.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21192/2024
24.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Tatjane Đurica, Tatjane Miljuš i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ljubica Vignjević, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1316/24 od 13.06.2024. godine, u sednici veća održanoj 24.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1316/24 od 13.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1316/24 od 13.06.2024. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 4522/2021 od 24.01.2024. godine kojom je obavezan tuženi da tužiocima isplati iznos od ukupno 1.901.361,08 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.01.2024. godine do konačne isplate, po osnovu naknade za 8/28 dela za faktički eksproprisanu nepokretnost, parcela broj .../..., površine 478 m2, koja je upisna u list nepokretnosti broj ... K.O. ..., a koja predstavlja sastavni deo ulice ... u ... i to tužilji AA iznos od 950.680,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.01.2024. godine do konačne isplate za 4/28 dela za faktički eksproprisanu nepokretnost i tužiocu BB iznos od 950.680,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.01.2024. godine do konačne isplate za 4/28 dela za faktički eksproprisanu nepokretnost. Utvrđeno je da je tuženi nosilac prava javne svojine na 8/28 dela na faktički eksproprisanoj nepokretnosti, parceli broj .../..., površine 478 m2, koja je upisana u list nepokretnosti broj ... K.O. ..., a koja predstavlja sastavni deo ulice u ... i obavezan je da se u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude o svom trošku upiše pred nadležnom službom za katastar nepokretnosti, kao i da tužiocima solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 349.597,66 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do konačne isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužiocima je povređeno pravo na imovinu zbog toga što im je parcela oduzeta iz poseda pretvaranjem u ulicu i koristi se za saobraćaj neograničenog broja lica i faktički predstavlja dobro od opšteg interesa. U konkretnom slučaju radi se o faktičkoj eksproprijaciji, pa tužioci kao raniji vlasnici imaju pravo na odgovarajuću naknadu.
O zahtevu tužilaca nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivao o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revizijskim navodima ukazuje se, po shvatanju revidenta, na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, što samo po sebi nije razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije. U reviziji se ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što prema članu 407. stav 2. ZPP svakako nije dozvoljen revizijski razlog.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 01.02.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 950.680,54 dinara što predstavlja protivvrednost od 8.112,99 evra na dan preinačenja tužbe 07.11.2023. godine.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
