Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., koga zastupa punomoćnik Lazar Vujošević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Vlada RS, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1056/23 od 10.10.2023. godine, u sednici održanoj 12.12.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 1056/23 od 10.10.2023. godine, i predmet vraća istom sudu, na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lebanu P 4149/21 od 08.12.2022. godine, stavom prvim izreke, delmično je usvojen precizirani tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., Opština ..., prema tuženoj Republici Srbiji-Vlada Republike Srbije, pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati po osnovu naknade štete iznos od 1.026.822,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.10.2022. godine, kao dana veštačenja, pa do dana isplate. Stavom drugim izreke višak tužbenog zahteva od dosuđenih 1.026.822,00 dinara do tužbom traženih 1.369.096,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.10.2022. godine, odbijen je kao neosnovan. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu, na ime troškova parničnog postupka, isplati novčani iznos od 124.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1056/23 od 10.10.2023. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Lebanu P.br. 4149/21 od 08.12.2022. godine u stavu prvom i trećem izreke i presuđeno tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., kojim je tražio obavezivanje tužene Republike Srbije da mu na ime naknade štete isplati iznos od 1.026.822,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.10.2022. godine kao dana veštačenja pa do isplate, kao neosnovan i obavezan je tužilac da tuženoj, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 54.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na području Opštine Lebane dogodila se vremenska nepogoda – grad 09.06.2020. godine, kada je načinjena materijalna šteta, na području nekoliko sela, među kojima je i selo ..., pa i na parcelama tužioca kp.br. ... i kp.br. ... KO ..., na kojima je tužilac imao zasade jagoda i malina.

Na teritoriji Opštine Lebane, na lokacijama Lebane, „Prekopčelica“, „Vranovce“, „Šarce“, „Goli Rid“ i „Krivača“ ne postoje protivgradne stanice. Na području Opštine Lebane od 15.04.2020. godine, bilo je u okviru Radarskog centra „Kukavica“ u funkciji sedam protivgradnih stanica, a od 24.07.2020. godine bile su u funkciji još dve. Dana 09.06.2020. godine na teritoriji navedenog radarskog centra, zbog postojanja gradonosne oblačnosti sprovedeno je dejstvo sa teritorije Bujanovac, Vladičin Han, Vlasotince, Vranje, Lebane, Leskovac i Medveđa, pri čemu je sa 34 protivgradne stanice ispaljeno 114 raketa. Prema definisanoj metodologiji rada Radarskog centra „Kukavica“ sa teritorije Lebane dejstvuju četiri protivgradne stanice, a svaka stanica ima angažovana po dva strelca. Navedenog dana ispaljeno je 19 protivgradnih raketa, i to protivgradna stanica „Novo selo“ ispalila je 9 raketa „Slišane“ 2 rakete, „Konjino“ 4 rakete i „Svinjarice“ 4 rakete.

Komisija za procenu štete od elementarnih nepogoda Opštine Lebane izašla je na lice mesta i 17.06.2020. godine sačinila zapisnika u kome je konstatovano da je poljoprivrednom gazdinstvu tužioca pričinjena šteta na zasadima jagoda na površini od 10 ari na kojima je uočljivo oštećenje od elementarnih nepogoda i maline sorte „....“ gde je prijavljena površina od oko 18 ari na kojima je uočljivo oštećenje od elementarnih nepogoda. Tužilac nije posedao protivgradnu mrežu, štetu od grada niko nije nadoknadio, a prema nalazu veštaka poljoprivredne struke došlo je do oštećenja plodova od 80% pa je veštak utvrdio visinu štete, pri čemu je naveo da u vreme kada se šteta dogodila nije izlazio na lice mesta na parcele tužioca, ali je tada izlazio po pozivu većeg broja lica. Veštak je na lice mesta izašao tek po nalogu suda od 16.08.2021. godine.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac nije dokazao u kom obimu je štetu pretrpeo niti u kojoj visini, kao ni uzročno posledičnu vezu između radnji, odnosno propuštanja organa tužene i štete koju tvrdi da je pretrpeo. Naime, veštačenje od strane veštaka poljoprivredne struke izrađeno je više od godinu dana nakon štetenog događaja, Komisija za procenu štete nadležnog organa je konstatovala površinu gradom zahvaćenih useva, ali ne i obim štete, a tužilac u vreme štetnog događaja nije pokretao postupak za obezbeđenje dokaza. Do štete je došlo u toku berbe malina, koja je na površini označenih parcela bila delimično obrana oko 20%, pri čemu je veštak imao u vidu ovu činjenicu, ali drugostepeni sud smatra da su obim štete i visina obračunati od strane veštaka poljoprivredne struke samo paušalno i da iskazana visina štete koju tužilac potražuje ne proizlazi iz navedenih dokaza. Takođe, u vreme štetnog događaja u selu ... nije postojala lansirna stanica, pa je na tužiocu bio teret dokazivanja da je u radu organa tužene bilo propusta u smislu da je šteta nastala zato što lasirna stanica ... nije dejstvovala na dan štetnog događaja, koju činjenicu nije dokazao, jer nije pružio niti predložio adekvatne dokaze na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da isključivo lansirna stanica ... štiti selo ... od grada, a da dejstvo četiri protivgradne stanice sa područja Opštine Lebane, sa kojih je ispaljeno 19 raketa nisu mogle da pruže adekvatnu i dovoljnu odbranu od grada.

Vrhovni sud smatra da se osnovano revizijom tužioca ukazuje da zbog pogrešene primene materijlanog prava drugostepeni sud nije potpuno utvrdio činjenično stanje. .

Članom 11. Zakona o odbrani od grada je propisano koje sve mere i aktivnosti nadležni organ planira i sprovodi, pa između ostalih i uspostavljanje i obezbeđivanje rada mreže radarskih centara i telekomunikacione mreže, uspostavljanje i obezbeđivanje rada mreže lansiranih stanica, angažovanje izvršilaca za delovanje na gradonosne oblake – obučenih strelaca na lansiranim stanicama, obezbeđivanje prilaza i dostave raketa i druge opreme na radarske centre i lasirne stanice, rano otkrivanje i praćenje gradonosnih oblaka, kao i drugih padavinskih procesa, blagovremenu nabavku sredstava i zasejavanje gradonosnih oblaka hemijskim reagensima.

Nižestepeni sudovi su zasnovali svoju odluku isključivo na sadržini dopisa Republičkog hidrometereološkog zavoda od 09.04.2021. godine, o broju ispaljenih protivgradnih raketa sa četiri protivgradne stanice koje dejstvuju na teritoriji Opštine Lebane. Tužilac je u toku postupka dokazao da je zbog vremenske nepogode – grada dana 09.06.2020. godine pretrpeo štetu na svojim zasadima malina i jagoda i visinu štete opredelio u skladu sa nalazom veštaka poljoprivredne struke, a teret dokazivanja činjenice da je ispaljivanje 19 protivgradnih raketa za Opštinu Lebane bilo dovoljno da se gradonosni oblaci razbiju i spreči ili umanji šteta na zasadima malina i jagoda na tužiočevim parcelama je na tuženoj.

Nižestepeni sudovi su pogrešno primenili pravilo o teretu dokazivanja iz člana 231. Zakona o parničnom postupku kojim je propisano, stavom drugim, da stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drugačije propisano, a stavom trećim, da stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drugačije propisano. Primenjujući navedenu zakonsku odredbu proizlazi da je na tuženoj bio teret dokazivanja činjenice da je preduzela sve mere u cilju sprečavanja štete na zasadima tužioca, odnosno da nije došlo do propusta u preventivnom delovanju organa tužene u cilju smanjenja štete.

Zbog navedenog, revizija tužioca je usvojena, a pobijana presuda ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, zakazaće raspravu na kojoj će razjasniti činjenice u pogledu dokazivanja propusta tužene u primeni odredaba Zakona o odbrani od grada, pri čemu će, postavljanjem pitanja, da se stara da se u toku rasprave pruže potrebna objašnjenja da bi se utvrdile činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, u smislu člana 313. ZPP.

Pošto postupi po navedenim primedbama drugostepeni sud će ponovo odlučiti o žalbi tužene i doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka s obzirom da zavisi od konačnog uspeha stranaka u sporu.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković