom 2. ovog zakona propisano je da je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova. Prema stavu 3. ovog člana, savesnost državine se pretpostavlja.

Po oceni Vrhovnog suda, pogrešno je stanovište drugostepenog suda da tuženi nije oborio pretpostavku savesnosti državine spornih delova njegove parcele (garaža, put i deo dvorišta) od strane pravnog prethodnika tužilja, a potom tužilja za sve vreme trajanja roka potrebnog za sticanje svojine vanrednim održajem iz člana 28. stav 4. u vezi člana 72. stavovi 1. i 2. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, koji se ima računati od 04.07.1996. godine, imajući u vidu pravni status sporne parcele u to vreme, do isteka roka 04.07.2016. godine.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak prvostepenog suda da su tužilje održajem stekle pravo svojine na predmetnom delu kat. parcele tuženog. Pravni prethodnik tužilja bio je sve do svoje smrti u mirnoj i savesnoj državini delova kat. parcele tuženog (bliže opisanim u nalazu i mišljenju veštaka), a nakon njegove smrti tužilje duže od 20 godina, za koje vreme tuženi nije preduzeo ni jednu radnju koja bi vodila prekidu roka za održaj kako je to propisano članom 30. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Prekid održaja, analogno propisima o zastarelosti, nastupa kad vlasnik podigne tužbu kod suda protiv držaoca kojom traži povraćaj stvari, čega ovde nije bilo. Okolnost da je tuženi 2008. godine usmeno ukazao pravnom prethodniku tužilja da deo sporne parcele koji on drži nije u sklopu njegove kat. parcele, a da je 2009. godine u katastru izvršen upis pomoćnog objekta – garaže oca tužilja ne može se samo po sebi tumačiti u pravcu nesavesnosti pravnog prethodnika tužilja, odnosno nesavesnosti tužilja imajući u vidu da je nakon toga izostalo bilo kakvo aktivno suprotstavljanje tuženog korišćenju ovog dela njegove parcele (koji je pod pomoćnim objektom tužilja), odnosno aktivnog suprotstavanja korišćenju i ostalih delova parcele tuženog (put i deo dvorišta) podizanjem tužbe kod suda radi povraćaja stvari koje bi vodilo prekidu roka za održaj.

Zato je Vrhovni sud preinačio drugostepenu presudu, odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu, kao i odluku o troškovima prvostepenog postupka koji su pravilno odmereni i dosuđeni tužiljama, dok je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova postupka.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Revidentu na osnovu članova 163. stavovi 1. i 2. i 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP pripada tražena naknada troškova revizijskog postupka na ime opredeljenog troška sastava revizije u iznosu od 18.000,00 dinara čija je visina odmerena prema opredeljenom zahtevu u skladu sa Advokatskom Tarifom na ime takse na reviziju 10.200,00 dinara prema važećoj Taksenoj tarifi, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković