Prema tim razlozima je odlučeno u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Pobijano rešenje je doneto na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prema kome je pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za komunalno stambene i imovinsko – pravne poslove Gradske uprave Grada Kruševca u korist Republike Srbije, a za potrebe krajnjeg korisnika, ovde protivnika predlagača, izuzet uz naknadu deo kp. br. .. u površini od 11a 58m2, upisane u LN br. .. KO ..., čiji je vlasnik predlagač, radi izgradnje dela auto-puta E-761 Pojate – Preljina, deonica Kruševac (Koševi) – Adrani, saglasno javnom interesu za eksproprijaciju utvrđenom Zakonom o putevima („Sl. glasnik“ RS br. 41/18) i Uredbi o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate- Preljina, te da pred organom uprave među strankama nije postignut sporazum o određivanju naknade za eksproprisano i preneto zemljište. Sudovi su utvrdili na osnovu izvedenih dokaza da je prenamena predmetnog zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko izvršena Odlukom Skupštine grada o obuhvatu zemljišta, za koju je osnov Uredba Vlade RS o uređivanju prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate - Preljine i da na istom nije predviđena izgradnja stambenih ili poslovnih objekata. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke je utvrđena cena za kp. br. .. KO ... u površini od 1158 m2 od 420,00 dinara po 1m2, odnosno ukupno 486.360,00 dinara, kao tržišna vrednost.

Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud prilikom utvrđenja tržišne cene za eksproprisanu nepokretnost imao u vidu da je nepokretnosti od dana stupanja na snagu planskog dokumenta promenjena namena u građevinsko zemljište, te da predlagač od tada ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i da je pravilno utvrdio tržišnu vrednost nepokretnosti na osnovu nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke čiji je nalaz prihvatio, nalazeći da je na detaljan način obrazložen relevantnim parametrima za obračun visine naknade. Prihvatio je razloge prvostepenog suda prema kojima je veštak kao komparative koristio podatke prema odluci o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2022. godinu na teritoriji Grada Kruševca i podatke sa sajta RGZ – javnog uvida u registar cene nepokretnosti, pri čemu je za tržišnu vrednost usvojena jedinična cena od 3,59 evra po 1m2 preračunata po srednjem kursu NBS na dan veštačenja od 421,11 din/m2, a prema Odluci o određivanju zona i najopremljenije zone na teritoriji Grada Kruševca da je nepokretnost locirana u četvrtoj zoni, što je rezultiralo mišljenjem o vrednosti nepokretnosti od 420,00 dinara po 1 m2, ukupno 486.360,00 dinara. Prvostepeni sud je odbio predlog predlagača za saslušanje veštaka čiji je nalaz i mišljenje prihvatio, smatrajući ga nepotrebnim, a i predlog za drugo veštačenje, od strane Gradskog zavoda za veštačenja Beograd.

Revizijski sud ocenjuje da se za sada ne može prihvatiti za pravilnu primena materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, odredaba člana 42. Zakona o eksproprijaciji, prema kojima se naknada za eksproprisano zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano, a procenu tržišne cene vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima, pri čemu taj način određivanja tržišne cene ne isključuje mogućnost utvrđivanje naknade u visini tržišne vrednosti drugim dokazima, jer procena poreske uprave predstavlja samo polaznu osnovu, na šta se i prvostepeni sud u svojim razlozima poziva. Međutim, u konkretnom slučaju primena takvog principa je upravo demantovana prihvatanjem za tržišnu vrednost zemljišta 420,00 din/m2, što je niže i od jedinične cene prema podacima sa sajta RGZ - javnog uvida u registar cena nepokretnosti (421,11 din). Kod činjenice da prvostepeni sud nije obrazložio ostale parametre prema kojima je smatrao za pravilno utvrđenu tržišnu vrednost predmetne nepokretnosti iz nalaza i mišljenja veštaka, koga nije saslušao, i odbio predlog predlagača za drugo veštačenje, osnovano je navodima revizije dovedena u pitanje pravilnost primene materijalnog prava u pogledu uspostavljanja pravične ravnoteže između interesa pojedinca čija se svojina oduzima u javnom interesu, i javnog interesa, kroz obezbeđenu naknadu za eksproprisanu nepokretnost koja ne može biti niža od tržišne.

Iz navedenih razloga je revizija usvojena, ukinute su drugostepena i prvostepena odluka i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovo suđenje, radi utvrđenja novčane naknade za eksproprisanu nepokretnost pravilnom primenom odredbe člana 42. Zakona o eksproprijaciji, na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković