Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 1778/25 od 19.06.2025. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđeno rešenje Privrednog suda u Leskovcu P 102/2015 od 10.04.2025. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, s pozivom na odredbu člana 420. Zakona o parničnom postupku, ali je naveo i razloge za izjavljivanje revizije u smislu čl. 404. Zakona o parničnom postupku, navodeći da je pogrešno primenjeno materijalno pravo, tj. odredbe čl. 150- 156. ZPP i da postoji potreba za razmatranjem pitanja od opšteg interesa, pitanja u interesu ravnopravnosti građana, te za ujednačavanjem sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23 – dr. zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23 – dr. zakon) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, revizijom se pobija rešenje, kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije izjavljene protiv drugostepenog rešenja – kojim je potvrđeno rešenje o odbijanju predloga za ispravljanje presude i predloga za donošenje dopunskog rešenja o troškovima. Revizijom se suštinski ukazuje na to da troškovi postupka nisu pravilno obračunati. Međutim, odluka o troškovima postupka, čiji se obračun vrši u svakoj parnici pojedinačno predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog spora. Pored toga, nema potrebe za odlučivanjem o reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse povodom odluke suda o troškovima postupka, imajući u vidu da sudovi o troškovima odlučuju u svakom konkretnom slučaju, ceneći odredbe Zakona o parničnom postupku, kojima je regulisano odlučivanje o zahtevima stranaka za naknadu troškova. Nema potrebe ni za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, niti pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenjem prava, pa je stoga odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 420. u vezi sa članom 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom drugim istog člana propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom četvrtim propisano je da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije izjavljene protiv pravnosnažne presude u sporovima u kojima bi revizija bila dozvoljena. Stavom šestim propisano je da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 420. st. 4. ZPP, odnosno nije dozvoljena revizija u odnosu na rešenje drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije protiv pravnosnažnog rešenja o odbijanju predloga za ispravljanje presude i predloga za donošenje dopunskog rešenja o troškovima. Dakle, ne radi se o rešenjima kojim se okončava postupak, niti takva rešenja spadaju u druga rešenja pobrojana odredbama člana 420. stav 3, 4. i 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011...10/2023 - dr. zakon), protiv kojih je revizija dozvoljena. Nadalje, odredbom člana 487. st. 1. ZPP propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pri čemu je vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju na dan podnošenja tužbe, 20.02.2013. godine, iznosila 1.058.162,00 dinara. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP je propisano da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija. Takođe, Zakon o parničnom postupku u članu 28. propisuje da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2). Dakle, sledom citiranih zakonskih odredbi, a imajući u vidu da se revizijom pobija odluka kojom se potvrđuje prvostepeno rešenje o odbačaju revizije protiv odluke o odbijanju predloga za ispravku i predloga za donošenje dopunskog rešenja o troškovima, a koja rešenja ne predstavljaju rešenja protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP i čl. 479. st. 6. u vezi čl. 28. ZPP, to revizija tuženog izjavljena protiv ove vrste odluke u smislu čl. 420. st. 4. ZPP, nije dozvoljena.

Na osnovu člana 420. stav 6. u vezi sa članom 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković