Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP, na koju revident u reviziji neosnovano ukazuje, s obzirom na to da u postupku pred drugostepenim sudom odluka nije doneta nakon održane rasprave i ocene dokaza pred tim sudom, već u sednici veća. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju revident u reviziji takođe ukazuje, ne predstavlja razlog za izjavljivanje revizije na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA je supruga, tužilja maloletna BB ćerka, GG, a tuženi VV sin iz prethodnog braka GG, koji je preminuo ...2015. godine. GG živeo je i radio na relaciji Beograd – London. Tuženi je u očevom stanu u Londonu pronašao njegovo zaveštanje, nakon čega je tužilji AA ponudio isplatu iznosa od 50.000 evra i da joj plaća 200 evra svakog meseca narednih pet godina, računajući na eventualnu povredu nužnog dela, uz uslov da se odrekne svog naslednog dela u ostavinskom postupku, što tužilja AA nije prihvatila. U ostavinskom postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu za naslednike iza pok. GG proglašeni su supruga AA, mal. ćerka BB i sin VV. Dana 25.01.2016. godine, proglašeno je zaveštanj pok. GG, sačinjeno 22.03.2012. godine u formi pismenog zaveštanja pred zaveštajnim svedocima DD i ĐĐ, kojim je ostavilac raspolagao vanknjižnim pravom svojine na dvosobnom stanu br. .. u ul. ... br. .. u Beogradu, površine 66 m2 u korist svog sina ovde tuženog. Tuženi je u ostavinskom postupku dao nasledničku izjavu da priznaje punovažnost zaveštanja ostavioca i po formi i po sadržini, dok je u svoje ime i u ime tužilje mal. BB, tužilja AA izjavila da ne priznaje punovažnost zaveštanja ostavioca, ni po formi ni po sadržini, zbog čega su upućene na parnicu radi dokazivanja punovažnosti navedenog zaveštanja. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka za kriminalističku trasologiju, balistiku i hemiju Miroslava Busarčevića nižestepeni sudovi su utvrdili da je sporno zaveštanje načinjeno na listu belog papira, formata A4, da sadrži latinični tekst, odštampan crnim tonerom štampača personalnog računara, kao i pomoću hemijske olovke, rukom napisan ćirilični skraćeni potpis ostavioca (GG) i latinični puni potpis sa podacima dva svedoka. Potpis ostavioca i potpis sa podacima svedoka DD napisani su hemijskom olovkom, napunjenom crnim mastilom, dok su potpis sa podacima svedoka ĐĐ napisani hemijskom olovkom, napunjom plavim mastilom. Prema nalazu i mišljenju ovog sudskog veštaka, kada se uzme u obzir trenutak u kojem je vršeno veštačenje (oktobar 2021. godine), da je moguće da je tekst spornog zaveštanja odštampan 22.03.2012. godine, kako je u njemu i navedeno, odnosno da se takva mogućnost ne može isključiti i da se isto odnosi i na potpis ostavioca GG i na potpise sa podacima svedoka DD i ĐĐ. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka za oblast trasologije Vojkana Zorića, nižestepeni sudovi su utvrdili da su tragovi potpisa zaveštaoca i prvog zaveštajnog svedoka DD nastali korišćenjem crnog sredstva za pisanje, dok je trag sredstva za pisanje drugog zaveštajnog svedoka plave boje. Na tekstu originalnog zaveštanja se ne pojavljuju tačke koje postoje na overenoj fotokopiji zaveštanja niti se uočavaju tragovi brisanja ili radiranja na originalnom zaveštanju u regionu dokumenta gde se te tačke uočavaju kod fotokopije zaveštanja, koja je dostavljena sudu. Ne može se apsolutno utvrditi u kom vremenskom razmaku su stavljeni potpisi na predmetnom zaveštanju, već se može iznositi samo relativno vreme nastanka potisa na osnovu stepena degradacije sredstava za pisanje na papiru, tako da se ne može isključiti verovatnoća da su svi tragovi koji su pisani rukom na zaveštanju nastali istovremeno i u bliskom vremenskom intervalu. S obzirom na ukazivanje tužilja na postojanje blanko potpisanog lista papira i s obzirom na veći prazan prostor između teksta zaveštanja i potpisa zaveštaoca, da se ne može isključiti mogućnost da je tekst zaveštanja naknadno uklapan u prostor na listu hartije u odnosu na potpis zaveštaoca koji je ranije potpisan, odnosno da je moguće da je tekst predmetnog zaveštanja otštampan kasnije od stavljanja potpisa na njega. Potpis zaveštaoca na zaveštanju nije falsfikovan i nije skeniran. Zaveštajni svedoci istovremeno su bili pristuni u stanu ostavioca kada je zaveštanje ostavilac pročitao i potpisao, a zatim su ga i oni potpisali, pri tom su prethodno bili upoznati sa poslednjom voljom ostavioca i imovinom koju je želeo da ostavi tuženom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižstepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilja odbili, kao neosnovan primenom člana 2, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 85, 114, 115, 135, 155, 156, 157, 160. stav 2, 161, 162, 163, 164. stav 1, 165, 166, 167, 168, 169. i 170. stav 1. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95), nalazeći da predmetno zaveštanje nije ništavo, jer nije falsifikovano i da je predmetno zaveštanje sačinjeno u zakonom propisanoj formi sa kojih razloga nisu ispunjeni uslovi da se isto poništi.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odlučili o tužbenim zahtevima tužilja.

Tužilje tužbom traže da se utvrdi da je sporno zaveštanje ništavo, a svoj zahtev za utvrđenje ništavosti spornog zaveštanja zasnivaju na tvrdnji da se radi o falsifikovanom zaveštanju koje je sačinjeno zloupotrebom potpisa sada pok. GG odnosno naknadnim dodavanjem sadržine zaveštanja i naknadnim potpisima svedoka na blanko papiru sa potpisom ostavioca. S tim u vezi, tužilje tužbom traže i da se poništi predmetno zaveštanje, jer nije poštovan oblik i uslovi određeni zakonom za pismeno zaveštanje pred svedocima.

Odredbom člana 157. Zakona o nasleđivanju (“Službeni glasnik RS”, br. 46/95), propisano je da je falsifikovano zaveštanje ništavo. Na osnovu odredbe člana 161. istog Zakona, na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost, ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom, u smislu odredbe člana 164. stav 1. Zakona o nasleđivanju. Pismeno zaveštanje pred svedocima propisano je u odredbi člana 85. Zakona o nasleđivanju, tako što zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati (stav 1.). Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka (stav 2.).

Sporno zaveštanje sačinjeno je na listu belog papira, formata A4, sadrži latinični tekst, odštampan crnim tonerom štampača personalnog računara, kao i pomoću hemijske olovke rukom napisan ćirilični skraćeni potpis ostavioca i latinične pune potpise sa podacima dva svedoka. Potpis ostavioca i potpis sa podacima svedoka DD napisani su hemijskom olovkom, napunjenom crnim mastilom, dok je potpis sa podacima svedoka ĐĐ napisan njegovom hemijskom olovkom, napunjom plavim mastilom. Prema iskazima zaveštajnih svedoka DD i ĐĐ, isti su bili prisutni u stanu ostavioca, kada je ostavilac pročitao i potpisao sporno zaveštanje, kao i da su ga potom oni potpisali, a da su prethodno bili upoznati sa poslednjom voljom ostavioca i imovinom koju je želeo da ostavi tuženom. Imajući u vidu napred navedeno i citirane odredbe Zakona o nasleđivanju, kao i da iz nalaza i mišljenja oba sudska veštaka proizlazi da nije isključena mogućnost, odnosno da postoji verovatnoća da su potpisi ostavioca i svedoka nastali istovremeno, dok iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka Vojkana Zorića proizlazi da potpis zaveštaoca na spornom zaveštanju nije falsifikovan, ni skeniran, a tužilje nisu dokazale da je tuženi bio u posedu blanko papira sa potpisom zaveštaoca, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da sporno zaveštanje nije ništavo, jer ispunjava sve uslove punovažnosti zaveštanja propisane Zakonom o nasleđivanju. Naime, u ovom slučaju je utvrđeno da je sporno zaveštanje sačinjeno u formi pismenog zaveštanja, s obzirom na to da je zaveštalac pred svedocima izjavio da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisao, kao i svedoci, a tužilje nisu dokazale da je sporno zaveštanje falsifikovano, što znači da sporno zaveštanje nije ništavo. Prilikom sačinjavanja zaveštanja poštovan je oblik i uslovi određeni zakonom, što znači da predmetno zaveštanje nije ni rušljivo, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, zbog čega tužilje neosnovano u reviziji pobijaju pravilnost primene materijalnog prava.

Navodima revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane presude. Tužilje u reviziji ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi na osnovu člana 407. stav 2. ZPP, kojim je propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona, što ovde nije slučaj.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković