.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1546/2025
25.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marina Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Kocić, advokat iz ..., protiv tuženih Grada Niša, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Niša i Stambene zajednice u ulici Vojvode Mišića br. .., čiji je punomoćnik Miša Petković, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3805/23 od 23.10.2024. godine, na sednici održanoj 25.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3805/23 od 23.10.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3805/23 od 23.10.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 2623/22 od 31.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate za pretrpljene fizičke bolove 100.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 100.000,00 dinara i za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 150.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka i to tuženom Gradu Nišu 111.000,00 dinara, a tuženoj Stambenoj zajednici u ulici Vojvode Mišića br. .. iznos od 73.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 3805/23 od 23.10.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 2623/22 od 31.03.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23), u daljem tekstu: ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Pobijanom pravnosnažnom presudom, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila za naknadu nematerijalne štete, s obzirom da shodno pravilu o teretu dokazivanja iz člana 231. stav 2. Zakona o parničnom postupku tužilja nije dokazala da su tuženi odgovorni za štetu koju je pretrpela, pa po oceni suda nema mesta primeni odredbi Zakona o obligacionim odnosima u pogledu naknade nematerijalne štete tužilji. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužene ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 01.03.2018. godine, a tužbeni zahtev opredeljen u podnesku od 03.02.2020.godine. Vrednost predmeta spora je 350.000,00 dinara, što predstavlja iznos od 2.976,69 eura.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužene nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
