Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2701/22 od 29.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano je ukazivanje u reviziji na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, u vezi članova 231. i 241. stavovi 1. i 2. ZPP, budući da navedene povrede postupka ne predstavljaju revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. ZPP. Takođe, po oceni revizijskog suda, drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve bitne žalbene navode i o njima dao pravilne i jasne razloge koje prihvata i ovaj sud.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između „Privredne banke Beograd“ a.d. Beograd i „DHV INVESTMENT“ d.o.o. Beograd, koje zastupa direktor AA, AA (jemac platac jedan) i BB (jemac platac dva) zaključeni su: ugovor u overdraft kreditu br. 1467/08 od 16.06.2008. godine, kojim je odobren kredit od 10.000.000,00 RSD i ugovor o kratkoročnom kreditu za ostale namene br. 1520/08 od 18.06.2008. godine, kojim je odobren kredit od 22.000.000,00 dinara, da su oba ugovora zaključena na period od tri meseca od dana odobravanja/puštanja kredita u tečaj (period korišćenja) i istim je ugovoreno da banka može ispunjenje bilo koje obaveze klijenta po osnovu ovih ugovora i pravnih poslova zaključenih na osnovu njih, zahtevati bilo od klijenta, bilo od jemca platca jedan ili jemca platca dva ili istovremeno od klijenta kao glavnog dužnika ili jemaca plataca kao solidarnih dužnika. Jemac platac, kao solidarni dužnik, na ime obezbeđenja potraživanja banke prema klijentu, po navedenim ugovorima, dostavio je banci pri zaključenju Ugovora o overdraft kreditu broj 2082/07 od 07.11.2007. godine (koji je dospeo 01.03.2008. godine), šest blanko solo menica sa ovlašćenjima za popunjavanje i podnošenje na naplatu, overenim pred nadležnim sudom, izjavu overenu pred nadležnim sudom kojom se bezuslovno i neopozivo saglašava da po osnovu preuzete menične obaveze garantuje banci za sva potraživanja prema klijentu po osnovu pomenutog ugovora, aneksa istog koji se bude zaključio, kao i svih budućih pravnih poslova koje klijent bude zaključio sa bankom, svom svojom pokretnom i nepokretnom imovinom do konačnog namirenja svih obaveza klijenta.

Utvrđeno je da je 30.08.2019. godine (očiglednom greškom u pisanju navedeno je „30.09.2019. godine“) podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – menice izdate 09.11.2007. godine, kao i da je pre podnošenja predloga za izvršenje, „Privredna banka“ a.d. Beograd, u stečaju, izvršnom dužniku AA 09.08.2018. godine poslala dopis – opomenu pred utuženje i pokretanje naplate iz svih raspoloživih sredstava obezbeđenja, kojim je izvršni dužnik pozvan da odmah po prijemu opomene, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema opomene uplati 70.170.517,16 dinara na račun „Privredne banke“ a.d. Beograd, u stečaju, a koju opomenu je AA primio.

Rešenjem P.br. 20/20 od 23.09.2021. godine, dozvoljeno je da prijemnik „ABL Solvent“ DOO stupi u parnicu umesto tužioca „Privredna banka Beograd“ a.d. Beograd u stečaju, a istim rešenjem je dozvoljeno da Preduzeće za finansijske usluge i konsalting „EOS MATRIX“ DOO Beograd stupi u parnicu umesto „ABL Solvent" DOO.

Iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke, utvrđeno je da je „Privredna banka Beograd“ a.d. Beograd u stečaju, kao poverilac podnela predlog za pokretanje stečajnog postupka 13.05.2011. godine nad stečajnim dužnikom „DHV INVESTMENTS" d.o.o. Beograd, da su navedena tri ugovora na osnovu kojih stečajni dužnik nije izmirio obavezu od ukupno 70.158.999,81 dinara, u koju ulazi i obaveza iz ugovora o overdraft kreditu od 16.06.2008. godine i ugovora o kratkoročnom kreditu od 18.06.2008. godine, te da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 18.10.2011. godine otvoren stečajni postupak, a rešenjem od 18.02.2016. godine zaključen je stečajni postupak nad navedenim stečajnim dužnikom. U stečajnom postupku unovčena je hipotekovana imovina – poslovni prostor u Ćupriji u ulici ... broj .., za ukupnu prodajnu cenu od 7.748.453,59 dinara, kojim iznosom su namirene obaveze po ugovorima o kreditima br. 454/08, 1467/08 i 1520/08 (u iznosima bliže navedenim u nalazu i mišljenju veštaka), a u vansudskom postupku namirenja unovčena je hipotekovana imovina – poslovni prostor trgovine br. 1 u Novom Sadu u ... za ukupnu prodajnu cenu od 14.766.318,00 dinara, kojim iznosom su namirene obaveze po ugovorima o kreditima br. 454/08, 1467/08 i 1520/08, te da u vansudskom postupku namirenja ostvarena cena iznosi 77,47% od prodajne cene, zbog čega se nije mogla primeniti odredba člana 38. stav 2. Zakona o hipoteci, da se izvrši umanjenje duga. Ocenom nalaza i mišljenja veštačenja utvrđeno je da je ukupan dug i to: po prvoj varijanti, koja podrazumeva obračun kamate zaključno sa 30.08.2019. godine, kao dan dospeća naplate predmetne menice, iznosi 69.288.775,84 linara, a po drugoj varijanti, bez obračuna zakonske zatezne kamate, počev od 18.10.2011. godine, kao dana otvaranja stečajnog postupka nad glavnim dužnikom, pa na dalje iznosi 32.023.452,56 dinara. Tuženi nije imao primedbe na nalaz veštaka u obračunskom smislu, uz napomenu da smatra da isti nije podoban za pravilno i pouzdano utvrđivanje tačne visine duga tuženog, kao jemca, dok novo veštačenje nije predložio.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, primenom odredbi članova 997, 1004, 1007. i 1009. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) nalazeći da kod činjenice da poverilac, odnosno tužilac svoje potraživanje prema glavnom dužniku „DHV INVESTMENTS“ DOO Beograd nije u potpunosti namirio u stečajnom postupku, to je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznose bliže navedene u prvostepenoj presudi. Zaključili su da je neosnovan istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja, budući da je zastarelost glavnog duga prema ugovoru o kreditu od 16.06.2008. godine počela da teče 17.09.2008. godine, a za ugovor o kreditu od 18.06.2008. godine od 19.09.2008. godine, pa kako je otvaranjem stečajnog postupka nad „DHV INVESTMENTS“ DOO Beograd, u smislu odredbe člana 388. ZOO došlo do prekida zastarelosti, a da je stečajni postupak zaključen 18.10.2016. godine, to je zastarelost ponovo počela da teče od 19.10.2016. godine, ocenivši da kako je predlog za izvršenje (tužba) podnet 30.08.2019. godine, to nije protekao rok od 10 godina, kao i da je prekid zastarevanja prema glavnom dužniku dejstvovao i prema jemcu, ovde tuženom.

Vrhovni sud nije vezan primenom materijalnog prava na kom je drugostepeni sud zasnovao svoju odluku, pa nalazi da je nižestepeni sud pravilno usvojio tužbeni zahtev, ali ne iz razloga navedenih u nižestepenim odlukama.

Odredbom člana 86. stav 2. Zakona o stečaju, kojim je propisano da zastarelost potraživanja stečajnog dužnika prema njegovim dužnicima zastaje danom pokretanja stečajnog postupka i ne teče godinu dana od dana otvaranja stečajnog postupka.

Odredbom člana 997. ZOO, propisano je da se ugovorom o jemstvu, jemac obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika ako ovaj to ne učini. Članom 1004. stav 3. istog zakona, propisano je da ako se jemac obavezao kao jemac-platac, da odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika, bilo od jemca, ili od obojice istovremeno (solidarno jemstvo). Odredbom člana 1007. stav 2. istog zakona propisano je da smanjenje obaveze glavnog dužnika u stečajnom postupku ili u postupku prinudnog poravnanja ne povlači za sobom i odgovarajuće smanjenje jemčeve obaveze, te jemac odgovara poveriocu za ceo iznos svoje obaveze.

Saglasno navedenom, poverilac je ovlašćen da spor radi ostvarenja potraživanja vodi protiv glavnog dužnika i jemca-platca zajedno ili svakog od njih pojedinačno. U konkretnom slučaju, iz činjeničnog utvrđenja proizilazi da između „Privredne banke Beograd“ a.d. Beograd i DHV INVESTMENT“ d.o.o. Beograd, koje zastupa direktor AA, AA (jemac platac jedan) i BB (jemac platac dva) zaključeni su i to: ugovor u overdraft kreditu br. 1467/08 od 16.06.2008. godine, kojim je odobren kredit od 10.000.000,00 RSD i ugovor o kratkoročnom kreditu za ostale namene br. 1520/08 od 18.06.2008. godine, kojim je odobren kredit od 22.000.000,00 dinara, da je ugovoreno da banka može ispunjenje bilo koje obaveze klijenta po osnovu ovih ugovora i pravnih poslova zaključenih na osnovu njih, zahtevati bilo od klijenta, bilo od jemca platca jedan ili jemca platca dva ili istovremeno od klijenta kao glavnog dužnika ili jemca plataca kao solidarnih dužnika; da je jemac platac, kao solidarni dužnik, na ime obezbeđenja potraživanja banke prema klijentu, po navedenim ugovorima, dostavio banci pri zaključenju ugovora o overdraft kreditu od 07.11.2007. godine (koji je dospeo 01.03.2008. godine), šest blanko solo menica sa ovlašćenjima za popunjavanje i podnošenje na naplatu, kao i izjavu overenu pred nadležnim sudom kojom se bezuslovno i neopozivo saglašava da po osnovu preuzete menične obaveze garantuje banci za sva potraživanja prema klijentu, između ostalog i po osnovu svih budućih pravnih poslova koje klijent bude zaključio sa bankom, svom svojom pokretnom i nepokretnom imovinom do konačnog namirenja svih obaveza klijenta, da je 30.08.2019. godine podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – menice izdate 09.11.2007. godine, te da je visina potraživanja utvrđena ocenom nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke na koje tuženi nije imao primedbi. Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da kako glavni dužnik nije ispunio obavezu iz navedenih ugovora o kreditu u roku, a kod činjenica da potraživanje nije zastarelo, u smislu citirane odredbe člana 86. stav 2. Zakona o stečaju, budući da je došlo do zastoja toka zastarelosti, jer je stečajni postupak otvoren 18.10.2011. godine, pa kako je rok zastarelosti nastavio da teče od 19.10.2012. godine i da je predlog za izvršenje (tužba) podnet 30.08.2019. godine, to nije protekao rok od 10 godina, već je zastoj zastarevanja prema glavnom dužniku dejstvovao i prema jemcu, ovde tuženom. Imajući u vidu navedeno, to je tuženi kao jemac platac u obavezi da tužiocu, kao poveriocu (na osnovu rešenja P 20/20 od 23.09.2021. godine) isplati dospelu obavezu glavnog dužnika iz ugovora o overdraft kreditu od 16.06.2008. godine i ugovora o kratkoročnom kreditu za ostale namene od 18.06.2008. godine u smislu citirane odredbe člana 1004. stav 3. ZOO. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravilno je doneta odluka o troškovima postupka na osnovu člana 153. satv 1. i 154. stav 2. ZPP.

Predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji u kojima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje jer to nije dozvoljeno prema članu 407. stav 2. ZPP.

Kako se revizijom ponavljaju žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda, na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković