Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Mirjane Andrijašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca „Komerc progres“ DOO Inđija, čiji je punomoćnik Nikola Malić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Novom Sadu, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3230/22 od 09.03.2023. godine, u sednici održanoj 11.07.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3230/22 od 09.03.2023. godine i predmet VRAĆA tom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 884/2021 od 26.09.2022. godine, utvrđeno je pravo korišćenja tužiocu na delu parcele broj 1587/3 KO Krčedin u površini od 2 ha 30 ari i 90 m2, a koji deo je ograničen sa šest prelomnih tačaka, na način opisan izrekom prvostepene presude, na delu parcele broj 1904 KO Krčedin u površini od 2 ha 24 ara i 01 m2, a koji deo je ograničen sa četiri prelomne tačke, na način opisan izrekom prvostepene presude, što je tužena dužna priznati i trpeti da se tužilac na navedenim delovima uknjiži kao korisnik (stav prvi izreke). Obavezana je tužena da isplati tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 286.540,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate (stav drugi izreke). Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu potraživane zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od dana presuđenja do isplate (stav treći izreke).

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3230/22 od 09.03.2023. godine usvojena je žalba i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 884/2021 od 26.09.2022. godine, ukinuta i tužba od 09.04.2021. godine odbačena (stav prvi izreke). Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. u vezi člana 403. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da je u ovoj situaciji revizija dozvoljena, jer je drugostepeni sud ukinuo presudu prvostepenog suda i odbacio tužbu, kada je odlučivao o žalbi tuženog protiv presude kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen (zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.06.2020. godine).

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u listu nepokretnosti 5237 KO Krčedin prema stanju na dan 08.11.2007. godine na parceli 1587/3 upisana je zgrada i njiva 2. klase, a na parceli 1904 upisana je zgrada i dvorište i njiva 2. klase na kojim nepokretnostima je upisano pravo svojine Republike Srbije i pravo korišćenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ovde tužene. Prethodno u zk.ul. 3 bilo je upisano da su parcela 1587/3 ekonomsko dvorište i parcela 1904 ekonomsko dvorište društvena svojina sa nosiocem prava korišćenja PIK Agrounija DP iz Inđije. Iz izvoda E katastra nepokretnosti broj 5237 KO Krčedin na dan 09.04.2021. godine utvrđeno je da je na parceli 1587/3 i parceli 1904 zemljište u svojini Republike Srbije u 1/1 dela sa pravom korišćenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Tužilac je kao kupac sa „Agrounija“ DOO Inđija, kao prodavcem, dana 10.02.2021. godine zaključio ugovor o kupoprodaji nepokretnosti i to objekata koji se nalaze na parcelama broj 1587/3 i 1904 upisanih u listu nepokretnosti 5237 KO Krčedin, koji su u ugovoru pojedinačno nabrojani. Ugovor je solemnizovan od strane javnog beležnika istog dana. Do nesaglasnosti u zemljišnim i katastarskim knjigama došlo je prilikom razgraničenja državne od društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu. Iz dopisa od 09.03.2005. godine utvrđeno je da je na osnovu zahteva PIK „Agrounija“ DOO Inđija, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dostavilo potvrdu da je PIK „Agrounija“ DOO Inđija podnela zahtev i uz isti podnela obrasce P1 i E1 za KO Inđija na kojima je izvršen popis i evidencija nepokretnosti koje koristi. Potvrdu tačnosti podataka datih u P1 i E1 obrascima izdala je Služba za katastar nepokretnosti Inđija koja je, s obzirom na to da tada nije bio urađen katastar nepokretnosti, dostavila i prepise posedovnih listova. U obrascu P1 pod rednim brojem 2 uneta je parcela 1587/3 šljivara, a u koloni broj 9 naveden je nepoznat pravni osnov sticanja zbog čega je ista upisana kao državna svojina. Za parcelu broj 1904 u nedostatku dokaza o teretnom sticanju upisana je državna svojina sa pravom korišćenja PIK „Agrounija“ DOO Inđija. Nakon što je „Agrounija“ DOO Inđija podnela zahteva za upis promene naziva korisnika parcele broj 1587/3 i 1904 KO Krčedin, upisane su kao poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, dok je kao korisnik upisano Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Iz navedenog sledi da je u obrazac P1 vršeno upisivanje celokupnog poljoprivrednog zemljišta pravnog lica, koje je predmet razgraničenja za određenu katastarsku opštinu, a u obrazac E1 i A1 je upisivano poljoprivredno zemljište koje predstavlja državnu svojinu. Iz nalaza i mišljenja veštaka od 14.03.2022. godine utvrđena je površina neophodna za redovnu upotrebu objekata postojećih na parcelama 1587/3 i 1904 KO Krčedin, imajući u vidu Plan generalne regulacije naselja Krčedin i druge parametre definisane zakonskim i podzakonskim aktima, s tim što je za delove obe parcele koje predstavljaju obradivo poljoprivredno zemljište veštak predložio parcelaciju kako bi se ovo zemljište odvojilo od zemljišta za redovnu upotrebu. Po izdvajanju površine za redovnu upotrebu objekata koji se nalaze na predmetnim parcelama preostali deo parcela predstavlja obradivo poljoprivredno zemljište. Tužilac je odmah nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji stupio u posed dela kupljenih nepokretnosti i to dela koji je pre kupoprodaje bio ograđen žičanom ogradom površine od oko 4 ha, a nakon toga preostali deo zemljišta se koristi kao poljoprivredno zemljište koje se izdaje u zakup. Objekte na spornim parcelama sagradio je pravni prethodnik „Agrounije“ i obe parcele se nalaze u građevinskom reonu. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda Službe za katastar nepokretnosti Inđija od 12.03.2021. godine dozvoljeno je prevođenje promene u bazi podataka katastra nepokretnosti i upisano pravo svojine tužioca na objektima sagrađenim na spornim parcelama, na osnovu Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 10.02.2021. godine i saglasnosti od 09.3.2021. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je u celosti usvojio tužbeni zahtev tužioca i utvrdio pravo korišćenja na zemljištu za redovnu upotrebu objekata na kojima je tužilac stekao pravo svojine. Prvostepeni sud smatra da je u toku postupka razgraničenja društvenog i državnog zemljišta došlo do greške pa je vršeno razgraničenje parcela na kojim tužilac ima sagrađene objekte u vlasništu, a koje nisu trebale da budu predmet razgraničenja.

Drugostepeni sud je zaključio da predmetne parcele predstavljaju zemljište u građevinskom području, da pravni okvir u kome se rešava postavljeni zahtev čine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i to odredbe člana 105. i 106. koje upućuju na član 70. istog Zakona, te da je predviđena isključiva nadležnost organa uprave, pa je stoga ukinuo prvostepenu presudu i tužbu odbacio zbog apsolutne nenadležnosti.

Po stanovištu Vrhovnog suda, drugostepeni sud nije pravilno primenio odredbe o nadležnosti i učinio je bitnu povredu iz člana 374.st.2.ZPP, jer je odbio da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan.

Odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa merodavnim za konkretan spor, propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem (član 20. stav 1.); da se po samom zakonu stiče pravo svojine stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, odvajanjem plodova, održajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim slučajevima određenim zakonom (član 21.).

Odredbom člana 3. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ broj 93/14...6/15) propisano je da prenosom prava svojine na zgradi, odnosno drugom građevinskom objektu, istovremeno se prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Zemljište koje služi za redovnu upotrebu zrade utvrđuje se ugovorom o prometu nepokretnosti,a ako nije ugovoreno, primenjuju se pravila predviđena propisima o planiranju i izgradnji kojima se definiše zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Prenosom prava svojine na zgradi izgrađenoj na zemljištu na kome vlasnik nema pravo svojine, već samo pravo korišćenja ili pravo zakupa, prenosi se i pravo korišćenja ili pravo zakupa na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br.72/09 ... 9/2020) propisan je postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekata u posebnim slučajevima. Članom 70. stav 1. propisano je da zemljište za redovnu upotrebu objekta jeste zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta u površini koja je određena kao minimalna za formiranje novih parcela za tu zonu, po važećem planskom dokumentu za taj objekat; stavom 2. da po zahtevu vlasnika objekta, organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko pravne poslove, donosi rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele; stavom 3. da se rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele donosi u slučaju da: 1) postojeća katastarska parcela na kojoj je objekat izgrađen, predstavlja samo zemljište ispod objekta; 2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju i za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost legalizacije, odnosno doneto rešenje o legalizaciji u skladu sa ranije važećim zakonom; 3) je u postupku konverzije prava korišćenja potrebno utvrditi zemljište za redovnu upotrebu postojećeg objekta, kada je vlasnik objekta fizičko ili pravno lice, a nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat izgrađen, jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija, odnosno drugo pravno lice čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija; 4) uz zahtev za donošenje rešenja o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu postojećeg objekta i formiranju građevinske parcele, vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine na objektu, odnosno dokaz da je po podnetom zahtevu za legalizaciju nadležni organ utvrdio mogućnost legalizacije, odnosno rešenje o legalizaciji i kopiju plana parcele; 5) rešenje iz stava 2. ovog člana sadrži sve potrebne elemente za formiranje građevinske parcele, u skladu sa važećim planskim dokumentom, koji nadležni organ pribavlja po službenoj dužnosti; 6) na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja ministarstvu nadležnom za poslove finansija i 7) pravnosnažno rešenje iz stava 3. ovog člana je osnov za provođenje promena u katastarskom operatu organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra.

Kada se imaju u vidu citrane odredbe i utvrđeno činjenično stanje, odnosno da je pravni prethodnik tužioca nepokretnosti izgradio na poljoprivrednom zemljištu koje je bilo u režimu društvene svojine, da je pravni prethodnik tužioca prodao tužiocu objekte koje je sagradio na spornom zemljištu, da se sporno zemljište nalazi u građevinskom reonu, ali da je na njemu upisana državna svojina sa pravom korišćenja Ministarstva poljoprivrede, to sledi da između tužioca i tuženog postoji spor o pravu korišćenja na zemljištu na kome je sagrađen objekat pa je drugostepeni sud propustio da razjasni sve činjenice u vezi primene člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno o ispunjenosti uslova za sticanje prava korišćenja na zemljištu na kome su izgrađeni objekti, kao i na zemljištu koje je neophodno za njihovu upotrebu. Pri tome tužbenim zahtevom tužilac traži da se utvrdi pravo korišćenja na zemljištu ispod objekata i za redovnu upotrebu objekata, za koje smatra da bi mu pripadalo na osnovu odredbe člana 3. Zakona o prometu nepokrtnosti, da nije bilo grešaka u postupku po Zakonu o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike. Redovni sud u parničnom postupku je ovlašćen da uredi odnose između nesaglasnih strana kada je sporno pravo korišćenja zemljišta na kome je objekat izgrađen.

Ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tužbe po postavljenom tužbenom zahtevu rezultat je bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, jer je sud odbio da odlučuje o zahtevu o kojem je nadležan.

Iz navedenog razloga na osnovu člana 415. stav 1. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković