U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Svetlane Tomić Jokić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA i dr, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. i članova 33. i 61. stav 5. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Zorana Mitića i branioca okrivljenog BB - advokata Katarine Ranđelović, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K.br.58/21 od 09.10.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 85/2025 od 20.06.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 01.10.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Zorana Mitića i branioca okrivljenog BB - advokata Katarine Ranđelović, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K.br.58/21 od 09.10.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 85/2025 od 20.06.2025. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, a branioca okrivljenog BB - advokata Katarine Ranđelović i u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ODBACUJU.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu K.br.58/21 od 09.10.2024. godine, između ostalih, okrivljeni AA i BB su oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. i članova 33. i 61. stav 5. KZ i osuđeni su na kazne zatvora u trajanju od po 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci. Okrivljenom BB je izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja dužnosti blagajnika u trajanju od 5 godina od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenih. Okrivljeni AA i BB su obavezani da oštećenom Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Niš“ u Nišu na ime imovinskopravnog zahteva solidarno isplate iznos od 8.780.427,00 dinara, dok su okrivljene AA i VV obavezane da oštećenom Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika na ime imovinskopravnog zahteva solidarno isplate iznos od 2.157.417,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 85/2025 od 20.06.2025. godine u stavu prvom izreke usvojene su žalba branioca okrivljene AA i žalbe okrivljenog BB i njegovog branioca, pa je preinačena presuda Višeg suda u Nišu K.br.58/21 od 09.10.2024. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljene AA i BB, zbog po jednog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. i članova 33. i 61. stav 5. KZ, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osudio na kazne zatvora u trajanju od po 2 (dve) godine, dok su odbijene kao neosnovane i to u preostalom delu žalba branioca okrivljene AA i žalbe okrivljenog BB i njegovog branioca, kao i u celosti žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Nišu i branioca okrivljene VV, pa je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena. U stavu drugom izreke presude određeno je da troškovi krivičnog postupka nastali kod Apelacionog suda u Nišu kao suda pravnog leka padaju na teret okrivljene VV i o njima će se odlučiti posebnim rešenjem.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljene AA - advokat Zoran Mitić, zbog povreda odredaba člana 6. stav 4, člana 16. stav 2. i 4, člana 37. stav 1. tačka 4), člana 68. stav 1. tačka 10), člana 419. stav 2, člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) i člana 447. ZKP, te zbog povreda odredaba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni sud na osnovu člana 492. ZKP usvoji podneti zahtev, te da preinači u celini presude Višeg suda u Nišu K.br.58/21 od 09.10.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 85/2025 od 20.06.2025. godine tako što će okrivljenu AA osloboditi od optužbe ili da ukine u celosti navedene presude i predmet vrati na ponovnu odluku, sa naredbom da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, kao i da na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude do okončanja postupka po podnetom zahtevu;

- branilac okrivljenog BB - advokat Katarina Ranđelović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te zbog povrede odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je podnet i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači presude Višeg suda u Nišu K.br.58/21 od 09.10.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 85/2025 od 20.06.2025. godine u odnosu na okrivljenog BB tako što će ga osloboditi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje, kao i da na osnovu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude do donošenja odluke po podnetom zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB su neosnovani u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a branioca okrivljenog BB i u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok su isti zahtevi u preostalom delu odbačeni.

Branilac okrivljenog BB kao razlog podnošenja zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ističe da je u ovoj krivičnopravnoj stvari povređena odredba člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP jer su postupale sudije koje je trebalo da budu izuzete od postupanja, a kojim navodima i branilac okrivljene AA po nalaženju Vrhovnog suda suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. U vezi navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, branioci okrivljenih u podnetim zahtevima ističu da je u donošenju pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 85/2025 od 20.06.2025. godine kao član veća učestvovao sudija Aleksandar Teodosić koji se morao izuzeti od vršenja sudijske dužnosti iz razloga jer je prethodno kao član veća učestvovao u donošenju rešenja Višeg suda u Nišu Kv.br.50/14 od 24.01.2014. godine kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora prema okrivljenima, dok su u donošenju rešenja Višeg suda u Nišu Kv.br.119/16 od 08.04.2016. godine o potvrđivanju optužnice javnog tužioca učestvovale sudije koje su morale biti izuzete od vršenja sudijske dužnosti i to sudija Zoran Krstić koji je prethodno kao član veća učestvovao u donošenju rešenja Višeg suda u Nišu Kv.br.532/13 od 02.08.2013. godine kojim je određeno da se protiv okrivljenih sprovede istraga, a takođe i sudija Mirko Drašković koji je prethodno kao istražni sudija izrazio neslaganje sa zahtevom za sprovođenje istrage Višeg javnog tužioca u Nišu, a čime je po stavu branilaca okrivljenih narušena pretpostavka nepristrasnosti navedenih sudija.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom, propisano je u tački 4) da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka, o kojoj je reč i na koju se branioci okrivljenih pozivaju, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom leku, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP, pa sledstveno tome, sudija koji je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice, ne može učestvovati na glavnom pretresu u donošenju meritorne odluke o optužbi i u odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom leku, ali može postupati u donošenju drugih procesnih odluka (mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i drugo) u istom predmetu, budući da to ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Kako u konkretnom slučaju iz spisa predmeta proizilazi da sudija Aleksandar Teodosić u istom predmetu nije postupao kao sudija za prethodni postupak, niti je odlučivao o potvrđivanju optužnice, niti je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom, dakle isti nije vršio navedene procesne uloge koje bi predstavljale apsolutnu smetnju za njegovo učešće u žalbenom postupku u svojstvu člana veća i donošenju pobijane drugostepene presude, već je samo učestvovao kao član veća u donošenju rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora prema okrivljenima, to stoga ne postoji zakonski razlog za obavezno izuzeće ovog sudije od vršenja sudijske dužnosti predviđen odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, niti drugi razlozi predviđeni odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 3) ZKP. Imajući u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, to, dakle, suprotno navodima zahteva branilaca okrivljenih, u konkretnom slučaju nije učinjena ova povreda.

Nadalje, kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP postoji samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom leku, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP, te kako sudije Zoran Krstić i Mirko Drašković u konkretnom slučaju nisu učestvovale u suđenju u prvostepenom postupku i donošenju pobijane prvostepene presude, niti su učestvovali u donošenju pobijane drugostepene presude, to se stoga, po nalaženju Vrhovnog suda i u ovom delu ocenjuju kao neosnovani navodi branilaca okrivljenih.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB u delu u kojem ističe da radnje za koje je okrivljeni BB oglašen krivim ne mogu predstavljati radnje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, budući da izreka presude ne sadrži ni jednu blanketnu odredbu, odnosno propis koji je povredio ili prekoračio okrivljeni i tako sebi pribavio korist. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po nalaženju Vrhovnog suda, nižestepene presude suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Imajući u vidu činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne prvostepene presude, a u kojem je između ostalog navedeno da je okrivljeni BB u periodu od početka meseca aprila 2006. godine do kraja meseca novembra 2012. godine, postupajući kao službeno lice zaposleno u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika (ZZZZR) “Niš“ u Nišu koji posluje u svojstvu javne zdravstvene institucije, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije i to u svojstvu blagajnika Službe za pravne, ekonomsko-finansijske, tehničke i druge slične poslove u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika u Nišu, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja, protivno odredbama člana 6. tačka 16) i 17) Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova u ZZZZR „Niš“ u Nišu, kojima su određeni odgovornost, poslovi i radne obaveze i zadaci „blagajnika“ u tom zavodu, koji između ostalog, regulišu, propisuju i uređuju postupak sa materijalno-finansijskim dokumentima i protok tih dokumenata, u postupku njihove realizacije, na radnom mestu na kojem je radio u kritičnom periodu, okrivljeni BB zajedno sa okrivljenom AA pribavili sebi korist u ukupnom iznosu od 8.780.427,00 dinara, od kojeg iznosa je 7.486.827,00 dinara u gotovom novcu, a 1.293.600,00 dinara u čekovima građana, a sve na način kako je to bliže opisano u izreci pravnosnažne prvostepene presude, to, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja jednog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. i članova 33. i 61. stav 5. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Naime, suprotno navodima branioca okrivljenog, izreka presude sadrži propis koji je iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja povredio okrivljeni AA i tako sebi pribavio korist i to Pravilnik o unutraškoj organizaciji i sistematizaciji poslova u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Niš“ u Nišu, kao i protivno kojim odredbama ovog Pravilnika je okrivljeni postupao, pa se sledstveno tome kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB su u ostalom delu odbačeni.

U konkretnom slučaju, branioci okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navode bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem branioca okrivljene AA da su nejasni razlozi na koji način je okrivljena AA pribavila protivpravnu imovinsku korist sa drugim okrivljenima, kao i razlozi za neprisustvovanje okrivljenih i branilaca izvođenju dokazne radnje veštačenja, dok branilac okrivljenog BB ističe da nižestepeni sudovi nisu posebno obrazlagali postojanje u radnjama okrivljenog produženog krivičnog dela, te da su nejasni razlozi drugostepenog suda vezano za kršenje od strane ovog okrivljenog koji je obavljao poslove blagajnika Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta zaposlenih. Branioci okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navode i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Pored toga, branioci okrivljenih u podnetim zahtevima ističu i da prvostepeni sud nije u ponovljenom postupku postupio po nalozima Apelacionog suda u Nišu kao drugostepenog na koje mu je ukazano u rešenju Kž1 818/2020 od 24.05.2021. godine kojim je ukinuta ranija prvostepena presuda, a koji navodi branilaca okrivljenih bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 462. stav 3. ZKP. Osim toga, branioci okrivljenih u podnetim zahtevima osporavaju utvrđenje i ocenu suda da su okrivljeni AA i BB imali svojstvo službenog lica i ističu da sud nije precizno utvrdio pojedinačne iznose novca koje je zasebno prisvojio svaki okrivljeni, te branilac okrivljene AA dalje osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza iz koje po braniocu proizilazi da okrivljena nije izvršila predmetno krivično delo, uz osporavanje pri tome postojanja umišljaja na strani okrivljene, kao i osporavanja nalaza i mišljenja veštaka Zlatka Krstića, a branilac okrivljenog BB ističe i da je sud pogrešno uračunao pričinjen manjak za period za koji ovaj okrivljeni nije obavljao poslove blagajnika i da je isti utvrđen isključivo na osnovu izveštaja komisije koju je formirao oštećeni, a kojim svim navodima branilaca okrivljenih se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Branilac okrivljene AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu odredbe člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, isticanjem da je sud nepravilno odbio predlog odbrane da na glavnom pretresu ispita veštaka Miljanu Marković, te da odredi veštačenje od strane veštaka grafologa potpisa okrivljene AA u veštačenoj dokumentaciji, kao i novo ekonomsko-finansijsko veštačenje, kao i da omogući braniocima okrivljenih da izvrše uvid u finansijsku dokumentaciju oštećenog koja je bila predmet veštačenja. Branilac okrivljene AA kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 419. stav 2. ZKP, isticanjem da sud nije savesno i svestrano ocenio sve izvedene dokaze. Branilac ove okrivljene ukazuje i na povredu odredbe člana 447. ZKP, isticanjem da je drugostepeni sud bio dužan da održi pretres, a ne sednicu veća, budući da je u konkretnom slučaju sam izvodio dokaze i utvrđivao nove činjenice. Pored toga, branilac ove okrivljene kao razloge podnošenja zahteva navodi i povrede odredaba člana 6. stav 4. i člana 16. stav 2. i 4. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenih AA i BB nižestepene presude pobijaju zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) i 3), člana 440. i člana 462. stav 3. ZKP, a branilac okrivljene AA i zbog povreda odredaba člana 6. stav 4, člana 16. stav 2. i 4, člana 68. stav 1. tačka 10), člana 419. stav 2. i člana 447. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP nisu predviđene kao dozvoljeni zakonski razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenih, odnosno njihovih branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud u ovom delu zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljene AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povreda odredaba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, isticanjem da je okrivljenoj povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje, iz razloga jer okrivljenoj i braniocu nije omogućeno da prisustvuju izvođenju svih dokaznih radnji i to posebno izvođenju dokazne radnje veštačenja, a povređeno joj je i pravo na obrazloženu sudsku odluku. Branilac okrivljenog BB zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, isticanjem da je okrivljenom povređeno pravo na pravično i kontradiktorno suđenje, kao i na nepristrasan sud, budući da je od strane suda odbijen svaki dokazni predlog odbrane.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosioci zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahteve nisu dostavili odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtevi za zaštitu zakonitosti nemaju propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahteve branilaca okrivljenih AA i BB odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Zorana Mitića i branioca okrivljenog BB - advokata Katarine Ranđelović, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovane navedene zahteve u odnosu na navedenu povredu zakona, a zahtev branioca okrivljenog BB i u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih odbacio na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković