Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) i ocenio da je revizija tužilaca u delu kojim se pobija odluka o odbijanju tužbenog zahteva u odnosu na tuženu EE nije dozvoljena, ali nije osnovana, dok revizija tužilaca u delu kojim se pobija odluka o odbijanju tužbenog zahteva u odnosu na tuženu ŽŽ nije dozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Suprotno navodima revizije drugostepeni sud je prilikom odlučivanja o žalbi ovde tužilaca prihvatio ocenu prvostepenog suda o izvedenim dokazima i dao razloge zbog čega u postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, a navodima revizije da se o sadržini dokaza različito navodi u odluci drugostepenog suda od same sadržine dokaza ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP koja nije razlog iz koga se revizija može izjaviti, shodno odredbi člana 407. ZPP.

Prema činjeničnom utvrđenju, tužioci AA i VV su braća, a sada ĐĐ sestra ZZ koji je preminuo ..2010. godine. Njegova zaostavština raspravljena je rešenjem O 13110/11 od 28.10.2013. godine tako što je utvrđeno da je sačinjava vanknjižno pravo svojine na stanu br. 4 od 48 m2 u prizemlju stambene zgrade u Ulici ... br. .., novčana devizna sredstva na dva računa kod „Eurobank EFG“ Beograd i novčana sredstva na tekućem računu i deviznom računu kod „Komercijalne banke“ Beograd i za naslednike na tako utvrđenoj zaostavštini po zakonskom osnovu nasleđivanja oglašena su braća ostavioca VV i AA i sestra ostavioca ĐĐ, svi sa udelom od po ¼ idealnih delova, kao i sestričine ostavioca po pokojnoj sestri II, EE i ŽŽ ovde tužene sa udelom od po 1/8 idealnih delova. Dopunskim rešenjem O 6879/15 od 28.09.2016. godine raspravljena je naknadno pronađena zaostavština koju sačinjava pravo svojine na nepokretnostima bliže opisanim u izreci tog rešenja i za naslednike oglašeni braća ostavioca VV i AA i sestra ĐĐ sa po 2/8 idealnih delova i sestričine po pokojnoj sestri II, EE i ŽŽ sa po 1/8 delova. U beleškama koje je pokojni ZZ vodio o razgovoru na porodičnom ručku 02.07.1990. godine kod sestre II i zeta JJ zapisano je da su prisustvovali i zet KK i sestričina EE, da se poveo razgovor o biznisu i da ga je sestra II zamolila da ako može da pomogne, a da je ZZ rekao da će razmisliti i ako prihvati biće zadovoljan sa skromnim iznosom od predloga zeta KK da mu pripadne 60 % dobiti kao i da ovo nije ni pozajmica ni pomoć već ulog u biznis. Dalje su u svesci sa beleškama navedeni iznosi koji su uloženi u temelj i objekat kao i iznos koji za zidanje kuće predstavlja poklon EE i KK za sreću i kuću i porodicu kao i da je učinio pozajmicu tuženoj ŽŽ 3.000 evra a EE od 2.000 evra. Suprug tužene EE - LL je otvorio prodavnicu u ... 1992. godine iz sopstvenih sredstava pri čemu mu je majka pomogla sa manjim iznosom a iznos od 2.000 evra koje je pokojni ZZ dao tuženoj EE ne predstavlja zajam budući da nije bilo dogovoreno vraćanje. Sestra II je do svoje smrti 1994. godine radila u „Soko Štarku“ i nije otvarala prodavnicu niti se tim povodom bilo šta dogovarala sa bratom ZZ.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su zaključili da je između pokojnog ZZ i sestre II, pravne prethodnice tuženih samo vođen razgovor o ulaganju ZZ u otvaranje prodavnice u ... i započinjanja zajedničkog poslovanja i da iz izvedenih dokaza ne proizilazi da je ugovor o zajedničkom ulaganju zaista i zaključen te da 2.000 evra ne predstavlja pozajmicu EE ćerki sestre II zbog čega su pravilno odbili tužbeni zahtev tužilaca da se utvrdi da zaostavštinu pokojnog ZZ sačinjava novac koji je uložio u pokretanje delatnosti tužene EE njegove sestričine kod otvaranja samostalne trgovinske radnje u ... niti je pak pozajmljivao novac sestričini EE ovde tuženoj da bi takvo potraživanje sačinjavalo njegovu zaostavštinu.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno je na utvrđeno činjenično stanje primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev pravnosnažno odbijen kao neosnovan.

Naime, pokojni ZZ je 1990. godine vodio razgovor sa svojom sestrom II, majkom tuženih u pogledu eventualnog učešća u pokretanju poslova, kako su naveli biznisa ali na okolnost da je to i učinjeno tužioci osim zabeleška samog ZZ u svojoj svesci nisu izneli relevantne dokaze da tražena suma predstavlja zaostavštinu. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da traženi novac ne predstavlja zaostavštinu pokojnog ZZ u smislu člana 1. Zakona o nasleđivanju.

U reviziji se osporava ocena dokaza (iskazi stranaka i svedoka i zabeleške) što je nedozvoljeno jer se time ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje. U reviziji se raspravljaju pravna a ne činjenična pitanja pa predmet ocene revizijskog suda nisu bili istaknuti navodi jer se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz svega iznetog Vrhovni sud je na osnovu člana 414. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Revizija tužilaca izjavljena u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev prema tuženoj ŽŽ je nedozvoljena, s obzirom da je odredbom člana 403. stav 3. ZPP revizija dozvoljena samo ako vrednost pobijenog dela prelazi 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Kako zahtev prema ovoj tuženoj ne prelazi iznos od 40.000 evra, a ne radi se o jedinstvenim suparničarima već se vrednost predmeta spora određuje prema svakoj od tuženih posebno shodno članu 31. ZPP, to je revizija prema tuženoj ŽŽ nedozvoljena, zbog čega je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković