.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 24501/2024
18.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Ninoslav Vasić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Rakočević, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 847/24 od 05.07.2024. godine, u sednici održanoj 18.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 847/24 od 05.07.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 847/24 od 05.07.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 740/2023 od 23.11.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac vlasnik sledećih nepokretnosti: prizemnog dela objakta na kp.br. .., pores ,,selo plac“ porodična stambena zgrada, broj objekta 1, korisne neto površine prizemlja 90,85m2, građevinsko – bruto površine 103,93 m2; 10/1409 realnih delova na kp.br. .. potes ,,selo plac“ zemljište pod zgradom i drugim objaktima površine 1409m2, a u merama i granicama bliže određenim u tom stavu izreke, što je tuženi dužan da prizna i trpi promene u katastarskom operatu na osnovu te presude, po pravnosnažnosti iste, bez posebnog prisustva i saglasnosti. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu omogući priključak nepokretnosti u svojinu tužioca na vodovodnu mrežu na svojoj parceli preko koje napaja ostatak nepokretnosti. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 108.100,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema presude, a za slučaj da troškove postupka ne isplati u navedenom roku, tuženi je obavezan da tužiocu isplati i zakonsku zateznu kamatu na dosuđene troškove postupka počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 847/2024 od 05.07.2024. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje, kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužilac je stekao pravo svojine na osnovu savesne i zakonite državine protekom roka za održaj iz člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer je tužilac u savesnoj državini predmetne nepokretnosti duže od 10 godina, nakon što je, kao kupac, zaključio sa sada pok. VV, pravnim prethodnikom tuženog, ugovor o kupoprodaji Ov.br.463/89 od 02.11.1989. godine, od kada je i u posedu predmetne nepokretnosti. O zahtevu tužioca sudovi su odlučili primenom materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke revizijskog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pri tome, u reviziji tužilac nije priložio sudske odluke iz istog ili sličnog činjeničnog ili pravnog odnosa u kojima je drugačije odlučeno, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Revident osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije zakonom propisan razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbom podnetom sudu 13.08.2020. godine označena je vrednost predmeta spora u iznosu od 100.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu radi sticanja svojine, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom članova 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
