.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2965/2024
19.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veljko Mrdak, advokat iz ..., protiv tuženog DOO „Jadran Ekspres“ doo Novi Sad, čiji je punomoćnik Miona Delić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 806/24 od 11.06.2024. godine, u sednici održanoj 19.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 806/24 od 11.06.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 806/24 od 11.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 806/24 od 11.06.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 547/23 od 05.03.2024. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu na ime neisplaćenih dnevnica iz radnog odnosa isplati: - za februar 2020. godine iznos od 560 eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2020. godine do isplate, - za mart 2020. godine iznos od 320 eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2020. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka od 145.988,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata potraživanja na ime naknade troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu za februar i mart 2020. godine. Pobijanom odlukom, primenom materijalnog prava, odredbi Zakona o radu, potvrđena je prvostepena presuda kojom je zahtev tužioca usvojen, kod činjenično – pravne situacije da je tužilac u navedenom periodu radio kod tuženog, da su mu do tog perioda isplaćene dnevnice, čija visina je iznosila 40,00 evra, a da tužiocu dnevnice za traženi period nisu isplaćene.
Imajući u vidu prirodu spora, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i date razloge za svoju odluku, po oceni ovog suda, pobijana odluka je doneta uz pravilnu primenu materijalnog prava. Naime, u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, odluka zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja i okolnosti slučaja. Revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Stoga, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
Iz navedenih razloga, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.03.2023. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 103.433,52 dinara.
Imajući u vidu da se predmet spora u ovoj parnici ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena primenom člana 441. ZPP, već je predmet spora novačno potraživanje, dozvoljenost revizije ceni se po opštim pravilima o dozvoljenosti revizije u imovinskopravnim sporovima. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvredost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
