Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Cvejić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijana rešenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da se izvršenje navedenih rešenja prekine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i u vezi sa tim navodi da u konkretnom slučaju nije bilo zakonskog osnova za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, jer se ova mera, shodno članu 81. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, može izreći samo ako postoji ozbiljna opasnost da će učinilac izvršiti „teže krivično delo“, što u konkretnom slučaju nije slučaj, imajući u vidu da se ni u nalazu i mišljenju veštaka psihijatra, ni u pravnosnažnim rešenjima, nigde ne navodi da postoji ozbiljna opasnost da okrivljeni izvrši teže krivično delo, već se samo konstatuje da postoji ozbiljna opasnost od ponavljanja krivičnog dela.

Međutim, prema oceni Vrhovnog suda, ovi navodi zahteva nisu osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 81. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da će učiniocu koji je krivično delo učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti, sud izreći obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, ako s obzirom na učinjeno krivično delo i stanje duševne poremećenosti, utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da učinilac učini teže krivično delo i da je radi otklanjanja ove opasnosti potrebno njegovo lečenje u takvoj ustanovi, a stavom 2. istog člana je propisano, da će ukoliko su ispunjeni uslovi iz stava 1. tog člana, sud izreći obavezno lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi učiniocu koji je u stanju neuračunljivosti učinio protivpravno delo predviđeno u zakonu kao krivično delo.

Polazeći od citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog suda, uslov za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, koji se tiče postojanja ozbiljne opasnosti da učinilac učini teže krivično delo, ne odnosi se na težinu izvršenog protivpravnog dela određenog u zakonu kao krivično delo u vezi kog se vodi postupak, već je reč o proceni suda, da postoji ozbiljna opasnost da učinilac ubuduće učini teže krivično delo (što se mora utvrđivati u svakom konkretnom slučaju, pri čemu je od značaja sveukupna ocena ličnosti učinioca, njegov raniji život, okolnosti pod kojima je delo učinjeno i stanje duševne poremećenosti) - pa su stoga, suprotni navodi zahteva, kojima se ističe da je prilikom izricanja okrivljenom AA, mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi povređen zakon, od strane ovog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Pri tome, Vrhovni sud, napominje da meru obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi izriče sud, koji je u obavezi da utvrdi postojanje svih uslova za njenu primenu, a u svojoj oceni se u velikoj meri oslanja na mišljenje stručnjaka iz odgovarajućih oblasti medicinskih nauka, koji stručnjaci – veštaci, se ni u kom slučaju, ne izjašnjavaju u svojim nalazima u pogledu zakonskih osnova za izricanje navedene mere.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković