Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz citirane odredbe proizilazi da je pogrešna primena materijalnog prava jedini zakonski razlog za izjavljivanje ove vrste revizije, ali da bi se o izjavljenoj posebnoj reviziji moglo odlučivati potrebno je i ispunjenje drugog uslova a to je da je zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana ili radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U ovoj pravnoj stvari pravosnažnom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je po osnovu održaja stekao pravo svojine na kat. parceli .. upisane u list nepokretnosti .. KO ... kao državna svojina, vlasništvo Republike Srbije, a na kojoj je tužilac upisan kao korisnik. U parnicama ove vrste, ocena ispunjenosti uslova za održaj zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom pojedinom slučaju, tako da je ishod spora uslovljen utvrđenim okolnostima konkretnog slučaja.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda u primeni materijalnog prava, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji bi se odnosio na potrebu ujednačavanja sudske prakse, kao i da ne postoji potreba za novim tumačenja prava, niti za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Odluke na koje ukazuje revident su bez uticaja, s obzirom da odluka o sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj parnici, kao što je već ukazano, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneom primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.02.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković