Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Jasmine Vasović, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, advokata Nikole Bojića i advokata Luke Uljarevića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4K 679/22 od 14.01.2025. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 - 102/25 od 24.04.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 21.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJU SE, kao nedozvoljeni, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Nikole Bojića i advokata Luke Uljarevića, podneti protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4K 679/22 od 14.01.2025. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 - 102/25 od 24.04.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 4K – 679/22 od 14.01.2025. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci koju će izdržati u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija i novčanu kaznu u određenom iznosu od 200.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko u datom roku novčanu kaznu ne plati ista će biti zamenjena tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci. Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i istaknutom imovinskopravnom zahtevu na način bliže naveden u izreci prvostepene presude.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 102/25 od 24.04.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4K – 679/22 od 14.01.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog:

- advokat Nikola Bojić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje,

- advokat Luka Uljarević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da drugostepenu presudu ukine i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim sastavom veća.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA su nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Bojić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona koja se, po navodima branioca, ogleda u činjenici da je sud iz utvrđenih činjenica izveo pogrešan zaključak u pogledu postojanja prevarne namere kod okrivljenog. Imajući u vidu da je okrivljeni ponudio oštećenoj da njen problem sa snabdevanjem električnom energijom reši, ali usled činjenice da je oštećena imala dug za neovlašćenu potrošnju električne energije, da nije bila vlasnik objekta u kome je stanovala i da objekat nije imao građevinsku dozvolu, te da nije bila evidentirana kao potrošač, okrivljeni nije mogao da joj pomogne, to očigledno nije bilo prevarne namere. Po navodima branioca, u situaciji da je kod okrivljenog postojala prevarna namera, on bi od oštećene uzeo celokupni novčani iznos odjednom, pa je, u ovom slučaju, reč o građanskopravnom odnosu koji je za posledicu mogao imati samo raskid takvog odnosa, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje da je pogrešno utvrđeno postojanje prevarne namere kod okrivljenog, te da je pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjena povreda zakona iz člana 440. ZKP.

Osim toga, u podnetom zahtevu advokat Nikola Bojić navodi da je u pobijanim odlukama odluka o kazni previsoko odmerena, jer sudovi nisu na pravilan način cenili olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, a posebno visinu iznosa za koju je navodno oštećenoj umanjena imovina radnjom okrivljenog, a kojim navodima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Luka Uljarević u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je u pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a koje povrede predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, u obrazloženju podnetog zahteva ovako istaknute povrede branilac obrazlaže navodima da u konkretnom slučaju krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika ne postoji s obzirom da u izreci prvostepene presude nije opisana protivpravnost radnje koju je okrivljeni preduzeo, već je pojašnjen način kako je došlo do saradnje između oštećene i okrivljenog, da oštećena nije bila evidentirana kao potrošač, da je okrivljenog angažovala radi priključenja na distributivnu mrežu, da objekat u kome živi nema građevinsku dozvolu, pa ni upotrebnu, da se u ovom slučaju radi o građanskopravnom odnosu a činjenica da je okrivljeni uzeo novac od oštećene, ne ukazuje samim tim na postojanje krivičnog dela, posebno što je nesporno podnošenje zahteva za priključak, kojim navodima branilac takođe ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5. ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predivđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković