Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4088/2023 od 20.12.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lebanu P 1848/2020 od 18.01.2022. godine u stavu drugom izreke i delu stava trećeg izreke u odnosu na utvrđenje prava svojine, dok je ista presuda ukinuta u delu stava trećeg izreke u odnosu na redukciju Ugovora o poklonu i u stavu petom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca primenom člana 404. stav 2 Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje prava svojine na delu nepokretnosti po osnovu zakonskog nasleđivanja. Nižestepeni sudovi su delimično usvojili eventualni tužbeni zahtev i utvrdili pravo svojine tužilje iza njene pokojne majke na 1/6 idealnih delova predmetne nepokretnosti – porodične stambene zgrade sa pomoćnim objektom shodno odredbi člana 8. i 9. Zakona o nasleđivanju u vezi čl.36 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao i pravo svojine na zemljištu ispod objekta u istom udelu s obzirom da se sticanjem prava svojine na objektu stiče i pravo svojine na zemljištu ispod objekta shodno odredbi člana 3. Zakona o prometu nepokretnosti. Tužena ukazivanjem na pogrešnu primenu materijalnog prava osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, a uz reviziju nije dostavila niti se pozvala na presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjeničnopravnoj stvari.

Imajući u vidu da se radi o parnici u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od utvrđenja činjenica u svakom konkretnom slučaju, relevantnih za primenu materijalnog prava, a nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenje prava, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.09.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu sa zahtevom za nenovčano potraživanje u kome utvrđena vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković