Branilac okrivljenog AA - advokat Milan Ignjatović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude, okrivljenog oslobodi od optužbe i odluči da troškovi prvostepenog i drugostepenog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, a to su zapisnici o sadržini audio snimaka sa mobilnog telefona oštećene koje je sud okarakterisao kao dokaznu radnju uviđaja na pokretnoj stvari. Navedeni dokaz je nezakonit po načinu nastanka u smislu odredbe člana 16. i 84. ZKP, jer je po stavu branioca oštećena tajno snimala okrivljenog radi prikupljanja dokaza sa namerom da pokrene postupak protiv njega.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu održanom dana 07.02.2024. godine izveden dokaz uviđajem na telefonu oštećene tako što je oštećena pustila sa telefona audio snimak za koji je navela da je nastao 19.02.2023. godine, kojom prilikom je svojim telefonom snimala konflikt sa okrivljenim u svojoj kući, snimala je i sebe i okrivljenog. Pritom na istom glavnom pretresu okrivljeni nije sporio da je njegov glas na snimku, kao što nije sporio ni reči koje je kritičnom prilikom izgovorio oštećenoj.

Po oceni Vrhovnog suda navedeni dokaz nije nezakonit u smislu odredbe člana 16. ZKP, niti samo po sebi ( po svojoj sadržini), niti prema načinu pribavljanja, jer nije u suprostnosti sa Ustavom, zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Naime, u konkretom slučaju oštećena je snimala svojim telefonom konflikt sa okrivljenim u svojoj kući, u cilju zaštite svojih prava i to snimala je upravo događaj u kome je i sama učestvovala, dakle nije snimala razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koje njoj nije bilo namenjeno već upravo suprotno, pa se u njenim radnjama ne mogu steći elementi bilo kog krivičnog dela, a što bi eventualno vodilo nezakonitosti u načinu pribavljanja ovog dokaza.

Sem toga, po nalaženju Vrhovnog suda, audio snimak kojim je oštećena u cilju zaštite svojih interesa snimila kritičnom prilikom konflikt između nje i okrivljenog, istovremeno predstavlja deo iskaza oštećene koja je u svemu u skladu sa zakonom ispitana na glavnom pretresu, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovan

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da sud nije cenio žalbene navode, na koji način ukazuje na povredu odredbe člana 460. ZKP. Takođe, branilac ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 133. ZKP i povrede člana 350. i 395. ZKP.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama i ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova, navodeći da je svedok BB navela da oštećena ima običaj da provocira verbalno i fizički radi sukoba nje i okrivljenog te da prethodno uključi snimanje na mobilnom telefonu, tajno, kako bi prikupljala materijal, a i sama oštećena je izjavila da je tajno snimala okrivljenog i da je htela da skupi dokaze. Branilac ističe i da je krajanje simptomatično da oštećena uporno navodi da je predmet fizičkog i verbalnog nasilja dugi niz godina zajedno sa maloletnim oštećenima, a pri tome ne poseduje niti svedoka, niti fotografiju sopstvenih povreda a kamoli izveštaj lekara na osnovu kog bi se mogla utvrditi bilo kakva povreda odnosno posledica nasilja koja ja nastupila po oštećenu i zaključuje da se očigledno radi o konstantnim i upornim pokušajima oštećene da sud dovede u zabludu u pogledu stvarnog činjeničnog stanja.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, povreda odredbe člana 460, 350. i 395, ZKP, te pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Ignjatovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković