Istom presudom, okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala, plati iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br.406/25 od 20.06.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca AA – advokata Ivana Kostadinovića, a presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K br.175/20 od 14.03.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Ivan Kostadinović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i utvrdi da je zahtev osnovan, jer je povređen zakon na štetu okrivljenog, te da donese presudu saglasno članu 492. stav 1. tačka 1) ili tačka 2) ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je okrivljeni pravnosnažno osuđen iako u njegovim radnjama nema ni subjektivnih, a ni objektivnih elemenata bića krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, niti bilo kog drugog krivičnog dela.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, jer iz činjenica i okolnosti naznačenih u izreci pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu oštećenu BB i naveo je da na štetu svoje imovine nešto učini, na taj način ... što je ... u časopisu „Zona“ dao oglas pod nazivom „Vidoviti Vito beli mag“ u kojem je lažno naveo da ima moć da reši ljubavne i poslovne probleme i ostavio dva broja telefona, na koji oglas se javila oštećena BB, rekavši mu da joj je potrebna pomoć u vezi poslovanja njene firme, te joj je okrivljeni rekao da će joj dati instrukcije za dobre poslovne poteze, te da je potrebno da mu ona uplati 1.700 eura, što je oštećena i učinila po njegovom nalogu, te koji novac je okrivljeni podigao iz tri puta, i to 26.06.2015. godine, 29.06.2015. godine i 01.07.2015. godine, nakon čega je pretplatničke kartice bacio u nameri izbegavanja kontakta sa oštećenom. U izreci presude navedeno je i da je tom prilikom okrivljeni postupao u stanju uračunljivosti, da je mogao da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, te da je bio svestan svog dela, čije je izvršenje hteo, svestan zabranjenosti dela.

Imajući u vidu navedeno, to su po oceni ovoga suda u izreci pravnosnažne presude jasno navedeni svi elementi, kako subjektivni, tako i objektivni, krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, zbog kog je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom oglašen krivim, a sledstveno tome Vrhovni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenog nižestepene presude neosnovano pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

U ostalom delu zahteva branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da su u pravnosnažnoj presudi izostali razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, te da su razlozi presude protivrečni izreci presude, kao i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, navodima da se u konkretnom slučaju dovodi u sumnju postojanje navodne oštećene, kao i da su „neutemeljene tvrdnje da je navodno oštećenoj imovina umanjena za čak 2.000 evra“.

Kako zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu kojim je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković