U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je dana 17.07.2021. godine, sa tuženim kao poslodavcem zaključila ugovor o radu na neodređeno vreme, počev od 01.08.2021. godine, na radnom mestu „prodavac“. U ugovor je uneta klauzula o probnom radu koja je predviđala da probni rad za obavljanje poslova za koje je zaposleni zaključio ugovor traje šest meseci, da će se tokom probnog rada proveriti stručne i radne sposobnosti zaposlene od strane neposrednog rukovodioca, te da u slučaju da neposredni rukovodilac oceni da zaposleni na probnom radu nije pokazao odgovarajuće stručne i radne sposobnosti, poslodavac će na osnovu mišljenja neposrednog rukovodioca o rezultatima probnog rada, zaposlenom otkazati ugovor o radu, u skladu sa zakonom.

Dana 21.01.2022. godine, tužiljini neposredni rukovodioci, i to rukovodilac prodavnice i regionalni rukovodilac prodaje, sačinili su mišljenje o radu tužilje tokom probnog rada, u kome su naznačili da tužilja pokazuje nedostatak radnih navika i odsustvo volje za unapređenjem radnih navika, nedostatak volje za obavljanje posla, da ne izvršava postavljene radne zadatake u traženom roku i po kvalitetu i da pokazuje neprofesionalan odnos sa potrošačima, kolegama i nadređenima. Takođe je navedeno da je kod tužilje izražena neljubaznost na kasi, da i pored opomene i dalje sa kupcima nema komunikaciju, da tužilja nema motivaciju za unapređenje radnih procesa, niti da pokazuje inicijativu za učenje posla, da nema radne navike, da postoje razlike prilikom kasiranja, kao i da nedovoljno poznaje PLU brojeve.

Tuženi je dana 29.01.2022. godine, tužilji uručio rešenje o otkazu ugovora o radu od 25.01.2022. godine, u kojem je navedeno da tužilji prestaje radni odnos dana 31.01.2022. godine, zbog toga što tužilja u toku trajanja probnog rada nije pokazala odgovarajući radne i stručne sposobnosti. Rešenje o otkazu ugovora o radu potpisala su ovlašćena lica kod tuženog.

Nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 36. Zakona o radu, člana 3. Pravilnika o radu tuženog od 24.03.2021. godine, kao i Pravilnika o načinu sprovođenja probnog rada tuženog od 24.03.2021. godine, zaključili da je rešenje čiji se poništaj traži zakonito. Radni odnos koji je tužilja zasnovala sa svojim poslodavcem, ovde tuženim, zbog ugovorene klauzule probnog rada, predstavlja radni odnos pod odložnim uslovom tokom kojeg je vršena procena radnih i stručnih sposobnosti tužilje za radno mesto za koje je zasnovala radni odnos. S obzirom da je nakon sprovedene procene radnih i stručnih sposobnosti utvrđeno da tužilja ove sposobnosti nema, radni odnos joj je zakonito prestao.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava zaključili da je rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji nakon isteka probnog rada, u formalnom i materijalnom smislu u skladu sa zakonom, zbog čega je pravilno tužbeni zahtev tužilje odbijen.

Odredbom člana 36. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 o 95/2018- autentično tumačenje), propisano je da ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu (stav 1); da probni rad može da traje najduže šest meseci (stav 2); da pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana, te da je poslodavac dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu (stav 3); da zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu (stav 4).

Klazula o probnom radu omogućava poslodavcu da tokom probnog rada proveri da li zaposleni ima potrebne veštine, umeća i sposobnosti za rad, dok sa druge strane ova klauzula zaposlenom omogućava da se uveri da li mu odgovaraju povereni zadaci i uslovi rada. Od ishoda ove provere zavisi opstanak radnog odnosa sa ugovorenom klauzulom o probnom radu jer je cilj probnog rada uspostavljanje „definitivne“ radnopravne situacije. Negativan ishod probnog rada, odnosno uverenje poslodavca da zaposleni nema potrebne veštine, umeća i sposobnosti za rad, ima za posledicu prestanak radnog odnosa istekom roka na koji je ugovoren probni rad. Zbog toga, ukoliko se ima u vidu razlog koji poslodavca opredeljuje za ugovaranje radnog odnosa sa klauzulom o probnom radu, neosnovano se revizijom tužilje ističe da je ugovaranjem probnog rada, tuženi zloupotrebio institut probnog rada kako bi nakon isteka probnog rada odlučio koji od zaposlenih koji su zasnovali radni odnosa kad i tužilja, jeste najadekvatniji za rad kod tuženog. Nije reč o zloupotrebi prava već o legitimnom pravu poslodavca da smanji rizik od zapošljavanja zaposlenog koji nema potrebne veštine i sposobnosti.

Iako zakonodavac nije utvrdio način i postupak vrednovanja sposobnosti zaposlenog za vreme probnog rada, tuženi je ovo pitanje regulisao Pravilnikom o radu od 24.03.2021. godine, kao i Pravilnikom o načinu sprovođenja probnog rada od istog datuma.

Tako, prema članu 3, tačka 3.4 Pravilnika o radu, procenu radnih i stručnih sposobnosti u toku probnog rada daće zaposleni koji je direktno nadređen zaposlenom, na osnovu čega će ovlašćeno lice odlučiti da li da donese rešenje o prestanku radnog odnosa zbog toga što zaposleni nije pokazao odgovarajuće sposobnosti. Prema članu 4. Pravilnika o načinu sprovođenja probnog rada, na predlog direktno nadređenog, neposrednog rukovodioca, procenu radnih i stručnih sposobnosti u toku probnog rada izrađuje disciplinski nadležni rukovodilac, na osnovu čega ovlašćeno lice odlučuje da li se donosi rešenje o prestanku radnog odnosa zbog toga što zaposleni nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tokom trajanja probnog rada vršen je kontinuiran nadzor nad radom tužilje, a procenu radnih i stručnih sposobnosti dala su zaposlena lica direktno nadređena tužilji BB, regionalni rukovodilac prodaje zajedno sa VV, koja je tužilji neposredno pretpostavljena, a zaposlena na radnom mestu rukovodioca prodaje. Druge činjenice koje se tiču formalnih nedostataka sprovođenja postupka procene, i to da disciplinski rukovodilac nije sastavio „definisani obrazac procene“, tužilja je prvi put istakla u reviziji, iako je to mogla učiniti najkasnije na pripremnom ročitu, a kasnije do zaključenja glavne rasprave, kao i u žalbi, samo izuzetno pod određenim uslovima ( članovi 314. i 372 ZPP), dok u reviziji nove činjenice ne može izneti ni po izuzetku, zbog čega se revizija i ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona, a kako to propisuje odredba člana 407. stav 2.

S obzirom da tužilji radni odnos nije prestao pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad u smislu odredbe člana 36. stav 3. Zakona o radu, već istekom roka određenog ugovorom o radu od šest meseci za koje vreme je ugovoren probni rad, neosnovano se revizijom ističe da je poslodavac bio u obavezi da pre prestanka ugovora o radu sprovede postupak propisan za slučaj otkaza ugovora o radu iz razloga propisanih odredbom člana 179. stav 1. tačka 1. istog zakona koji se odnosi na pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u tužiljinom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković