.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11783/2024
13.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, dr Ilije Zindovića, Gordane Komnenić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Usluga“ Odžaci, čiji je punomoćnik Petar Mijanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 29/24 od 05.04.2024. godine, u sednici održanoj 13.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 29/24 od 05.04.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 29/24 od 05.04.2024. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 2942/21 od 25.10.2023. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji isplati novčani iznos od 1.891,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.07.2021. godine do isplate, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 29/24 od 05.04.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženog i prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj isplati novčani iznos od 1.891,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.07.2021. godine do isplate i troškove parničnog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom nadoknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 21.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je dao odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilje na ime troškova održavanja vodomera u periodu od jula 2018. godine do decembra 2020. godine. Pobijana odluka kojom je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev tužilje doneta je primenom odredbe člana 56. Odluke o komunalnim delatnostima opštine Odžaci (kao posebnim propisom), koja je prestala da važi donošenjem Odluke o snabdevanju vodom za piće od 01.12.2020. godine. Odluke na koje se poziva revident nisu donete u istoj činjenično-pravnoj situaciji i njihovo pravno dejstvo se ne može protezati na konkretan slučaj, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena. Pobijanom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu radi naknade štete, a vrednost predmeta spora je 1.891,00 dinara.
Budući da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija u sporovima male vrednosti nije dozvoljena.
U konkretnom slučaju izjavljena revizijanije dozvoljena, bez obzira na činjenicu što je drugostepenom odlukom preinačena prvostepena presuda. Ovo iz razloga što se, kako je navedeno, radi o sporu male vrednosti, pa u takvoj situaciji pravno dejstvo posebne procesne norme (član 479. stav 6. ZPP) isključuje primenu opšteg pravila o dozvoljenosti revizije zbog preinačenja prvostepene presude u smislu člana 403. stav 2. istog zakona.
Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Zahtev tuženog za naknadu troškova postupka je odbijen kao neosnovan, jer troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili potrebni u postupku odlučivanja o reviziji .
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
