U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz stava 2. navedenog člana zbog kojih se, pod uslovima iz člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP, taj pravni lek može izjaviti. U reviziji se ne navodi ni konkretna procesna odredba koju drugostepeni sud nije primenio ili je pogrešno primenio, što je uticalo ili moglo uticati na pravilnost odluke o žalbi i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 24.03.2021. godine, zbog povećanog obima posla, zaključila sa tuženom ugovor o radu na određeno vreme u trajanju od najduže tri meseca, za poslove ... . Stranke su za isto radno mesto i iz istih razloga zaključile i ugovore o radu na određeno vreme od 29.06.2021. godine (za vreme od 29.06. do 28.09.2021. godine); od 18.11.2021. godine (za vreme od 29.11.2021. godine do 28.02.2022. godine); od 21.02.2022. godine (za vreme od 01.03. do 01.06.2022. godine); od 19.05.2022. godine (za vreme od 02.06. do 30.11.2022. godine) i od 15.11.2022. godine (za vreme od 01.12.2022. godine do 28.03.2023. godine). Rešenjem tužene od 17.03.2023. godine otkazan je tužiljin ugovor o radu od 15.11.2022. godine zbog isteka vremena na koje je zaključen. Tužena je nakon toga angažovala drugo lice za obavljanje istih poslova. Između stranaka je 29.05.2023. godine zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme za poslove ... . Tužilja je po tom ugovoru stupila na rad 02.06.2023. godine.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, polazeći od toga da je rad na neodređeno vreme pravilo a rad na određeno vreme izuzetak koji se primenjuje samo pod zakonom propisanim uslovima, prvostepeni sud je zaključio da je tužena imala trajnu potrebu za izvršiocima na poslovima ..., s obzirom da je nakon prestanka radnog odnosa tužilje odmah angažovala drugo lice za obavljanje tih poslova kako bi izbegla preobražaj tužiljinog radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Iz tih razloga je, sa pozivom na članove 24, 30, 31. stav 1. i 37. Zakona o radu, utvrdio da je tužilja bila u radnom odnosu na neodređeno vreme u periodu od 24.03.2021. godine do 02.06.2023. godine, pri čemu tužena nije dokazala da bi zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme sa tužiljom bilo u suprotnosti sa članom 27k Zakona o budžetskom sistemu, i zato poništio rešenje o otkazu ugovora o radu zbog isteka vremena na koji je zaključen.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, ugovor o radu na određeno vreme od 24.03.2021. godine nije zaključen suprotno odredbi Zakona o radu, niti je tužilja nakon isteka vremena na koji su ugovori bili zaključeni nastavila da radi najmanje pet radnih dana bez zaključenog ugovora o radu, a saglasno članu 27k Zakona o budžetskom sistemu tuženoj je trebala saglasnost komisije za prijem tužilje u radni odnos na neodređeno vreme.

Po oceni revizijskog suda, nisu osnovani tužiljini navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Tužilja u reviziji neosnovano istrajava na stavu izloženom u tužbi da su ugovori o radu na određeno vreme zaključeni suprotno članu 37. Zakona o radu, odnosno da se takav ugovor može zaključiti samo iz razloga navedenih u tom članu, a ne zbog povećanog obima posla. Po toj odredbi (stav prvi), ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla, ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Objektivna potreba za radnim odnosom na određeno vreme postoji kad treba da se posao obavi u određenom roku, da se izvrši posao koji po prirodi traje određeno vreme i da se rad okonča pre nastupanja određenih događaja. Potreba da se posao obavi u određenom roku može nastati i usled povećanog obima rada, zbog čega ugovori o radu na određeno vreme koje je tužilja zaključila iz tog razloga nisu suprotni zakonu. Nema mesta primeni ni stava 6. navedenog člana, s obzirom da je radni odnos tužilje na određeno vreme ukupno trajao 15 meseci i 28 dana, kraće od vremena koje je u stavu drugom istog člana propisano kao maksimalno vreme trajanja radnog odnosa na određeno vreme.

Na tuženu se primenjuju i odredbe Zakona o budžetskom sistemu koji, saglasno članu 105. tog zakona, ima značenje posebnog zakona u odnosu na Zakon o radu. Odredbom člana 27k tog zakona ograničeno je novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. Prema toj odredbi, u periodu od 01.01.2021. godine do 31.12.2026. godine korisnicima javnih sredstava je dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva.

Tužilja u ovom slučaju nije dokazala da je u spornom periodu postojala mogućnost da sa tuženom zasnuje radni odnos na neodređeno vreme u smislu navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu, bez pribavljanja potrebnih saglasnosti, te da je tužena i zbog toga zloupotrebila institut radnog odnosa na određeno vreme uspostavljen zaključenim ugovorima o radu.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković