Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužene su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP ), u vezi člana 202. i 208. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2078/18 od 09.10.2020. godine izmenjena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 163/2018 od 31.03.2014. godine tako što su maloletna deca BB i VV poverena ocu GG na samostalno vršenje roditeljskog prava a majka, ovde tužilja AA, obavezana da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća mesečno 9.000,00 dinara za maloletnu BB i 11.000,00 dinara za maloletnu VV. Zbog promenjenih okolnosti tužilja je podnela tužbu 23.02.2023. godine kojom je tražila da se smanji visina njene obaveze, a maloletne tužene tužilje su podnele protivtužbu 25.10.2023. godine sa zahtevom da se obaveza majke poveća. Pravnosnažnim rešenjem sadržanim u stavu prvom izreke prvostepene presude utvrđeno je da je tužba tužilje povučena. Tužilja je u vreme donošenja prethodne odluke o visini izdržavanja bila zaposlena na poslovima ... sa zaradom od oko 500 evra, a u međuvremenu je izgubila radnu sposobnost. Tužilji je dijagnostikovana bolest koja spada u teško hronično duševno oboljenje, šizofrenija rezidualnog tipa, i ima troškove na ime lečenja. Rešenjem RF PIO, Filijala Novi Sad od 20.05.2021. godine, utvrđen je potpuni gubitak radne sposobnosti i pravo tužilje na invalidsku penziju u iznosu od 21.753,70 dinara, počev od 18.06.2021. godine. Sada prima invalidsku penziju od 24.000,00 dinara. Rešenjem istog organa od 29.03.2022. godine tužilji je priznato pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica u mesečnom iznosu od 22.030,99 dinara, počev od 16.11.2022. godine. Još u vreme ranijeg presuđenja, tužilja je otuđila iz svog vlasništva stan u ..., za kupoprodajnu cenu od 57.000 evra, po ugovoru koji je zaključila 19.06.2020. godine. Iz dobijenih sredstava, za iznos od 30.300 evra kupljen je drugi stan po ugovoru od 22.06.2020. godine, u kome se kao kupac legitimisala tužiljina majka. Ovaj stan je otuđen 20.04.2022. godine za iznos od 40.000 evra, a od novca je kupljen poslovni prostor u ..., koji je uslovan za stanovanje ali tužilja ne stanuje u njemu, niti ostvaruje prihod od zakupnine. Tužilja živi sa sadašnjim suprugom sa kojim je brak zaključila 2017. godine, u prostoriji površine 12 m2 koja se nalazi u objektu u vlasništvu tužiljinog devera, koji živi u drugoj prostoriji istog stana. U međuvremenu su tužene na osnovu ranije presude, zbog neplaćanja izdržavanja podnele protiv majke predlog za izvršenje, koje je dozvoljeno rešenjem nadležnog suda od 19.06.2023. godine, tako što je određeno izvršenje radi naplate potraživanja od 640.000,00 dinara sa zateznom kamatom, plenidbom dela penzije koju tužilja prima. Maloletne tužene žive u domaćinstvu sa ocem, u jednosobnom stanu u ... . Zakupnina za taj stan iznosi 150 evra, a dodatno postoji obaveza zakupca da plaća režijske troškove. Otac maloletnih tuženih po zanimanju je trgovac i nema nepokretne imovine u svom vlasništvu. Maloletna BB je učenica prvog razreda srednje škole za decu sa posebnim potrebama. Boluje od autizma, koristi usluge asistenta koje obezbeđuje Grad. Njene potrebe odnose se na ishranu, kupovinu obuće i odeće, sredstava za higijenu, a preporučeno je da koristi pomoć logopeda i defektologa. Maloletna VV je učenica sedmog razreda osnovne škole, zdravo je dete i bavi se sportom. Njene potrebe su uobičajene za uzrast i odnose se na ishranu, kupovinu odeće, obuće, sredstava za higijenu, školskih udžbenika, drugog školskog pribora, troškove ekskurzije, džeparca i slično. Od pravnosnažnosti ranije presude do podnošenja protivtužbe u ovoj parnici proteklo je nešto više od dve godine, pa su se u međuvremenu povećale potrebe maloletne dece jer su starije, pa su i njihove potrebe veće. U vreme presuđenja, minimalna suma izdržavanja iznosila je 46.245,00 dinara, dok je ta suma u vreme ranijeg presuđenja iznosila 27.000,00 dinara.

Polazeći od utvrđenjog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je protivtužbeni zahtev neosnovan. Od momenta donošenja ranije presude pa do podnošenja protivtužbe promenile su se okolnosti na strani maloletne dece tako što su se njihove potrebe povećale, s tim što je drugostepeni sud ocenio da su njihove potrebe u granicama minimalne sume izdržavanja. Međutim, u postupku je utvrđeno da su se promenile okolnosti i na strani tužilje tako što ista više ne može da ostvaruje prihode radnim angažovanjem kao što je to ranije činila, jer je zbog bolesti potpuno izgubila radnu sposobnost, tako da je njen jedini izvor prihoda sada invalidska penzija od 24.000,00 dinara, dok otac, iako su i njegove mogućnosti utvrđene kao nepovoljne, i dalje ima mogućnost da se radno angažuje, što i čini, obavljanjem poslova van radnog odnosa i na taj način on je u mogućnosti da snosi veći teret obaveze izdržavanja maloletne dece. Zbog toga su nižestepeni sudovi odbili protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se poveća obaveza majke u izdržavanju maloletne dece.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da se nisu stekli zakonski uslovi za izmenu odluke o visini izdržavanja.

Porodičnim zakonom je propisano (član 160) da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1), kao i da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2), da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3). Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj, dužnik izdržava (član 162. stav 3), pri čemu se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka (član 164).

Pravilno nižestepeni sudovi nalaze da je došlo do promene okolnosti u odnosu na vreme kada je doneta prethodna odluka o izdržavanju ali da te promene, vodeći računa o svim kriterijumima za izdržavanje navedenim u citiranim odredbama člana 160. Porodičnog zakona, nisu osnov za izmenu odluke o visini izdržavanja i uvećanje obaveze tužilje, primenom člana 164. Porodičnog zakona.

Nisu osnovani navodi revidenta da zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu pravilno utvrđene potrebe maloletne dece. Drugostepeni sud je, ceneći uzrast maloletne dece i činjenicu da je od donošenja prethodne odluke o visini izdržavanja do podnošenja protivtužbe proteklo tri godine, mogućnosti roditelja i minimalnu sumu izdržavanja, kao i činjenicu da su maloletne tužene u prethodnom periodu izdržavane isključivo sredstvima koja je obezbeđivao njihov otac, a koji je svoje materijalne mogućnosti u ovom postupku izrazio kao krajnje nepovoljne, zaključio da su potrebe maloletne BB i maloletne VV u granicama minimalne sume izdržavanja. Neosnovano se revizijom osporava pravilnost utvrđenih mogućnosti tužilje, ukazivanjem na činjenice koje su postojale u vreme donošenja prethodne odluke o izdržavanju, jer osnov za izmenu odluke o visini izdržavanja mogu biti samo činjenice i okolnosti koje su nastupile nakon donošenja prethodne presude čija se izmena traži.

Ocenjeni su kao neosnovani i ostali revizijski navodi jer nisu doveli u sumnju pravilnost pobijane drugostepene presude u stavu drugom izreke, kao ni odluke o troškovima postupka u stavu četvrtom izreke, donete primenom člana 207. Porodičnog zakona.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković