Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 79/24 od 05.03.2024. godine, odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Jagodini P2 234/21 od 15.12.2022. godine razveden je brak između zakonskog zastupnika tužioca, BB i tuženog, zajedničko mal. dete AA poveren je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i tuženi obavezan da na ime izdržavanja mal. deteta mesečno plaća 10.000,00 dinara. Mal. AA je rođen ... godine, ima ... godina i učenik je ... razreda osnovne škole, dok je u vreme donošenja prethodne odluke imao ... godina i bio učenik ... razreda. U vreme donošenja prethodne odluke, mesečne potrebe deteta s obzirom na njegov uzrast, mogle su se zadovoljiti iznosom od 20.000,00 dinara, dok s obzirom na sadašnji uzrast, kao i povećanje cena osnovnih životnih namirnica mesečne potrebe se mogu zadovoljiti iznosom od 25.000,00 dinara. Majka tužioca ima ... godina, zaposlena je na neodređeno vreme sa prosečnom mesečnom zaradom od 89.266,00 dinara, koliko je zarada iznosila i u vreme donošenja prethodne odluke, živi u porodičnom domu svojih roditelja sa mal. detetom, gde je živela i u vreme donošenja prethodne odluke i ne poseduje nepokretnu imovinu. Tuženi ima ... godinu, u vreme donošenja prethodne odluke živeo je u svom stanu, koji je kupljen na kredit, dok sada živi sa vanbračnom suprugom u njenom stanu, drugu nepokretnu imovinu ne poseduje, zaposlen je na neodređeno vreme, sa prosečnom neto zaradom od 105.910,00 dinara, koja je u vreme donošenja prethodne odluke bila niža za 12%.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja od donošenja prethodne odluke o visini obaveze izdržavanja, najpre uzrast tužioca i njegove potrebe, kao i mogućnosti dužnika izdržavanja, zaključili da su se stekli uslovi za izmenu odluke o visini obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju mal. deteta u smislu člana 164. Porodičnog zakona i obavezali tuženog da izdržavanju tužioca doprinosi iznosom od 12.500,00 dinara. U preostalom delu, za iznos od još 14.500,00 dinara na ime izdržavanja, tužbeni zahtev je odbijen kao previsoko postavljen.

Po stanovištu revizijskog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su se okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka izmenile u meri koja bi opravdala izmenu ranije odluke u pogledu doprinosa tuženog izdržavanju tužioca propisane odredbom člana 164. Porodičnog zakona.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je prilikom odlučivanja o visini obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta, pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Prema članu 73. Porodičnog zakona roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonom, a po članu 154. stav 1. tog zakona maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.). Kada je poverilac izdržavanja dete, prema članu 162. stav 3. istog zakona, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Protekom vremena povećavaju se potrebe deteta, ali se menjaju i druge okolnosti, i na strani deteta (poverioca izdržavanja), i na strani tuženog (dužnika izdržavanja), od kojih je zavisila prethodna odluka, pa se visina izdržavanja može i smanjiti i povećati prema članu 164. Porodičnog zakona. Nesumnjivo je da su se u ovom slučaju stekli uslovi za promenu visine izdržavanja u smislu navedene odredbe Porodičnog zakona, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Međutim, nižestepeni sudovi su propustili da na pravilan način ocene mogućnosti tuženog da doprinosi izdržavanju mal.deteta u visini koja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Naime, imajući u vidu aktuelno stambeno stanje tuženog, da su se na strani tuženog promenile okolnosti utoliko što tuženi sada živi sa vanbračnom suprugom u stanu koji je u njenom vlasništvu, a da poseduje stan u vlasništvu, te da ima mogućnost da predmetnu nekretninu izdaje u zakup i na taj način ostvari dodatne prihode, a ceneći i ukupne mesečne potrebe mal. AA koji je školskog uzrasta (sada ima ... godina), i rukovodeći se njegovim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. PZ, Vrhovni sud je ocenio da je tuženi u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje mal. deteta plaća 15.000,00 dinara mesečno od svojih redovnih primanja, s obzirom na njegovo zdravstveno i imovinsko stanje, zaradu koju ostvaruje, njegovu radnu sposobnost, kao i na njegove rashode. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj mal.deteta, u skladu sa njegovim utvrđenim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja, dok će preostala sredstva za izdržavanje deteta obezbeđivati zakonska zastupnica koja se svakodnevno brine o njemu, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje mal. deteta.

Tuženi je u obavezi da, u skladu sa članom 6. Porodičnog zakona, postupa u najboljem interesu maloletnog deteta, angažuje sve svoje mogućnosti i uloži dodatni napor da na sve dozvoljene načine obezbedi sredstva za izdržavanje tužioca. Uopšte, roditeljsko pravo izvedeno je iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta, kako je to propisano članom 62. Porodičnog zakona. Zbog toga, kada je u pitanju izdržavanje maloletnog deteta mogućnosti roditelja se ne procenjuju na način na koji se to čini kada su u pitanju drugi oblici zakonskog izdržavanja, već se smatra da su roditelji uvek dužni, makar i po cenu uzdržavanja od zadovoljenja sopstvenih potreba, da obezbede izdržavanje svom maloletnom detetu. Roditelji su dužni da ulažu naročite napore i da po potrebi i snize vlastiti egzistencijalni minimum da bi potrebe njihovo maloletne dece bile podmirene u što većoj meri kako bi bio obezbeđen njihov pravilan i potpun razvoj.

Iz navedenih razloga, revizijski sud je delimično usvojio reviziju tužioca, a u preostalom delu reviziju odbio kao neosnovanu i primenom člana 416. stav 1. i 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković