Po donošenju prvostepene presude, pravnosnažnim rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 423/19 od 10.08.2021. godine, razdvojen je postupak u odnosu na tužene Kompaniju „INTERNATIONAL CG” DP Beograd u stečaju i Kompaniju „GENERAL EXPORT” DP Beograd u stečaju i određeno odvojeno raspravljanje u odnosu na tuženu Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije, kao pravnog sledbenika Agencije za privatizaciju RS i u odnosu na tuženu Republiku Srbiju. Istim rešenjem Treći osnovni sud se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u odnosu na prvo i drugotuženu i odredio da se nakon pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu za dalje postupanje u odnosu na ove tužene.

Apelacioni sud je presudom Gž 4733/23 od 01.02.2024. godine, stavom prvim izreke, potvrdio presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1139/15 od 16.10.2015. godine u delu stava prvog izreke za iznos glavnog duga u odnosu na tuženu Agenciju za privatizaciju RS, čiji je pravni sledbenik Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije i žalbu ove tužene u tom delu odbio kao neosnovanu. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1139/15 od 16.10.2015. goodine u preostalom delu stava prvog izreke u odnosu na tuženu Agenciju za privatizaciju, čiji je pravni sledbenik Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije, u delu za kamatu i obavezana je ova tužena da tužiocima na iznos glavnog duga, koji je opredeljen za svakog tužioca ponaosob, isplati kamatu po stopi koju određuje Evropska centralna banka počev od 30.05.2009. godine do 24.12.2012, godine, a od 25.12.2012. godine do isplate kamatu po Zakonu o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom trećim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu drugom i četvrtom izreke i žalba tužilaca odbijena kao neosnovana. Stavom četvrtim izreke, potvrđeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, u delu kojim je obavezana tužena Agencija za privatizaciju, čiji je pravni sledbenik Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije da solidarno tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 1.067.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate a žalba te tužene u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom petim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude u preostalom delu stava trećeg izreke i odbijen zahtev tužilaca da se obaveže tužena Agencija za privatizaciju, čiji je pravni sledbenik Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije, da tužocima isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 1.067.000,00 dinara počev od 16.10.2015. godine kao dana presuđenja do izvršnosti odluke. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tužene Agencije za privatizaciju RS, čiji je pravni sledbenik Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije, za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužena Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije protiv stavova prvog, drugog i četvrtog izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, pošto solidarna obaveza revidenta za isplatu novčane naknade zaposlenima po osnovu usvojenog Socijalnog programa postoji zbog propusta njenog pravnog prethodnika, Agencija za privatizaciju u postupku usvajanja Socijalnog programa, kao organa nadležnog za sprovođenje postupka restrukturiranja poslodavaca tužilaca, Kompanije „INTERNATIONAL CG” DP Beograd i Kompanije „GENERAL EXPORT” DP Beograd. O ovom pitanju izražen je stav u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1341/2016 od 31.01.2018. godine, donete nakon odluke Ustavnog suda Už 2049/2013 od 04.10.2013. godine, koja je prihvatila stanovište iskazano u odluci Ustavnog suda Už 4639/2012 od 08.05.2013. godine i koja ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe u tom predmetu, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu. Presuđenjem ove parnice, nije odstupljeno od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje isplate tražene naknade u odnosu na tuženu (pasivna legitimacija, odgovornost za naknadu štete, obim naknade štete i rok zastarelosti potraživanja).

Nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene ni u delu pobijane presude kojim je obavezana tužena na plaćanje zakonske zatezne kamate na glavni dug, kao ni u delu koji se odnosi na troškove postupka. Obavezivanje tužene da tužiocima plati zakonsku zateznu kamatu od dana dospelosti do isplate i to sa domicilnom kamatom do dana stupanja na snagu Zakona o zateznoj kamati 25.12.2012. godine, a od tog trenutka zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos koji se obračunava u skladu sa tim zakonom, doneta je primenom odgovarajućeg materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u ovom delu, kao što uslovi nisu ispunjeni ni u pogledu odluke o troškovima postupka kao sporednom potraživanju a koja se odluka uz to donosi u svakom konkretnom slučaju s obzirom na činjenice u tom postupku.

Iz izloženih razloga, na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa, što je ovde slučaj, za dozvoljenost revizije primenjuje se odreba člana 403. stav 3. ZPP, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Tužba radi isplate novčane naknade po osnovu Socijalnog programa podneta je 01.11.2010. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela za svakog od tužilaca ponaosob, kao formalnih supraničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, s obzirom da je najviša vrednost pobijanog dela 6.800 evra u dinarskoj protivvrednosti, te revizija tužene nije dozvoljena u ovom delu na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Revizija tužene nije dozvoljena ni protiv pobijane presude u delu kojim je odlučeno o zateznoj kamati na dosuđen glavni dug, kao ni protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u toj odluci. Naime, prem ačlanu 28. ZPP, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ne uzimaju u obzir, ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Kako je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene presude u preinačenom delu kojim je odlučeno o kamati na glavni dug i o troškovima postupka, odnosno o sporednim traženjima, to je revizija tužene i u tom delu nedozvoljena.

Preinačenje u delu odluke o kamati kao sporednom potraživanju, reviziju tužene ne čini dozvoljenom u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, s obzirom da revizija protiv odluke o kamati nije dozvoljena iz razloga vrste odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. ZPP u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, u vezi sa članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković