Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1318/2023 od 13.07.2023. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što su u stavu prvom izreke, obavezani tuženi da tužilji solidarno na ime naknade štete zbog pretrpljene teške telesne povrede isplate i to: na ime pretrpljenog fizičkog bola 160.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha 280.000,00 dinara, na ime narušenog estetskog izgleda iznos od 200.000,00 dinara, na ime umanjenja opšte životne aktivnosti 96.000,00 dinara, sve sa zateznom kamatom počev od 12.01.2023. godine do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog fizičkog bola preko iznosa od 160.000,00 dinara do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 200.000,00 dinara, zbog pretrpljenog straha preko iznosa od 280.000,00 dinara do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 350.000,00 dinara, zbog narušenog estetskog izgleda preko iznosa od 200.000,00 dinara do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 250.000,00 dinara i zbog umanjenja opšte životne aktivnosti preko iznosa od 90.000,00 dinara do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 120.000,00 dinara sa kamatom. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužilji na ime naknade parničnih troškova solidarno plate iznos od 215.820,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

Tužilja i tuženi Grad Zaječar su blagovremeno izjavili revizije i to tužilja u delu preinačenja kojim je odbijen tužbeni zahtev i odluke o troškovima postupka zbog pogrešne primene materijalnog prava, a tuženi u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o revizijama odluči u smislu člana 404. ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da nema mesta primeni člana 404. ZPP po reviziji tužilje, jer je ova revizija dozvoljena kao redovna na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i da je revizija osnovana, dok revizija tuženog Grada Novog Sada nije dozvoljena u smislu člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i a ko je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog Grada Zaječara. Odlučivanje o pasivnoj legitimaciji tuženog u ovoj parnici ne predstavlja pravno pitanje od opšteg interesa ili pravno pitanje u interesu ravnopravnosti građana, o kome bi Vrhovni sud odlučivao po posebnoj reviziji. Ne radi se o pitanju o kome je potrebno novo tumačenje prava ili ujednačavanja sudske prakse, a tuženi u reviziji se samo paušalno poziva na odredbu člana 404. ZPP.

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tužba u predmetnom sporu podneta je dana 28.11.2018. godine. Vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija od strane tuženog je ispod revizijskog cenzusa propisanog odredbom člana 403. stav 3. ZPP, zbog čega revizija nije dozvoljena, pa je na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu trećem izreke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 12.07.2018. godine tužilja je oko 15,30 časova, vraćajući se sa posla, otišla da obiđe svoju majku koja živi u ulici Pane Đukića .. u Zaječaru. Na parkingu navedene zgrade nalazila se žica vezana za metalne stubove, koja služi da se na parkingu ne parkiraju automobili čiji vlasnici nisu stanari navedene zgrade. Tužilja se kritičnom prilikom saplela o žicu i pala „direktno bradom na beton“ i tom prilikom zadobila višestruki prelom tela donje vilice sa leve strane i prelom vrata donje vilice sa desne strane, nagnječenje lica sa krvnim podlivom u predelu brade i podviličnom predelu sa leve strane, razderno – nagnječnu ranu u predelu brade i donje usne sa desne strane i nagnječenje šake leve ruke, koje povrede se pojedinačno i zbirno kvalifikuju kao teška telesna povreda. Tužilja je operisana u više navrata, a trpela je fizičke bolove i strah bliže opisan u obrazloženju odluke. Prema nalazu u mišljenju veštaka, tužilja je zbog zadobijenih povreda pretrpela strah u trajanju i intezitetu navedenom u nalazu, kod tužilje je došlo do umanjenja životne aktivnosti od 10% i umanjenja estetskog izgleda u lakom stepenu na gornjoj granici. Prema zapisniku Odeljenja za inspekcijske poslove i komunalnu policiju Grada Zaječara od 20.07.2018. godine, u postupku vanrednog terenskog inspekcijskog nadzora, utvrđeno je da je u ulici Pane Đukića broj .. u Zaječaru zatečena žica koja se podiže i spušta na metalnim stubićima, postavljena od strane stanara koji na tom mestu parkiraju automobile, da je žica na srednjem delu udaljena od zemlje 30 cm, a da su stubići do metar. Upravniku zgrade je naloženo da u roku od 30 dana odluči sa Stambenom zajednicom o uređenju prostora ispred zgrade i da za sve to pribavi odobrenje nadležnog organa. Ograđeni parking se nalazi na k.p. .. k.o. Zaječar, koja predstavlja građevinsko zemljište upisano na Republiku Srbiju, a da je korisnik i držalac Grad Zaječar.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da žica postavljena na parceli kp. br. .. KO Zaječar predstavlja opasnu stvar po položaju i ista je bila uzrok pada tužilje i posledično tome zadobijanja teške telesne povrede, sa kojih razloga je usvojio tužbeni zahtev u celosti, nalazeći da tužena Stambena zajednica u ulici Pane Đukića broj .., odgovara za štetu u smislu člana 174. ZOO, kao imalac opasne stvari, dok je tuženi Grad Zaječar kao korisnik i držalac predmetne parcele koja je ograđena žicom, odgovoran za štetu po osnovu objektivne odgovornosti s obzirom da isti prema Odluci o usvajanju plana detaljne regulacije centra grada objavljenom u službenom listu opštine br. 15 od 27.12.2004. godine bio odgovoran za održavanje parkinga odnosno javnih površina.

Drugostepeni sud je zaključio da je pravilno prvostepeni sud našao da je tužbeni zahtev osnovan i da na strani tuženih postoji odgovornost za nastalu štetu. Međutim, drugostepeni sud je primenom člana 192 Zakona o obligacionim odnosima, preinačio prvostepenu presudu tako što je delimično odbio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete nalazeći da je tužilja doprinela nastanku štete u procentu od 20% budući da je imala saznanje o tome da na mestu pada postoji razvučena žica, da je preko površine koja je ograđena žicom i ranije prolazila, da se pad dogodio u letnjem periodu oko 15,30 časova i da je žica bila vidljiva.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužilje osporava pobijana presuda ukazivanjem da je drugostepeni sud preinačujući prvostepenu presudu bez otvaranja rasprave izmenio činjenično stanje i delimično odbio tužbeni zahtev, čime je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. tačka 1. ZPP, a to je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Naime, drugostepeni sud nije imao mogućnost da izvede drugačiji zaključak od onog koji je izveo prvostepeni sud u pogledu doprinosa tužilje nastanku štete, jer je prvostepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu neposredno izvedenih dokaza, iskaza svedoka, tužilje saslušane u svojstvu stranke, pa je drugostepeni sud neprihvatanjem faktički ocene izvedenih dokaza i zaključka prvostepenog suda izvedenog na osnovu ocene ovih dokaza, bez otvaranja rasprave faktički izmenio činjenično stanje. Naime, ako je drugostepeni sud našao da je prvostepeni sud pogrešno ocenio iskaze svedoka i tužilje saslušane u svojstvu stranke u pogledu saznanja tužilje za način i visinu prostiranja žice, te njenog doprinosa nastanku štete, bio je dužan da izvede dokaz neposrednim saslušanjem svedoka i tužilje kao parnične stranke da bi formirao i u oceni dokaza obrazložio zaključak o postojanju doprinosa tužilje nastanku štete.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će neposredno izvesti dokaze kako bi imao mogućnost da ih ceni po svom uverenju, na način propisan odredbom člana 8. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković