Presudom Višeg suda u Šapcu Kž1 126/25 od 25.07.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljene AA, advokat Ana Tarlanović, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Branilac okrivljene AA, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP navodeći da dela za koja je okrivljena oglašena krivom i osuđena nisu krivična dela. U podnetom zahtevu ističe da uvredljive izjave, koje su okrivljenoj privatnom tužbom stavljene na teret, na „Facebook“ stranici, u okviru grupe „...“, nisu iznete sa namerom omalovažavanja, već u zaštiti opravdanih interesa i to kao negativno iskustvo i kritika privatnim tužiocima, koji obavljaju delatnost pružanja ... usluga, a čiji je nezadovoljni korisnik bila okrivljena. Shodno navedenom, branilac smatra da su nižestepeni sudovi, u konkretnom slučaju, morali da primene odredbu člana 170. stav 4. Krivičnog zakonika, koja predviđa da se neće kazniti učinilac krivičnog dela uvreda iz člana 170. Krivičnog zakonika. Međutim, kako su nižestepeni sudovi to propustili da učine, to prema stavu branioca, radnje za koje je okrivljena pravnosnažno osuđena nisu krivično delo jer u konkretnom slučaju nema namere omalovažavanja kao bitnog subjektivnog obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Pre svega, osnovni oblik krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko uvredi drugog, dok kvalifikovani oblik iz stava 2. istog člana postoji ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu.

Zaštitni objekat krivičnog dela uvrede je čast, kao i skup svih vrednosti nekog lica (intelektualnih, karakternih, moralnih, fizičkih i drugih osobina i vrednosti) i ugled, kao odraz tih vrednosti u društvu, pa shodno tome radnju izvršenja krivičnog dela u pitanju predstavlja svako postupanje kojim se napada bilo koja od tih vrednosti, a kojima se u suštini izražava nepoštovanje ili poniženje dostojanstva ličnosti. Pri tome, karakter tih radnji kao uvredljivih, ceni se sa stanovišta opšte usvojenih društvenih stavova i merila, kao i okolnosti pod kojima se događaj odigrao.

Odredbom člana 170. stav 4. Krivičnog zakonika propisano je da se neće kazniti za delo iz stava 1. do 3. ovog člana učinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja.

Dakle, odredbom člana 170. stav 4. Krivičnog zakonika predviđen je osnov isključenja postojanja navedenog krivičnog dela. Krivično delo uvreda neće postojati, ukoliko su kumulativno ostvareni objektivni i subjektivni uslov. Objektivni uslov jeste da je uvredljiva izjava data u okviru jedne od delatnosti i to ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva ili političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa. Subjektivni uslov jeste da kod onog čija bi izjava objektivno predstavljala uvredu nekog lica, odnosno povredu njegove časti, nije postojala namera omalovažavanja.

Shodno navedenom, za postojanje krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. Krivičnog zakonika, nije potrebno da postoji namera omalovažavanja, već svest i volja da se izrazi nepoštovanje ili poniženje dostojanstva ličnosti. Suprotna situacija, postoji kada je reč o slučajevima iz člana 170. stav 4. Krivičnog zakonika, kada namera omalovažavanja, iako nije izričito sadržana u biću krivičnog dela uvrede iz stava 1. do 3. ovog člana, prema nalaženju ovog suda, ulazi u njen pojam i kao takva mora biti obuhvaćena i izrekom presude.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljena je dana „...2023. godine, u ..., sposobna da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, pri čemu je bila svesna svog dela, njegove zabranjenosti i htela njegovo izvršenje, na taj način što je na društvenoj mreži „Facebook“, u okviru grupe „...“, uvredila privatne tužioce BB i VV, tako što je objavila poruku u kojoj navodi da je privatni tužilac BB idiot, a da su oba privatna tužioca moroni“.

Opisane radnje, koje je okrivljena preduzela prema svakom od privatnih tužilaca, po oceni ovog suda, sadrže sve subjektivne i objektivne elemente dva krivična dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Naime, čak i ako bi se prihvatili navodi da je na način opisan u izreci okrivljena htela da izrazi svoje nezadovoljstvo uslugama privatnih tužilaca i upozori druge da ih izbegavaju kao automehaničare, po oceni Vrhovnog suda, navedene uvredljive reči, iskazane u komentaru na „Facebook“ stranici, u okviru grupe „...“, prema izreci pobijane prvostepene presude, okrivljena nije iznela u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, pa se suprotno navodima zahteva, po nalaženju ovoga suda, u konkretnom slučaju ne radi o situaciji iz 170. stav 4. Krivičnog zakonika, iz kog razloga namera omalovažavanja ne mora ni biti navedena u činjeničnom opisu dva krivična dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koja je okrivljena oglašena krivom.

Iz navedenih razloga ova situacija se razlikuje od situacije koja je bila predmet razmatranja u odluci Vrhovnog kasacionog suda Kzz 498/2022 od 18.05.2022. godine, na koju se poziva branilac, a što je već bilo predmet razmatranja od strane nižestepenog suda prilikom donošenja odluke.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1 i 2)) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Ane Tarlanović, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković