U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Boljević, predsednika veća, Jasmine Simović i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., Opština ..., koje zastupa Dalibor Mitić, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., koju zastupa Ivan Ristić advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju dece, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 131/25 od 25.03.2025. godine, na sednici održanoj 14.08.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA se kao neosnovana revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 131/25 od 25.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 131/25 od 25.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužilja i potvrđena presuda Osnovnog suda u Paraćinu P2 205/24 od 12.12.2024. godine kojom su odbijeni zahtevi tužiljā da im tužena na ime dela svog doprinosa za izdržavanje plaća po 11.000,00 dinara mesečno za period od podnošenja tužbe 11.05.2022. godine do završetka školovanja tužilje AA .... godine (stav prvi izreke), odnosno tužilje BB ... godine (stav drugi izreke) i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav treći izreke). Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene presude tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti postoje ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje AA (rođena ...) i BB (rođena ...) su punoletne ćerke tužene (rođena ...). Tokom braka tužene i oca tužilja rođena je i treća ćerka (maloletna GG). Bračnu zajednicu tužena je napustila 2021. godine zbog nasilja supruga nad njom, a brak je razveden 2022. godine, od kada tužilje žive sa ocem u selu ..., a njihova ... sestra sa tuženom u iznajmljenom stanu u .... Otac tužilja je ..., zarađuje oko 55.000,00 dinara, vlasnik je 2,5 hektara obradive zemlje koju je besplatno ustupio na korišćenje svom poslodavcu, a za potrebe domaćinstva sa tužiljama gaji povrće i stoku. Obavezu po pravnosnažnoj presudi da sa 11.000,00 dinara doprinosi izdržavanju treće ćerke ne izvršava redovno. Tužena radi u ... i zarađuje oko 53.000,00 dinara, a pored toga i 2.000,00 dinara od povremenog čišćenja kuća. Kredit koji je podigla tokom braka u međuvremenu je u potpunosti isplatila. Njeni ukupni mesečni rashodi su oko 51.000,00 dinara. Ne doprinosi izdržavanju tužilja, koje od nje nisu tražile finansijsku pomoć. Za podmirenje potreba tužilja potrebni su mesečni iznosi od nešto više od po 35.000,00 dinara. U vreme podnošenja tužbe 11.05.2022. godine tužilje su bile ... Akademije ... – ..., i to tužilja AA (punoletna ...) na Odseku u ..., a tužilja BB (punoletna ...) na Odseku ... u ... . Budući da fakultet traje tri godine i da su već bile odslušale sva predavanja, jer su školske 2021/2022 ponovo upisane na poslednju godinu fakulteta, tužilje nisu imale obaveze na fakultetu (diplomirale su ... godine AA, a ... godine BB) i povremeno su radile (u kafiću, čuvanje dece).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za obavezivanje tužene da doprinosi izdržavanju punoletnih tužilja u periodu od podnošenja tužbe do završetka redovnog školovanja.

Pravo na izdržavanje od roditelja, saglasno odredbama člana 155. Porodičnog zakona, ima punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, sve dok takvo stanje traje (stav 1), kao i punoletno dete koje se redovno školuje, srazmerno mogućnostima roditelja, a najkasnije do navršene 26. godine života (stav 2). Nema pravo na izdržavanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje, odnosno druge krvne srodnike (stav 4). U skladu sa odredbama člana 160. istog zakona, izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, vodeći računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1), pri čemu potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2), a mogućnosti dužnika izdržavanja od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3).

Iz zakonske obaveze roditelja da, srazmerno svojim mogućnosti, izdržava punoletno dete koje se redovno školuje, proizlazi obaveza punoletnog deteta da na vreme izvršava svoje školske obaveze, odnosno redovno polaže ispite i po isteku školske godine upiše narednu godinu studija, osim ako je iz opravdanih razloga u tome sprečeno. Obaveze roditelja i punoletnog deteta se po pravilu uzajamno uslovljavaju, tako da bez izvršenja obaveze u odnosu na redovno školovanje od strane punoletnog deteta, ne postoji ni zakonska obaveza roditelja, da u smislu odredbe člana 155. stav 2. Porodičnog zakona, tom detetu plaća izdržavanje, osim ako je do produženog školovanja došlo iz opravdanih razloga ili zaostatak u izvršavanju školskih obaveza nije znatan i ne može se pripisati nemaru deteta koje se školuje.

U konkretnom slučaju, tužilja AA je u školskoj 2023/2024 godini četvrti put upisala treću godinu i trogodišnji fakultet završila nakon pet godina, a tužilja BB je od podnošenja tužbe do diplomiranja (oko godinu i po dana) bila apsolvent te nije imala posebne troškove koji se odnose na redovno školovanje. Objektivnih razloga za neredovno izvršavanje studentskih obaveza nije bilo. Domaćinstvo u kome tužilje žive iziskuje manje troškove (pruža mogućnost da se u njemu ne samo proizvede hrana u vidu povrća, mesa i sl, što se i dešava), već omogućava ostvarenje dodatnih prihoda od obrade zemlje, što se ne čini (jer je zemlja data na besplatno korišćenje). S druge strane, tužilja ostvaruje prihode tek dovoljne za izdržavanje svoje i maloletne ćerke, podstanar je u gradu, nema pomoć ni od koga, niti mogućnost za veću dodatnu zaradu jer je neophodno da bude uz maloletnu ćerku i posveti se njenom odgajanju i vaspitanju.

Kod takvog stanja stvari, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da bi usvajanje tužbenog zahteva predstavljalo očiglednu nepravdu za tuženu. Naime, smisao odredbe člana 155. Porodičnog zakona koja se odnosi na izdržavanje punoletnog deteta je da su roditelji u obavezi da se staraju o školovanju i stručnom usavršavanju svoje punoletne dece u meri u kojoj im po redovnom toku stvari to omogućavaju životne i materijalne mogućnosti. To ne znači da su roditelji dužni da se odreknu mogućnosti da podmire sopstveni egzistencijalni minimum, a naročito ne mogućnosti da podižu na odgovarajući način maloletno dete koje im je povereno na staranje.

Kod navedenog, po oceni Vrhovnog suda, revizijom se neosnovano osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava, i ponavljaju navodi izneti u žalbi protiv prvostepene presude, o čijoj neosnovanosti su dati jasni i pravilni razlozi, koje ovaj sud u svemu prihvata, zbog čega je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci ove presude.

Predsednik veća – sudija

Dragana Boljević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković