Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu:ZPP), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 25.11.2008. godine povređena u požaru nastalom u automobilu tuženog. Do požara koji je prouzrokovao opekotine na licu i rukama tužilje došlo je u kabini automobila, koji je kao službeno vozilo koristio i njime upravljao tužiljin brat BB zaposlen kod tuženog, a u trenutku nezgode nalazio se na parking prostoru ispred preduzeća „...“ u ..., u ... broj ..., nakon što je sipano gorivo na pumpi. BB je u trenutku povređivanja tužilje vozilo koristio kao službeno i istim je trebalo da putuje tog dana službeno u ... . Vozilo kojim je upravljao BB se kretalo na pogon TNG – tečni naftni gas, a požar je izbio samo u kabini vozila, dok u motornom i teretnom prostoru nije došlo do zapaljenja i oštećenja. Požar je buknuo u kabini vozila, prozrokovao je povrede kod tužilje i posledica je žarenja ranije zapaljene cigarete vozača. Uzrok zapaljenja je prisustvo gasa u kabini. Kako prilikom uviđaja od strane policije nisu konstatovani podaci na osnovu kojih se može utvrditi uzrok prisustva tečnog naftnog gasa u kabini, veštačenjem tokom postupka nije bilo moguće pouzdano utvrditi da li je neispravnost instalacije dovela do prisustva gasa u kabini, do kojeg je moglo doći i prilikom procesa punjenja na pumpi ili u mogućoj neispravnosti sistema punjenja. Ovi uzroci, kao hipotetički ukazuju da nije bilo moguće tokom postupka utvrditi šta je opredelilo da se emituje tečni naftni gas, ali je nesumnjivo da je tečni naftni gas bio prisutan u kabini vozila kritičnom prilikom, kao što je nesumnjivo da, kod ispravne instalacije nema ispuštanja gasa iz sistema koji je instaliran u motornom prostoru i on ne može biti u kabini. Zažarena cigareta, odnosno prisustvo žarećeg predmeta ne bi prouzrokovao požar da nije postojalo prisustvo tečnog naftnog gasa koji je dospeo u kabinu vozila.

Tužilja je pretrpela fizičke povrede tako što je zadobila opekotinske povrede lica i obe šake drugog A i drugog B stepena ukupne površine 6%. Zbog toga je boravila na Klinici za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u Beogradu u periodu od 25.11. do 09.12.2008. godine gde je sprovedeno konzervativno lečenje. Usled ovih povreda je tužilja trpela fizičke bolove jakog intenziteta u periodu od prve dve nedelje nakon povređivanja, da bi se bolovi transformisali u bolove srednje jakog intenziteta u trajanju od još dve nedelje i potom prešli u bolove slabijeg intenziteta u trajanju od naredne tri nedelje. Zahvaljujući dobroj i blagovremenoj terapiji kod tužilje nije dijagnostifikovana naruženost. Prilikom povređivanja tužilja se nalazila na mestu suvozača u automobilu u kojem je došlo do zapaljenja i povređivanja nastalog iznenada, usled čega je tužilja osetila strah zbog neposredne vitalne ugroženosti i ugroženosti telesnog intenziteta i trpela je primarni strah u trajanju od dva do tri minuta, a pošto je neposredno po povređivanju odmah osetila jak bol, nastali su otoci, pa se kod nje javila zabrinutost zbog mogućih posledica. U urgentnoj službi obavljene su potrebne dijagnostičke procedure, sprovedena je u ustanovu za lečenje opekotina gde je lečena bolnički dve nedelje, a potom je bila na ambulantnom tretmanu. Kako su u pitanju bili ugroženi delovi tela od estetskog i funkcionalnog značaja, tužilja je trpela sekundarni strah visokog intenziteta u trajanju od dve nedelje, koji se postepeno transformisao u sekundarni strah srednjeg intenziteta u trajanju od oko mesec dana, a zatim slabog intenziteta u trajanju od još oko mesec dana.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je osnovan tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah.

Odredbom člana 154. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da se za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu, odgovara bez obzira na krivicu.

Odredbom člana 173. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da se smatra da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću potiče od te stvari odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.

Prema članu 174. istog zakona, za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi.

Odredbama člana 177. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da se imalac opasne stvari oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeći i ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. Prema stavu 3. istog člana, imalac se oslobađa odgovornosti delimično, ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete.

Odredbom člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je, između ostalog, da će za pretrpljene fizičke bolove i za strah, sud, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu. Prema stavu 2. istog člana, prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Pojam opasne stvari podrazumeva objektivnu mogućnost ili verovatnoću izazivanja štete. Opasne su sve pokretne i nepokretne stvari koje svojim položajem, svojstvima ili samim postojanjem predstavljaju povećanu opasnost za okolinu. One predstavljaju rizik za nastanak štete, koji se ne može uvek izbeći ni pri najvećoj mogućnoj pažnji. Neke su stvari opasne samim postojanjem, druge usled položaja u kome se nalaze, a neke u stanju kretanja ili funkcionisanja. Kao što je motorno vozilo u pokretu opasna stvar, pa u slučaju nastanka štete imalac vozila odgovara za istu po osnovu objektivne odgovornosti, pravilno zaključuje drugostepeni sud da je opasna stvar i vozilo koje se kreće na pogon tečni naftni gas, a u čiju kabinu je dospeo tečni naftni gas. Ovo stoga što po svojoj tehničkoj prirodi i karakteristikama takvo vozilo može da ugrozi život i zdravlje ljudi, i samim tim predstavlja opasnost za okolinu. Pošto je takvo vozilo opasna stvar, imalac vozila odgovara po osnovu objektivne odgovornosti u smislu člana 174. ZOO, a da bi se oslobodio ove odgovornosti potrebno je da dokaže da šteta ne potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije dejstvo se nije moglo predvideti, ni izbeći ili otkloniti ili ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenog ili trećeg lica, a koja se nije mogla predvideti i čije se posledice nisu mogle ni izbeći ni otkloniti. Do povređivanja tužilje je došlo prilikom boravka u vozilu koje se kreće na TNG, a u čijoj se kabini nalazio tečni naftni gas. Zažarena cigareta, odnosno prisustvo žarećeg predmeta ne bi prouzrokovao požar da nije postojalo prisustvo tečnog naftnog gasa koji je dospeo u kabinu vozila. Stoga na osnovu odredaba člana 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima za nastalu štetu čiji je uzrok zapaljenje tečnog naftnog gasa odgovara tuženi kao imalac opasne stvari i može biti oslobođen od odgovornosti samo ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije dejstvo se nije moglo predvideti, izbeći i otkloniti ili ako se dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenog ili trećeg lica, a koja se nije mogla predvideti i čije se posledice nisu mogle ni izbeći ni otkloniti. Tuženi nije dokazao postojanje okolnosti koje bi ga oslobodile od odgovornosti.

Dakle, kako je utvrđeno da je šteta nastala u vozilu koje se kreće na pogon tečni naftni gas a u čiju kabinu je dospeo tečni naftni gas, to na strani tuženog postoji odgovornost za nastalu štetu na osnovu odredbe člana 154. stav 2. ZOO. Imajući u vidu izloženo, pravilna je ocena drugostepenog suda da je tuženi objektivno odgovoran za nematerijalnu štetu koju je tužilja pretrpela usled požara nastalom u njegovom automobilu, te da je dužan da je naknadi na osnovu odredbe člana 174. ZOO.

Kako se u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, naknada štete dosuđuje s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja, a imajući u vidu svrhu naknade nematerijalne štete, pravilna je i odluka o visini naknade u pobijanoj presudi. Uzimajući u obzir sve relevantne činjenice koje su od uticaja na odmeravanje visine naknade, kao i cilj kome naknada nematerijalne štete služi (član 200. stav 2. ZOO), Vrhovni sud nalazi da je iznos koji je tužilji dosuđen pobijanom odlukom pravilno i adekvatno odmeren i predstavlja pravičnu naknadu ovih vidova nematerijalne štete. Pravična naknada nematerijalne štete predstavlja oblik otklanjanja štetnih posledica i sastoji se u isplati sume novca kao satisfakciji za pretrpljenu nematerijalnu štetu da bi se kod oštećenog uspostavila psihička i emotivna ravnoteža koja je postojala pre štetnog događaja u meri u kojoj je to moguće. Pri tom, pravična novčana naknada ne sme biti cilj, već mora biti sredstvo za ublažavanje pretrpljene nematerijalne štete, niti sme pogodovati težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom (podsticanje lukrativnih motiva ili komercijalizacija ličnih dobara).

Pri tom je drugostepeni sud za svoju odluku dao jasne i potpune razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, zbog čega su suprotni navodi revizije neosnovani.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković