.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 406/2025
27.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., kao pravnog sledbenika iza pok. BB, biv. iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Rajačić, advokat iz ..., protiv tuženog AD „Elektroprivreda Srbije“, Beograd, čiji je punomoćnik u postupku po reviziji Sabahudin Tahirović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1524/24 od 10.10.2024. godine, u sednici održanoj 27.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1524/24 od 10.10.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1524/24 od 10.10.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Rumi P1 151/23 od 16.05.2024. godine, stavovima prvim i drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i tuženi je obavezan da tužilji, kao pravnom sledbeniku iza pok. BB, biv. iz ..., na ime naknade štete za neiskorišćenih 6 dana godišnjeg odmora isplati i to: za 2016. godinu ukupno 23.529,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2024. godine do isplate, kao i 16.430,11 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti pa do izrade veštačenja 31.12.2023. godine i za 2017. godinu ukupno 21.993,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2024. godine do isplate, kao i 12.830,84 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti pa do izrade veštačenja 31.12.2023. godine. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 127.791,36 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1524/24 od 10.10.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka preko 124.441,84 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tuženog u preostalom delu i potvrđena je prvostepena presuda u preostalom delu. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu odredbe člana 404. ZPP.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju, ne zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, br.72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom je naknada štete za neiskorišćene dane godišnjeg odmora. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari, kod utvrđenja da je tuženi uskratio pravnom prethodniku tužilje pravo na korišćenje godišnjeg odmora za 2016. i 2017. godinu u trajanju od po 6 radnih dana. Ukazivanje tuženog na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje), zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 27.06.2019. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 74.784,03 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
