U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., opština Blace, čiji je punomoćnik Ljubiša Marković, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Blace, koju zastupa Opštinski pravobranilac Opštine Blace, radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2584/24 od 16.07.2024. godine, u sednici održanoj 09.05.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2584/24 od 16.07.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 740/2021 od 28.03.2022. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je tužilja na osnovu Ugovora o doživotnom izdržavanju, overenog pred Osnovnim sudom u Prokuplju - Sudska jedinica u Blacu 1- 8 R3 br. 47/10 od 24.03.2010. godine, vlasnik dela kat. parcele br. .. u KO Blace, u obimu realnog udela od 86/424, koji je upisan kao vlasništvo tužene, koja je dužna da ovo prizna i trpi pravne posledice upisa prava svojine tužilje kod nadležne RGZ Službe za katastar nepokretnosti u Blacu, a u suprotnom ova presuda tužilji ima poslužiti kao pravni osnov upisa prava svojine na navedenom delu kat. parcele .. u KO Blace, bez saglasnosti tužene. Stavom drugim izreke, naloženo je tuženoj da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 76.216,00 dinara. Stavom trećim izreke, naloženo je da se presuda po pravnosnažnosti dostavi nadležnoj RGZ - SKN u Blacu.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2584/24 od 16.07.2024. godine, u stavu prvom izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Kuršumliji P 740/21 od 28.03.2022. godine i odlučeno tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje, kojim je prema tuženoj tražila da sud utvrdi da je, na osnovu Ugovora o doživotnom izdržavanju, overenog pred Osnovnim sudom u Prokuplju - Sudska jedinica u Blacu 1-8 RZ br. 47/10 od 24.03.2010. godine, vlasnik dela kat. parc. br. .. u KO Blace, u obimu realnog udela od 86/424, koji je upisan kao vlasništvo tužene, koja bi bila dužna da ovo prizna i trpi pravne posledice upisa prava svojine tužilje kod nadležne RGZ- Službe za katastar nepokretnosti u Blacu, a u suprotnom bi ova presuda tužilji poslužila kao pravni osnov upisa prava svojine na navedenom delu kat. parcele .. u KO Blace, bez saglasnosti tužene, kao i u delu kojim je određeno da se nakon pravnosnažnosti presuda dostavi nadležnoj RGZ u Blacu, kao neosnovan. U stavu drugom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se tuženoj naloži da joj na ime pravične naknade za izuzeti deo kp. br. .. u KO Blace, u alikvotnom udelu od 86/424 isplati 113.520,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.03.2022. godine do isplate, kao neosnovan. U stavu trećem izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 81.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih razloga, sa pozivom na odredbu člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, 72/11... 10/23 – dr. zakon).

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11... 10/23 – dr. zakon), pa je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih bitnih žalbenih navoda.

Imajući u vidu da je prvostepena presuda već jednom bila ukinuta, drugostepeni sud je održao glavnu raspravu, radi otklanjanja bitne povrede parničnog postupka iz čl. 374. st. 2. tač. 12. ZPP, kao i radi potpunog utvrđenja činjeničnog stanja. Drugostepeni sud je, radi donošenja pravilne odluke o tužbenom zahtevu, na osnovu odredbe čl. 383. st. 4. ZPP zakazao i održao raspravu na kojoj su ponovo izvedeni dokazi koji su izvedeni pred prvostepenim sudom. Nakon ocene izvedenih dokaza, drugostepeni sud je utvrdio činjenično stanje kako sledi:

Sada pok. BB, bivši iz .. je na osnovu ugovora o kupoprodaji i dopune tog ugovora, zaključenih 1974. godine, kupio kat. parcelu br. ../4 Blace, koju čini kuća površine 65 m2, plac u površini od 0,0385 ha i ulazni put od bolnice do dvorišta, širine 3,5 m i 42,40 m dužine, a koju nepokretnost je zatim stekla, sada takođe pok. VV, biv. iz ..., pravni prethodnik tužilje. VV je preminula ...2012. godine, a pre smrti, kao primalac izdržavanja je zaključila Ugovor o doživotnom izdržavanju, overen pred Osnovnim sudom u Prokuplju - Sudska jedinica u Blacu 1-8 RZ br. 47/10 od 24.03.2010. godine sa tužiljom, kao davaocem izdržavanja, pri čemu je predmet tog ugovora bila napred opisana kp. br. ../4 KO Blace. Tužilja je odmah nakon smrti VV 2012. godine ušla u posed navedene nepokretnosti, ali je upis njenog prava svojine na nepokretnosti izvršen tek 2017. godine, po rešenju Osnovnog suda u Prokuplju - Sudska jedinica Blace od 12.12.2017. godine i to na udelu od 314/424 delova na parceli nove oznake kp. br. .. KO Blace.

Prema uverenju RGZ o kretanju parcele br. .. KO Blace, parcela je prvo bila upisana u površini od 0.0424 ha do 2017. godine, kao pravo svojine pravnog prethodnika tužilje, pok. VV, u obimu udela od 1/1, da bi na osnovu rešenja RGZ SKN Blace od 30.08.2017. godine, bila upisana kao vlasništvo pok. VV u obimu udela od 314/424, na GG u obimu od 24/424 i na tuženu Opštinu Blace u obimu udela od 86/424, sve na osnovu rešenja RGZ SKN Blace od 28.08.2017. godine, kojim je izvršena ispravka upisa. Prethodno je za navedenu katastarsku opštinu stavljen u upotrebu katastar nepokretnosti rešenjem od 31.08.2009. godine, a rešenjem RGZ SKN Blace od 28.08.2017. godine, postupajući po zahtevu više zainteresovanih lica i Opštinskog pravobranioca Opštine Blace je dozvoljen upis promene prava svojine na kat. parceli br. .. KO Blace, od do tada vlasnika (i u tom trenutku već pok.) VV, sa obimom udela od 1/1, tako da novi upis glasi: Opština Blace sa realnim udelom od 86/424, VV sa realnim udelom od 314/424 i GG sa realnim udelom od 24/424. Prema obrazloženju navedenog rešenja, isto je doneto u postupku odlučivanja po zahtevu GG iz ... za ispravku greške upisa međne linije između kat. parcela .. i .. obe u KO Blace, jer je očigledno načinjen propust u upisu imaoca prava na delu novoformirane kat. parcele .. KO Blace na osnovu poslednjeg katastarskog premera, tako što je izostavljen upis imaoca prava sa stare katastarske parcele ../1, Opština Blace, za deo površine od 86 m² i za deo površine stare kat. parcele br. ../3 od 24 m², koji su obuhvaćeni novom kat. parcelom .., što se ovim rešenjem ispravlja. Naime, kat. parcela br. ../1 KO Blace, površine 0.05,41 ha, iz stare evidencije katastra zemljišta, delovima svoje površine ušla je u sastav kat. parcele br. .. i to u površini od 0.01,69 ha i kat. parcele .. i to u površini od 86m2, a kat. parcela starog stanja ../3 je delom svoje površine od 0.0024 ha ušla u sastav parcele br. .. što je utvrđeno preklopom analognog plana KO Blace za kp.br. ../1 i ../3 i digitalnog plana za parcele .., .. i .. novog stanja. Katastarska parcela ../1 površine 0.05,41 ha je nastala od parcele .. starog stanja, a parcela .. starog stanja u površini od 0.05,54 ha je snimljena prvim premerom 1939. godine i upisana u azbučni registar br. 426 na ime javno dobro - putevi, zbog čega je upis državine Opštine Blace u postupku osnivanja katastra nepokretnosti na novoformiranim kat. parcelama nastalim na delovima površine stare parcele ../1 pogrešan, što se ovim rešenjem takođe ispravlja i upisuje javna svojina Opštine Blace, umesto državine.

Kada se radi o sticanju i upisu prava svojine tužilje na spornoj parceli, rešenjem Osnovnog suda u Prokuplju Sudska jedinica Blace od 14.02.2013. godine je obustavljen postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok. VV, bivše iz Blaca, jer je celokupnom svojom imovinom raspolagala ugovorom o doživotnom izdržavanju, dok je stavom drugim izreke konstatovano da se imovina, koja je predmet ovog ugovora, nalazi u KO Blace, ali nije izričito navedeno šta istu čini. Zbog toga je na predlog tužilje, rešenjem od 12.12.2017. godine dopunjeno ranije ostavinsko rešenje, tako što je dodato da imovinu čini kp. br. .., zemljište pod zgradom br. 1, pov. 0.0076 ha, zemljište uz zgradu pov. 0.03,48 ha, pri čemu je ukupna površina parcele 0.04,24 ha, ali sa obimom udela 314/424. Nakon toga, 2017. godine je umesto pok. VV upisana tužilja na objektu i udelu od 313/424, dok je 2018. godine, na osnovu Ugovora o kupoprodaji OPU 90/2018, kojim je tužilja, kao prodavac, prodala DD iz ... svoj udeo od 314/424 i sam objekat, upisan DD - treće lice, koje stanje je aktuelno.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud nalazi da je kp. br. .. KO Blace nastala u postupku izrade katastra nepokretnosti tokom 2009. godine od više parcela, i to: dela stare ../3 u svojini trećeg lica, ../4 u svojini pravnog prethodnika tužilje i dela stare ../1, javnog dobra u svojini tužene. Osim toga, tužilja je po osnovu pravnog posla - ugovora o doživotnom izdržavanju stekla objekat i udeo na parceli novog premera kp. br. .. KO Blace u veličini od 314/424, a ne na kp. br. ../4 KO Blace starog premera, koji je za navedenu katastarsku opštinu prestao da važi 2009. godine, dakle pre overe ugovora o doživotnom izdržavanju iz 2010. godine.

Izvedenim dokazima tužilja tokom prvostepenog postupka nije dokazala da je formiranjem parcele .. novog premera i upisom udela od 86/424 na tuženu, tužilja bez pravnog osnova ili usled tzv. faktičke eksproprijacije ostala bez dela svoje parcele, a teret dokazivanja ovih činjenica je, prema stanovištu drugostepenog suda, bio na tužilji u smislu čl. 231. st. 2 ZPP. Ovo kod činjenice da je tužena imala upisano pravo na delu parcele br. ../1 koji je ušao u sastav nove kp. br. .. KO Blace, na kojoj staroj parceli tužilja i njeni pravni prethodnici nisu dokazali da su imali bilo kakvo pravo, pa tužilja u smislu čl. 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, u vezi sa čl. 194. st. 2. Porodičnog zakona, na osnovu predmetnog pravnog posla nije mogla da stekne pravo svojine na kp. br. .. u obimu većem od onog koji joj pripada. Suprotno stanovište, prema zaključku drugostepenog suda, vodilo bi gubitku prava svojine tužene na sopstvenom udelu, takođe bez pravnog osnova. Stoga je drugostepeni sud odbio primarni tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine. Drugostepeni sud je ukazao na to da nije bilo mesta razmatranju postojanja osnova za sticanje prava svojine tužilje po osnovu održaja u smislu čl. 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, budući da tužbeni zahtev za utvrđenje u pogledu površine od 86 m2 nije postavljen u merama i granicama, niti su obuhvaćena ostala lica koja su suvlasnici na spornoj parceli.

Drugostepeni sud nalazi da tužilja nije dokazala ni okolnost da je tužena eventualno izvršila zauzeće dela njene nepokretnosti u realnom udelu od 86/424 i isto privela kakvoj nameni u javnom interesu. Stoga, prema stanovištu drugostepenog suda, ne proizlazi da je tužilja izgubila svojinu i državinu na delu parcele zbog faktičkih radnji izvršenih od strane tužene u javnom interesu, što bi moglo da predstavlja osnov za ostvarivanje prava na naknadu u smislu čl. 58. st.1. Ustava RS i čl.1. Zakona o eksproprijaciji, pa je odbijen i eventualni tužbeni tužilje.

Tužilja je u reviziji ukazala na to da je u skladu sa članom 137. stav 4. Zakona o državnom premeru i katastru izostala njena saglasnost za ispravku greške – upisa međne linije i imaoca prava sa stare kat. parcele u evidenciji nepokretnosti kod RGZ. Takođe je navela da tužena nema nikakav pravni osnov za upis idealnog dela na kp. broj .. KO Blace.

Vrhovni sud nalazi da su neosnovani razlozi revizije tužilje kojima se pravnosnažna drugostepena presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 194. stav 1. i 2. Zakona o nasleđivanju propisano je da se ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani, kao i da primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora.

Odredbom člana 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (ZOSPO) propisano je da se po samom zakonu pravo svojine stiče, između ostalog, spajanjem, dok je odredbom člana 23. stav 1. istog zakona propisano da kad su stvari koje pripadaju raznim vlasnicima tako spojene da se više ne mogu razdvojiti bez znatne štete ili bez nesrazmernih troškova, na novoj stvari nastaje pravo susvojine u korist dotadašnjih vlasnika i to srazmerno vrednosti koju su pojedine stvari imale u trenutku spajanja.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, a nasuprot navodima revidenta, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se u konkretnom slučaju ne radi o sticanju prava svojine na osnovu odluke državnog ograna u smislu čl. 20. st. 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, već o sticanju svojine po samom zakonu, u smislu čl. 20. st. 1. istog zakona i to spajanjem. Radi se o tzv. originarnom sticanju prava svojine (nasuprot derivativnom sticanju prava svojine), prema kojem se pravo ne izvodi iz nečijeg tuđeg prava. Stoga, saglasno napred navedenoj odredbi čl. 23. stav 1. ZOSPO, budući je kp. br. .. KO Blace nastala u postupku izrade katastra nepokretnosti tokom 2009. godine od više parcela, i to: dela stare ../3 u svojini trećeg lica, ../4 u svojini pravnog prethodnika tužilje i dela stare ../1, javnog dobra u svojini tužene, to na novoj stvari (nepokretnosti) - parceli nastaje pravo susvojine u korist dotadašnjih vlasnika i to srazmerno vrednosti koju su pojedine stvari imale u trenutku spajanja. Tužilja je udeo od 314/424 na predmetnoj parceli prodala DD iz ..., kao i sam objekat, te sada nema pravo da zahteva da se utvrdi da je vlasnik i dela kat. parcele br. .. u KO Blace, u obimu realnog udela od 86/424, koji je upisan kao vlasništvo tužene Opštine Blace. Navedeno iz razloga što je tokom postupka utvrđeno da je razlog promene u katastru upravo činjenica što je kat. parcela ../1 površine 0.05,41 ha nastala od parcele .. starog stanja, a parcela .. starog stanja je u površini od 0.05,54 ha snimljena prvim premerom 1939. godine i upisana u azbučni registar br. 426 na ime javno dobro – putevi. Ova parcela je delom svoje površine od 86 m2 sada ušla u sastav novoformirane kp. br. .. KO Blace, koja je u susvojini više lica, kako je napred utvrđeno. Dakle, osnov sticanja nije rešenje državnog organa, na koji ukazuje tužilja, već upravo zakon, koji propisuje spajanje kao način originarnog sticanja svojine u čl. 20. stav 1. i 23. stav 1. ZOSPO. Sa tim u vezi, budući da je tokom postupka utvrđeno da tužena na osnovu navedenih zakonskih odredbi jeste suvlasnik predmetne kat. parcele br. .. u KO Blace, u obimu realnog udela od 86/424, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da zahtev tužilje, kojim je tražila da se prema tuženoj utvrdi da je, na osnovu Ugovora o doživotnom izdržavanju, overenim pred Osnovnim sudom u Prokuplju - Sudska jedinica u Blacu br. 1-8 RZ br. 47/10 od 24.03.2010. godine, vlasnik dela kat. parc. br. .. u KO Blace, u obimu realnog udela od 86/424, koji je upisan kao vlasništvo tužene, neosnovan. Pravilno drugostepeni sud ukazuje i na to da se greške u katastru nepokretnosti otklanjaju u postupku pred tim organom i da je tužilja imala pravo na podnošenje žalbe protiv prvostepenog rešenja RGZ, što bi joj kasnije omogućilo vođenje i upravnog spora, kao redovnog pravnog puta u navedenoj upravnoj stvari.

Što se tiče eventualnog zahteva tužilje, kojim je tražila da se tuženoj naloži da tužilji na ime pravične naknade za izuzeti joj deo kp. br. .. u KO Blace, u alikvotnom udelu od 86/424 isplati 113.520,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.03.2022. godine do isplate, Vrhovni sud je stanovišta da je drugostepeni sud, takođe, pravilnom primenom materijalnog prava pravnosnažno odbio tužbeni zahtev, kao neosnovan.

Odredbom člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini, propisano je da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su, kao takve, određene zakonom (javni putevi, javne pruge, most i tunel na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prelazi i drugo), a stavom 10. istog člana, dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koji nisu deo autoputa ili državnog puta prvog i drugog reda) i trgova i javnih površina koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

U konkretnom slučaju parcela ../1, koja je nastala od parcele .. starog stanja i koja je upisana u registar na ime „javno dobro – putevi“, delom svoje površine od 86 m2 ulazi u sastav novoformirane kp. br. .. KO Blace. Međutim, na parceli (starog stanja) upisana je tužena kao vlasnik, a ne tužilja. Shodno tome, jedinica lokalne samouprave nije izuzela zemljište - sredstvo javne svojine iz poseda tužilje, te nije u obavezi da tužilji za to isplati odgovarajuću naknadu. Imajući u vidu činjenicu da tužilji nije povređeno pravo na imovinu, to ista nema pravo na traženu naknadu. Tužilji faktički nije oduzeta imovina, kako bi imala pravo da potražuje naknadu u smislu čl. 58. Ustava Republike Srbije. Stoga je pravilno drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio eventualni tužbeni zahtev, kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji isplati novčanu naknadu zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta, shodno članu 42. Zakona o eksproprijaciji.

Sledom izloženog, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanovićs.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković