Rešenjem Višeg suda u Subotici Gž 346/23 od 20.03.2024. godine odbijene su žalbe predlagača i protivnika predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu predlagač je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba vanparničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP („Službeni glasnik RS“, broj 45/13... 106/15), Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Pobijanim rešenjem odlučeno je o naknadi za eksproprisane nepokretnosti, uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene člana 42. Zakona o eksproprijaciji i člana 83. Zakona o planiranju i izgradnji. U sprovedenom postupku nižestepeni sudovi su tržišnu vrednost eksproprisanih nepokretnosti utvrdili na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za eksproprisanu nepokretnost, u smislu člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 53/95, 23/01 i 20/09), izraženog kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o određivanju naknade za eksproprisane nepokretnosti, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. U smislu člana 10. navedenog zakona, u pobijanoj drugostepenoj odluci izražen je pravni stav da se u odnosu na parcelu (kat.parc. br. ..), koja je eksproprisana na zahtev predlagača, kao vlasnika zemljišta i za čiju eksproprijaciju nije utvrđen javni interes, ne može primeniti situacija kao kada je planskim dokumentom (u konkretnom slučaju to je Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd – Subotica – državna granica (Kelebija)), predmetno zemljište namenjeno za površinu javne namene i faktički je privedeno nameni. Revizijom predlagača se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u revizijskom postupku nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP, a revident ne prilaže različite sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu članova 27. stav 2. i 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 2. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Predlog radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost podnet je 02.03.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 1.907.240,86 dinara dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom postupku, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja predloga ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija predlagača nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković