.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2085/2025
13.11.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Nišević Tadić, advokat iz ..., protiv tuženog „New Yorker“ doo Beograd, čiji je punomoćnik Nikola Janković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1582/24 od 22.01.2025. godine u sednici od 13.11.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv stavova drugog i trećeg izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1582/24 od 22.01.2025. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 496/23 od 12.06.2024. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba u delu zahteva za raspoređivanje na poslove i radne zadatke revizora prodaje kod tuženog. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje o otkazu ugovora o radu bez broja od 19.04.2023. godine, kao nezakonito. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad sa punim radnim vremenom. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 241.875,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate sve u roku od 15 dana.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1582/24 od 22.01.2025. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i ukinuta presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 496/23 od 12.06.2024. godine u usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu u stavu 3. izreke u delu koji glasi: „Sa punim radnim vremenom“ i u tom delu je tužba odbačena. Stavom 2. izreke, u preuzetom delu žalba tužene je odbijena i presuda u preostalom usvajajućem delu potvrđena. Stavom 3. izreke, odbijen je zahtev tuženog i tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, pobijajući presudu u stavu 2. i stavu 3. zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.
Prema članu 441. ZPP, predviđeno je da je revizija uvek dozvoljena u slučaju zasnivanja, prestanka i utvrđivanja trajanja radnog odnosa.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je pak učinjena neka druga bitna povreda postupka.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog od 19.04.2023. godine na poslovima saradnika u prodaji 2013. godine, a zatim od 2018. godine na radnom mestu internog revizora – revizora prodaje. Imala je službeni automobil i karticu za gorivo. Način obavljanja i zadaci radnog mesta utvrđeni su i aktom tuženog po „opisu poslova radnog mesta“ od 13.11.2017. godine i Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog iz januara 2015. godine. Dana 27.03.2023. godine tužilji je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu jer je neopravdano odsustvovala sa rada određeni period zbog zloupotrebe položaja, prekoračenja ovlašćenja, neodgovornog korišćenja sredstava rada, nesavesnog izvršavanja radne obaveze i učinjene radne discipline sve u periodu od 01.11.2022. godine do 05.01.2023. godine, a koje povrede su sve detaljnije opisane u upozorenju uz konstataciju da su opisanim radnjama učinjene povrede obaveza iz člana 103, člana 179. stav 2. tačka 8. Zakona o radu.
O preduzetim radnjama tužilja je obaveštavala nadređenog BB – koji je bio u Nemačkoj i na sve preduzete radnje imenovani nije imao primedbi. Tužilja je dostavila izjašnjenje na dostavljeno upozorenje i osporila navode tvrdeći da nije učinila nijednu povredu radne obaveze koja joj se stavlja na teret. Međutim, tuženi nije prihvatio razloge tužilje navedene u odgovoru na upozorenje i doneo je 19.04.2023. godine rešenje o otkazu ugovora o radu. Sadržina obrazloženja rešenja o otkazu ugovora o radu je identična sadržini upozorenja.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je polazeći od odredbe iz člana 191. stav 1. Zakona o radu, zaključio da na osnovu izvedenih dokaza tužilja nije učinila nijednu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, koji joj se stavljaju na teret, te da je rešenje tuženog doneto bez pravnog osnova pa je isto kao nezakonito poništeno i obavezao tuženog da vrati tužilju na rad sa punim radnim vremenom.
Drugostepeni sud je u celosti prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda u pogledu nezakonito donetog rešenja o otkazu o radu od 19.04.2023. godine, da za preduzete radnje tužilja je imala odobrenje svog neposrednog pretpostavljenog rukovodioca BB ocenio je da je prvostepeni sud pravilno zaključio da tužilja nije povredila nijednu odredbu Pravilnika i Ugovora o radu.
Po oceni Vrhovnog suda, u ovoj pravnoj stvari na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo. Članom 179. Zakona o radu propisani su uslovi pod kojima poslodavac može da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje. Tužilji se stavlja na teret da je izvršila povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 8. Zakona o radnim odnosima.
Na osnovu izvedenih dokaza i ocenom istih od strane nižestepenih sudova, utvrđeno je da tužilja nije učinila nijednu povredu radnih obaveza a koje joj se stavljaju na teret. Shodno članu 231. ZPP, tužena nije dokazala tvrdnje u smislu navoda o povredama tužilje vezano za radnu dužnost koja joj je stavljena na teret pa su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilje vezano za poništaj odluke o prestanku radnog odnosa osnovan. Navodima iz revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane odluke. Iz sadržine revizijskih navoda proizlazi i da se ukazuje na nepravilno utvrđeno činjenično stanje. Međutim, prema članu 407. stav 2. ZPP, revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona, što u ovom slučaju ne stoji.
Imajući u vidu napred izneto na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Tužilji nisu priznati troškovi stručnog sastava odgovora na reviziju iz razloga što odgovor na reviziju po zakonu nije obavezan.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
