.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3101/2025
31.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Jasmine Simović, Branislava Bosiljkovića i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Ilić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo zdravlja, koju zastupa zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1013/2025 od 31.07.2025. godine, u sednici održanoj 31.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1013/2025 od 31.07.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1013/2025 od 31.07.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1013/2025 od 31.07.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 735/24 od 13.02.2025. godine, kojom je tužena obavezana, kao solidarni dužnik- osnivač Zdravstvenog centra Vranje, da tužiocu na ime duga po rešenju o izvršenju Osnovnog suda u Vranju II 785/24 od 17.07.2024. godine i zaključku javnog izvršitelja Mirjane Rinčić II 712/24 od 12.08.2024. godine isplati, na ime dnevnica za služebno putovanje u zemlji za period od 01.02.2018. godine do 30.11.2020. godine i na ime uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada za period od 01.03.2018. godine do 30.11.2020. godine, pojedinačne mesečne iznose bliže navedene u izreci prvostepene presude, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, na ime troškova parničnog postupka iznos od 101.880,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.05.2022. godine do isplate i na ime troškova izvršenja nastalih pred sudom iznos od 34.956,88 dinara, kao i da tužiocu nadoknadi parnične troškove od 147.092,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 38.250,00 dinara od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao posebnoj.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijanom presudom odlučeno je da tužiocu, zaposlenom u Zdravstvenom centru, po članu 14. Zakona o stečaju pripada pravo na isplatu iznosa koji je obavezan da mu plati poslodavac – zdravstvena ustanova čiji je osnivač tužena država, po označenom rešenju Osnovnog suda u Vranju, koje je doneto 17.07.2024. godine, a čija naplata se sprovodi po donetom zaključku javnog izvršitelja Mirjane Rinčić. Pitanja postojanja uslova za aktiviranje solidarne odgovornosti tužene, kao osnivača poslodavca tužioca u odnosu na koga je ispunjen stečajni razlog iz odredbe člana 11. stav 1. tačka 1. Zakona o stečaju i primene roka zastarelosti od deset godina za naplatu potraživanja zaposlenog prema poslodavcu o kome je doneta pravnosnažna odluka (član 379. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima), nisu sporna u praksi Vrhovnog suda. Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju utvrđeno da je rešenje izvršnog suda kojim je naložena isplata doneto 17.07.2024. godine, a da je parnica pokrenuta 20.09.2024. godine, kao i da razlozi na kojima je zasnovana pobijana presuda ne odstupaju od pravnog shvatanja Vrhovnog suda izreženog kroz odluke u bitno istovrsnim činjeničnim situacijama, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima vrednost pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 20.09.2024. godine, vrednost predmeta spora 1.124.173,54 dinara i ne prelazi zakonom predviđeni cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
