.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3230/2025
27.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Cvjetićanin, advokat iz ..., protiv tuženog „Gea Tours“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Danijela Đokić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1422/25 od 29.04.2025. godine, u sednici održanoj dana 27.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1422/25 od 29.04.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1422/25 od 29.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 586/24 od 16.01.2025. godine, stavovima prvim, drugim, trećim i četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je tuženi obavezan da tužiocu plati za period od 20.04.2016. godine do 12.10.2017. godine i to: na ime neisplaćenih zarada za period radnog angažovanja ukupno 429.803,15 dinara, na ime troškova ishrane ukupno 21.948,64 dinara, na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora 14.964,99 dinara i na ime troškova za dolazak na rad i odlaska sa rada 55.315,00 dinara. Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da u korist tužioca za period od 01.01.2017. godine do 12.10.2017. godine uplati nadležnim fondovima doprinose za obavezno socijalno osiguranje na iznose dosuđene neisplaćene zarade. Stavom šestim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 346.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1422/25 od 29.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženo je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizje na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom je isplata za period od 20.04.2016. godine do 12.10.2017. godine i to: na ime neisplaćenih zarada za period radnog angažovanja, troškova ishrane, regresa za korišćenje godišnjeg odmora, troškova za dolazak na rad i odlaska sa rada, kao i pripadajućih doprinosa, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke ovog suda kao i odluke Apelacionog suda, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti.
Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj pravnoj stvari prihvati odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 30.03.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 522.031,78 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća-sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
